ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Тајна еврозоне: евро је створен да би Европа била покорена?

За класичну замену теза најбоља илустрација је у познатој опасци да је за лошу садржину поруке крив онај ко је поруку донео, а не узрочник њеног лошег садржаја. Дакле, крив је курир и њега треба елиминисати из службе. Када међународни банкарски картел примени овакву логику, онда је за крах неког финансијског тржишта кривац онај ко је производјач робе чију вредност представља новац којим они баратају, а не они који су се тим новцем на берзи, као на коцкарском рулету играли. И преиграли тако да је висина добитака далеко премашила стварну вредност робе тј. стварни капитал играча. А, рулет се сада не може зауставити, јер би сви били губитници.

И он и даље избацује огромне добитке појединим играчима, све док казино потпуно не банкротира и још остане у дуговима. С обзиром да казино нема основни капитал којим се могу покрити његови дугови, а вредност саме машине рулета је сувише мала да покрије и делић дугова, излаз из банкротства власници казина ће потражити од самих играча (улагача) којима дугују новац тако што ће улагачи, да би могли да наплате своја потраживања, прво морати да финансијски избаве казино од банкротства. То избављње се може назвати бакарским термином “bail out”.  У преводу са банкарске терминологије то значи да прихватате да се казино одрекне гарантоване исплате у случају вашег добитка, док се не он избави из финансијских проблема. Само тако, када се рулет поново заврти (са свежим новцем) , добитници премија могу рачунати да се њихова потраживања коначно (једног дана лимбурга месеца) могу измирити. Наравно, када се новац од нечијих нових улога прелије преко казина до њих. Јер, најважније је да се рулет поново заврти. И они ће, немајући где, то прихватити.
Дакле, то је “bail out” казина.

Ово је најпростије речено принцип на коме данас спроводи своју банарску логику картел међународних банкара (који функционише преко мреже банака названих Inter Alpha Group), док се најновија њихова монетарна велика европска “коцкарница” назива новим термином (који звучи помало милитантно)- “еврозона”. И њихов рулет је сада наводно пред колапсом. А играчи на овом рулету су државе Европске уније. За овај „милитантни“ термин сте чули много пута последњих месеци.

Еврозони (унији држава које користе евро као обрачунско средство и власници су евро обвезница и евро долара)  сада прети финансијски колапс, уколико сви њени чланови (државе оснивачи заједничке централне банке – ЕЦБ) не пристану да потпишу један међудржавно–банкарски уговор који се назива Европски Стабилизациони Механизам.

И овај термин “стабизациони механизам” звучи милитантно и то није случајно. Изгледа тако као да се неки велики механизам покварио (можда баш рулет), па га сада треба стабилизовати да не направи огромну штету свим корисницима евра. И Џорџ Сорош као главни „механичар“ сада прети и упозорава државе да може настати страшан хаос у читавој Европи.

Да подсетимо у еврима државе ЕУ, као и приватне компаније валоризују вредност своје привреде, својих истинских капиталних вредности, људи процењују вредност свога рада. И све то може да пукне. И преко ноћи нико више не би знао у размени добара и услуга колико шта кошта, ко колико коме дугује итд. Банке које су продале евре по одређеној вредности би пропале, многе инвестиције би се обезвредиле, нечија дугогодишња штедња би пропала. Све би се пореметило, тржиште би постало хаотично. Као када би крвоток у неком живом организму стао.

А они који би ови “страшну машину” (финансијски крвоток) могли да стабилизију су “стручњаци” такозвани финансијски експерти (које ће бити по предлогу овог стабилизационог уговора недодирљиви и од свих националних закона и држава имуни) спречиће тако катастрофу над катастрофама – суноврат евра и од евра зависног тржишта такозване – еврозоне.

НЕДОДИРЉИВИ „ЕКСПЕРТИ“

За тај посао ови Сорошови експерти траже посебна овлашћења и услове за свој “спасилачки рад” (као да раде демонтажу мина). И нико други се у њиховој близини не сме налазити, не сме их ометати и мора у њих имати апсолутно поверење. Нико их не сме гледадти док, раде, са каквим алатом раде и шта раде. Дакле, никакав надзор не долази у обзир. Они морају бити изнад свих држава, свих влада , свих парламената. Јер, у случају њиховог неуспешног посла стотине милиона људи у еврозони би то могло коштати живота. Ево, шта „велики мајстор“ каже, а преноси „Политика“:

И све би било јако црно, да суштина механизма није још мрачнија: читав механизам у ствари је једна велика илузија и превара, баш као и читав “казино” и његов рулет (можете га назвати и финансијском берзом) и сав новац који се ту окреће. И све те илузије су помутиле здрав економски резон милијардама људи широм света, који као пијане овце сада тумарају у страху и под вођством свог великог чобанина (финансијског експерта) и ишчекују да их он безбедно преведе преко брвна.

А за Великог чобанина сада је најважније да му овце потпуно препусте своја руна и своје животе.

Ако су ова овчија руна привреде суврених држава она ће се након преласка брвна  наћи под маказама стручног чобанина који че их онда тотално ошишати. И то јесте задатак ове велике финансијске интервенције која ће уследити 2012. потписавањем Европског Стабилизационог Механизма (European Stability Mechanisam) који треба да потпишу као уговор државе чланице ЕУ и приватни банкарски картел који се крије под називом Inter Alpha Group.

Ево само једног малог извода из уговора о оснивању ЕСМ-а понуђеног државама чланицама ЕУ из кога се види какав ће статус уживати ови међународни експерти који ће бити именовани у Управни одбор ЕСМ-а (Европског Механизма Стабилности):

Чланови 27 и 30 Уговора о ЕСМ дефинишу правила о имунитету: “Имовина, фондови и актива ЕСМ-а где год буду лоцирани и ко год их буде држао, биће имуни од претраге , требовања, конфискације, експроприације или било које друге форме пленидбе, узимања или ослобађања права од скидања хипотеке од стране извршлаца, правне, административне или судске акције”.

Они ће очито бити недодирљиви за све судске органе било која државе чланице ЕУ. Њих ће поставити банкари, а не националне државе. Они ће имати седиште у Луксебмургу, а могу оснивати и канцеларије за везу у Бриселу. Евро ће тако заменити долар јер 31. 12. 2012. истиче оснивачки уговор америчке централне банке ФЕД са федералном државом САД. По овом уговору нити једна америчка држава није могла да располаже новцем без сагласности приватне централне банке Федералних резерви (ФЕД). тако се сада спрема и за ЕЦБ (Европску централну банку). ЕСМ треба да ступи на снагу среденом 2013. Овде можете видети још два занимљива члана о имунитету људи из Управног одбора, који наравно нигде неће плаћати ни порез.

ИСТОРИЈУ СУ СТВАРАЛИ МЕЂУНАРОДНИ ТРГОВЦИ БРАНЕЋИ СВОЈ МОНОПОЛ

Већ смо писали о фантастичној моћи коју су кроз векове стекли древни трговци и илузионисти који су из Александрије почели да стижу у Европу инфилтрирањем у апостолску хришћанску заједницу. Да ли они потичу од древних Феничана није тема овог текста, али крст јесте феничански знак и Сунце јесте било феничански култ. Све то је преузео Ватикан.

Вештим удруживањем у картеле, ови трговци су до 15. века успели да преузму апсолутну контролу над најважнијим трговачким путевима који су водили преко Средоземног мора из Индије Турске, Египта и Грчке. Контролу над трговачким путевима су постизали правом јачег које је важило на мору , па су зато настојали да увек иза себе имају најмоћнију војну поморску силу. Поред физичког преимућства на мору, ови трговци су вешто контролисали вредност новчаних монета настојећи да брзим акумулирањем злата наметну своје новчане јединице као прихваћено и законско средство плаћања кад год им је било потребно да негде успоставе трговачки монопол. Зону свога утицаја (монополске контроле тржишта и сировина) ширили су финансирањем бројних локалних ратова и практично су до 15. века преузели све трговачке послове древне Римске империје. Своје агенте су постављали као финансијске саветнике многим лаковерним европским краљевима настојећи да их тако придобију за своје интересе.

Држали су се два златна правила: сила бога не моли и новац врти где бургија неће.

Тако се највећа акумулација светског богатсва нашла у рукама само неколико породица у периоду од 8. до 18. века у време постојања Најсветлије (Блажене) Млетачке Републике. Њен највећи ривал је била древна Византија на чијем су разарању дуго радили. Посебно на разарању веома цењеног византијског новца.

Са својом финансијском империјом, Венецијанци су ширили и хришћанску илузију преко свог храма за масовну контролу ума- римокатоличке цркве. Њиховим вештим преварама и смицалицама стара европска властела је улазила у ратове, задуживала се и пропадала, док су трговци и илузионисти постајали све богатији, моћнији и суровији позајмљујући им новац и злато. Од библијских прича (донетих из древног Вавилона) направили су велику илузионистичку обланду хришћнске вере иза које су крили своје трговачке интересе, а локоверни народ држали у страху од бога и покорности.

Њихов заштитник, „евангелиста“ Свети Марко – заштитник зидара (масона) само је једна од таквих илузија која је предочавана лаковреним и неуким масама.

Највише су волели да кредитима (позајмицама) финансирају ратове и зато су им властелини који нису били вољни да ратују били непријатељи.

Настојећи да надју други пут до Индије, преко запада и заобиђу млетачко средоземље, енглески и холандски трговци су покушали да нађу пут до Индије преко Атлантика. Захваљујући својим шпијунима млетачки трговци су брже боље зато ангажовали шпанске морепловце да крену и они преко Атлантика и стигну пре Енглеза.

Биће да је ипак Џон Кабот (Ђовани Кабото) први стигао до Америке, пре Колумба и Веспучија, али је Папа то право ипак дао Шпанцима и доделио им власништво над обе Америке. Али, холандски и енглески трговци се нису дали и кренули су са својим трговачким бродовима и пословима преко Атлантика. И то је почело да обара цене неких произвда који су стизали из Индије преко Средоземног мора.

Шпанска армада (најмоћнија поморска сила у 16. веку ) ангажована је тако да у име римокатоличке цркве (у име Христа) крене у окршај са јеретицима (протестантима ) у Холандији и Енглеској.

Али, овај војни сукоб се лоше завршио за Шпанију, јер су и Холанђани и Енглези тада били јачи. Тако је покренут “план Б”, а то је а се језуитском доктрином усвојеном на Савету у Тренту (прикривеним смицалицама) агенти овог братства инфилтрирају у владарске кругове Холандије и Енглеске и да се крунишу погоднији властелини, који би прихватили да венецијански новац буде капитал који ће им изградити привреду и њихову војску. На тај начин би исте венецијанске породице контролисале трговачке путеве преко Атлантика и Нови Свет.
БРИТАНСКА ИМПЕРИЈА ЈЕ ТВОРЕВИНА МЛЕТАЧКИХ ТРГОВАЦА


По Линдону Ларушу, америчком политичару и националисти, због тога је у 16. веку дошло до велике поделе међу млетачким патрицијима, па су неки кренули са својим огромним капиталом у Немчку преко Рајне, а онда у Холандију и Енглеску, док су неки предлагали да треба остати само са трговачким монополом на Средоземном мору.

 Линдон Ларуш

Они који су кренули да инвестирају на север временом су мењали своја имена и презимена и узимали енглеска и немачка, скривали се са својим новцем иза холандских и енглеских партнера, па су тако основали Bank of Amesterdam и Холандско источно-индијску компанију, као и Британску источно-индијску компанију. Седиште свог новог картела су пребацили у Лондон чим су тамо крајем 17. века успели да свргну свог великог опонента краља Чарлса Првог и основали своју приватну централну Bank of England. Њихово данашње седиште је зато  City of London и ту је унет огроман венецијански капитал стечен још у средњем веку.

Као што је то била Млетачка република и Британска империја у основи своје моћи има систем контроле монетраних вредности и могућност њиховог обезвређивања на берзи. Велики мешетар им је данас Џ. Сорош.

То је био исти систем монетарне контроле светског тржишта какву су након Другог Светског рата Британци наметнули Америци како би могли по потреби да подривају њен даљи привредени развој . С обзиром да је Америка изашла као јака сила победница из два светска рата, имала је фантастичан привредни и финансијски потенцијал за економски развој. С обзиром на географски положај, САД нису морале да плаћају огромну војску, јер у окружењу нису имале непријатеље.

Зато је трговцима са новцем и кредитима било важно да се ова огромна земља максимално привредно онеспособи како би била зависна од Британске империје и Лондона. Тако је и натерана да уђе у два светска рата као и локалне ратове у Индокини касније. Џон Ф. Кенеди није желео америчку војску да шаље у дужи ангажман у Индокину, и то га је коштало живота, тврди Ларуш.
“Када је председник Ричард Никсон 1971. окончао систем међународне монетарне трговине по фиксној стопи и са доларом који је до тада био замењив за злато, отворио је Пандорину кутију и ослободио монетарне манипулаторе са новцем који су вребали из Лондона, и које које је Франклин Рузвелт до тада некако држао на узди”, тврди још Линдон Ларуш. Долар је од тада везан за трговину нафтом и наркотицима, и такав спекулативни новац , одвојен од златог стандарда, преплавио је Америку и читав свет потпуно заустављајући приврдени развој САД. Зато је ова огромна земља данас у тешким дуговима.

СТВАРАЊЕ ЕУ – ПЛАН ЗА ПОКОРАВАЊЕ СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА

По сличном моделу и са истим циљем направљен је и план за колонизацију читаве Европе и он је почео да се , као паклена финансијска машина, инсталира још у време трајања Другог светског рата. Најпре је основана European Coal and Steel Community (Заједница европских угљара и челичана) 1951., што је био картел који је имао задатак да заједнички наступа на инфраструктурним пословима у ратом опустошеној Европи, а убрзо је уследило и стварање економске заједнице 1957, која је била прва степеница у плановима за стварање наднационалне европске монете коју би контролисали трговци из лондонског Ситија.

Евро је тако као европска монета створен да би по потреби могао да се подиже и урушава онако како је о банкарском лондонском картелу одговарало. Он никада није планиран да буде средство економског развоја европских земаља, што и јесте основна улога новца.
Тако је у Европи почео да се ствара систем без граница са циљем да се читав европски фианансијски систем обједини (у јединствен крвоток) и њиме би управљала Британија. Ко контролише овај финансијски крвоток, контролише и све националне економије (газдинства). У “крвоток” су убрзо убачене евро обвезнице и евро долари и створен је велики конзорцијум банака.

Интер Алфа Група је основана 1971. након укидања договора из Бретон Вудса (1944.) као механизам који би сада користио рањивост монета које више нису биле фиксиране за злато. Ова банкарска група је у почетку била сачињена од шест релативно малих европских банака које су представљале породично богатство поменутог венецијанског система. Свака од ових банака је располагала огромним новцем богаташких породица које су такође биле међусобно повезане. Тако су веома брзо могле да акумулирају огроман новац и уђу са њим на берзу. Свака од ових банка је изабрана да представља банку у једној од водећих држава Европске екононмске заједнице: Kreditbank у Белгији, Nederlandsche Middenstandsbank у Холандији, Credit Commercial de France; Banco Ambrosiano у Италији, Williams & Glyn’s Bank  (чланица Royal Bank of Scotland), у Британији и BHF Bank из Немачке. Седма банка,Privatbanken из Данске је додата 1972.

Сетите са како је Societe Genaral банка 1991. у време предстојеће кризе основала у Србији мешовиту француско-југословенску банку (Societe Generale Yugoslav Bank ). Где је нестао југословенски улог у ту банку, данас више нико не пита. А на челу управног одбора ове (данас само стране банке) у Србији је „стручњак“ за финансијску коцкарску терминологију др Горан Питић. Замислите да једног дана буде отворен „Покерашки универзитет“ који школује докторе и магистре за покер. Е, то вам отприлике дође то – исти ниво заглупљивања, где је поменути др Питић само ситни шраф у великој макромашини за пљачку Србије , а да он то изгледа уопште и не схвата због своје велике банкарске „стручности“. Све стране специјализације томе и служе.

Ове банке су се повезивале са европским националним банкама, америчким, али и азијским, али су оне у суштини функционисале као једна јединствена банкарска група којом се руководило из Лондона. Све ово је направљено да се створи илузија слободног међубанкарског тржишта и да се свака национална монета по потреби може брзо обезвредити. Тако је створен термин – макроекономија. Тешка задуженост Србије и тотални слом привреде су најбољи показатељ деловања ове макро-пљачкашке машинерије.

Главни руководилац банкарских послова Интер Алфа Групе је био Јакоб Ротшилд, на почетку као компанија N.M. Rothschild  у Лондону. Од самог оснивања Ротшилдове банкарске мреже почетком осамнаестог века у Немчкој ова породица је у служби венецијајанског трговачког картела. Међу њиховим првим спонзорима су породице Thurn и Таhis из Баварије, који су били, како наводи Ларуш, контролори обавештајних структура при картелу и једна од водећих породица Хабсбуршке аустријске империје.

Ова венецијанска веза је то главно извориште обавештајне мреже Ротшилда (због чега су први знали исход битке код Ватерлоа када су одиграли своју фамозну игру на берзи са британским државним обвезницама које су на време багателно покуповали). Јакоб Ротшилд, између осталог, управља и фондовима Принца Чарлса, што значи да је моћ принца у његовим рукама јер влада оњ ко зна, а не онај ко носи (или ће носити) круну.

Џорџ Сорош је Ротшилдов главни берзански агент.

Али, упркос огромном богатству које ове банке Интер Алфа Групе представљају, оне саме нису имале толике фондове да могу да трансформишу економије читавог света по својим жељама. Али су могле да их уведу у колапс. Зато су стварале “финансијски балон” тако што би дале почетни новац, и онда би користиле кредите и кредите да тако повећавају своје спекулативне кредине капацитете контролом новца других људи и компаније и стварањем тржишта и институција као деривата својих финансијских спекулација.
Одатле воде порекло данашње скупине “хеџ” фондова, приватних капиталних фондова, и са њима повезаних “поол”-ова (великих група за игру на берзама), од којих су многи део скривене Интер Алфа Групе. Доња схема показује како је то вероватно повезано. На врху пирамиде је недодирљива и невидљива властела.

Њихова главна жртва су националне валуте, националне економије и уопште сваки евентуални државни сусверенитет. Уколико нешто мрзе, ови банкари мрзе суверене државе које су у стању да самостално воде своју монетрану политику.
На састанку Билдерберг Групе у Монт Тремблану у Канади 1968 , лондонска Круна је лансирала зато нову фазу свога рата са националним суверенитетима креирањем система корпорацијских картела у намери да они замене националне државе као политичке организације. Дакле, уместо држава, међунариодну државну политику односно њихово економско повезивање треба да се усклади са интересима приватних корпорација. Тако је картел увео и термин “светска компанија”. Као и глобални медији. Творац овог термина је био Џорџ В. Бал стари банкар Lehman Brothers банке и стални члан Биледрберг комитета. По њему оваква компанија би требала много ефикасније да користи ресурсе (било где у свету) и зато локално становништво које живи на земљишту које може представљати неки важан ресурс треба да се инкорпорира у овакву компанију уместо да свој економски интерес везују за државу. Корпорације су као вирови који помоћу новца у себе усисавају све вредности. И тај “вир” има власника и тако све постаје власништво елите. Бал је зато похвалио интеграцију Европе речима да је то “први корак ка стварању једне успешне светске компаније” у којој ће се преклапати државни суверенитети европских економија са приватном Кућом Ротшилда. Ово интересно преклапање држава и приватног породичног картела којим управља Кућа Рошилда ствара од свих држава ништа друго до колонију трговачког картела из Лонодна. И то је био циљ стварања евра – и ЕУ како би с е разориле суверене државне економије. Не заборавите да економија значи – газдинство.

Пример Грчке где је главни играч Алфа групе Апостолос С. Тамвакакис извршни директор Националне банке Грчке (која је чланица Интер Алфа Групе) и председник управног комитета Интер Алфа Групе. Тамвакакис је једноставно члан „експертског“ тима међународних банкара који је на служби макропљачке у Грчкој. Ево дела његове биографије:

А ево како је направљена макромашина (вир) за усисавање грчких вредности и привредену пљачку:

Нормалне комерцијалне банке новац користе како би подстакле производњу нечега у региону. Националне банке тако расту у складу са националном економијом. Систем олигархијских Интер Алфа банака ради у потпуно супоном смеру- -њена бнкарска мрежа користи да се такав подстицајни капитал исиса из националних економија. Зато су у Србији након доласка Сорошове “демократије” прво ликвидиране четири развојне банке: Југобанка, Београдска банка, Инвестбанка и Беобанка.

И то је пљачкашки систем који је примењиван широм света, од САД, Јужне Америке, преко Европе, Азије и Аустралије. Шема је увек иста и она уључује: приватизацију државних предузећа; огромна отпуштања радника; дерегулацију тј. ослобађање од државне контроле (стварањем агенција); велико резање социјалне потрошње, замрзавање плата или њихово смањење; слободан приступ тржишту за стране компаније и укидање било каквих царинских рестрикција; дисциплиновање или елиминацију националних трговачких удружења; сурову репресију против оних који се томе супростављају.
Тако је читав привредни развој у региону или држави заустављен: нема крвотока и привреда не живи и не ствара. Таква државе (да би се народ прехранио) стално терају да узимају нове кредите да би отплатиле старе.
Тако је направљан огроман дуг у читавом свету. Тај дуг је онда ископришћен као једна фиктивна вредносна база за мулти-квадрилионнски финансијски мехур. Новац из читавог света (као замена вредности људског рада) је усисан у један вакуум у један финнсијски дериват без стварне вредности. Такав новац не може да ствара и да подстиче на привредну активност. То је само новчани вртлог, као “казино” који илузијом приказује економску моћ “казина”, али ње у стварности нема. Просто речено, људи који имају новац не стварају, већ само троше и они су као велики канцер у оганизму који расте и усисава рад и енергију других, док читав организам не пропадне. И у том канцерозном процесу, државна економија пропада. Погледајте пажљиво ову слику:

Тако су САД дошле у позицију да имају енормно висок дуг према банкарима, огроман број незапослених људи (који морају да једу) , а они немају где да раде јер су послови изнети на Исток, у Индокину. У САД је та игра експлодирала 2007. Економија у паду више тај финансијски балон не може да подржава. Банкари су ово приказали као почетак кризе која је проузрокована неплаћањам хипотекарних кредита и непотребном паником инвеститора, али у суштини то је колапс деривата ове глобалне пирамидалне финансијске шеме (у облику вира) који је водила Интер Алфа Група.
Не заборавимо и њихове две институције ММФ и Светску банку које су створене како би се управљало овим вировима и богатсва из националних економија трансферисала тачно у City of London.

СПАСАВАЊЕ БАНАКА ОД ДРЖАВА

И сада уместо да све те банке (њихов рулет) оду у банкрот, олигархијски банкари прете банкротом државама чланицама ЕУ. “Свету је потребан финансијски шериф”, поручио је још 2008. у Давосу највећи од свих шпекуланата Сорош. И ове године је опет претио како читав свет иде у суноврат, ако се њима – нбанкарима апсолутно не предају у руке све полуге за руковођење наионалним привредама. Они да емитују ниовац, они да пуне националне буџете, они да одређују која земља ће привредно ад с е развија, а која да тавори итд. Једноставно ОНИ – БАНКАРИ да владају животима милијардама људи.

Ево шта агенткиња Штазија, Ангела Меркел, коју медији у Србији приказују као „најмоћнију жену света“ (цврц!) поручује Грцима:

Дакле, сада су банкари , а не државе, активирали свој план спасавања. Они ће све тобоже „неспособне“ државне економије у ЕУ сада потпуно да ставе под своју контролу преко уговора названог Европски Стабилизациони Механизам како би им финансијски „помагали“ за случај њиховог банкротства. Чиста превара. Њиховим економијама управљаће тако они које народ никада није бирао. Зато се ових дана по свим “српским” (приватизованим) медијима шепуре псудоексперти који народ убеђују како треба да верује овим финансијским експертима који ће стабилизовати еврозону. Већина њих уопште не разуме ову банкарску превару.

У суштини, држава никада не може банкротирати све док у њој постоје људи , живи људи који радом могу да стварају. Јер, само је људски рад енергија која ствара. Новац је обичан, мртав папир и не може да ствара. У њему нема енергије.

Аутор: Ивона Живковић

оригиналан текст овде

Подаци

This entry was posted on 23. фебруара 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: