ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Политичка понерологија

Патократија је систем владавине створен од стране мале патолошке мањине која преузима контролу над заједницом нормалних људи.

„У патократском режиму, све управне функције (све до председника неке сеоске месне заједнице а да не помињемо начелнике полиције, тајних служби итд.) морају бити попуњене индивидуама са одговарајућим психичким девијацијама, које су по правилу урођене природе. Међутим, такви људи чине веома мали проценат популације, па их то чини драгоценијим за патократе. Њихов интелектуални ниво и професионалне способности се не могу узимати у обзир,  јер међу њима је тешко пронаћи људе који располажу супериорнијим способностима.

Након што такав систем потраје неколико година, сто посто случајева суштинске  психопатије постаје укључено у патократске активности; они се сматрају најоданијима.

Да би се одржали на власти, патократе се морају користити свим методама терора и екстермних мера против индивидуа за које је познато да имају патриотска осећања као и војно образовање; друге, специфичне „индоктринативне“ активности као оне које смо већ помињали, такође се користе. Индивидуе којима недостаје природан осећај за припадност нормалном друштву постају незменљиве у свим тим активностима. Прве редове (авангарду) овог типа активности , чине случајеви суштинске психопатије, праћени од стране оних са сличним аномалијама, и на крају људима који су застранили од друштва које је у питању, услед расних или националних разлика.

Феномен патократије сазрева за време тог периода: изграђује се један активан систем за индоктринацију, са погодно обновљеном идеологијом која чини једно возило или Тројанског коња за сврху патологизације мисаоних процеса индивидуалаца и друштва.

Циљ је да се људски ум натера да прихвати патолошке доживљајне методе и мисаоне концепте, мада се то никада отворено не признаје. Тај циљ је условљен једним патолошким егоизмом, а шансе за његово остварење психопате не само да не доводе у питање, него они то сматрају потпуно изводљивим. Одатле, хиљаде њихових активиста морају да учествују у том послу.“

Андреј Лобачевски

*   *   *

Обзиром да је ово прилично честа појава и на Балкану, реч патократија  је свесно изостављена из наших речника, мада је као „pathocracy“ прилично позната на енглеском говорном подручју.

Према (енг.) речнику:
Патократија  – систем владавине створен од стране мале патолошке мањине која преузима контролу над заједницом нормалних људи. Један посебан наследни поремећај одређен као “суштинска психопатија” је каталитички и узрочно неопходан поремећај за развој и очување патократије.

Чак и психолози који су проучавали ову проблематику, овде често користе ријеч “феномен,” као кад говоримо о “феномену” ванземаљаца или неких других натприродних појава. Чини се да је највећи “феномен” у томе што нормалан човек није у стању да препозна ове индивидуе а кад се оне домогну власти, онда долази до дистрибуције психопатолошког материјала преко контролисаних медија и других институција уз строгу контролу истинских информација, тако да после одређеног времена долази до тзв. “трансперсонализације” људи, односно, постепене промене у њиховој свести и перцепцији, тако да они тек онда нису више у стању да увиде суштину манипулације.

У средини где су информације строго контролисане, сама суштина психопатије такође није позната нормалним људима, тако да они мисле да се ту ради о неким серијским убицама типа Ханибала Лектора из филма Кад јагањци утихну, који су већином у лудницама или затворима. Међутим, ствар је управо супротна. Психопате, који према неким проценама чине 6% људске популације, веома су присутни у хијерархијама људског друштва и прилично често заузимају високе позиције, како у политици, тако и у религији, здравству (има их чак и међу психијатрима), економији, законодавству, образовању, војсци, полицији… итд.

Ради се о индивидуама са једним наследним поремећајем, који их “одликује” недостатком савести и једном опсесијом за влашћу, односно, контролом других људских бића. Стога није никакво чудо што се многи од њих одлучују на то да се баве политиком! Психопате познају особине нормалног човека док се нормалном човеку психопатски ментални профил налази изван његове језичке синтаксе и мисаоних концепата.

Они који су проучавали овај психички поремећај, могли су наићи на тврдње неких психолога и психијатара у смислу: “У сукобу између нормалног човјека и психопате, овај други увек побјеђује”, или: “У сусрету са психопатом, нормалан човек се понаша хипнотисано као срна ухваћена у снопу аутомобилских светала, па бива прегажена несвесна тога шта јој се уопште десило”…итд.

У књизи Политичка понерологија, проф. Лобачевски и његови сарадници су још давно прилично добро расветлили ову проблематику манипулације човечанства како кроз нашу историју, тако и данас, од стране индивидуа с “грешком у менталном софтверу” или “далтониста за људска осећања.” Наравно, то је био и разлог зашто је издавање ове књиге било све донедавно спречавано.

Препорука:

Андреј Лобачевски: „Политичка понерологија“

Advertisements

Information

This entry was posted on 28. фебруара 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: