ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Шта је АКТА?

Замисли свет у коме је све што радиш на Интернету надгледано. Уколико пошаљеш МП3 преко месинџера, окачиш на YouTube видео са журке на којој се пуштала музика или цитираш неки чланак у приватном e-mailu послатом пријатељу, у том свету ти постајеш криминалац који може бити осуђен на новчану или чак затворску казну, а твоја Интернет конекција може бити трајно укинута.

Уколико Србија потпише АКТА споразум, тај свет ће за све нас који живимо у њој постати реалност.

Али, идемо од почетка… Шта је, заправо, АКТА?

АКТА (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) је проблематични међународни споразум којим се, наводно, настоји уобличити интернационални правни оквир за заштиту интелектуалне својине. Кажемо “наводно” јер је реч о области која је већ дефинисана споразумима као што су ТРИПС (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights). Од самог почетка преговора о закључењу АКТА, све је рађено иза леђа јавности – о АКТА је преговарано ван међународних инстутиција као што су Уједињене нације или Светска трговинска организација. Када је преко сајта Wikileaks 2008. године процурела једна од верзија, створио се снажан отпор опште, али и стручне јавности широм света јер методи којима се АКТА бори против пиратерије крше бројне међународне и регионалне документе о људским правима.

Људска права која се у АКТА највише угрожавају јесу: право на приватност, слобода изражавања, право на лечење (приступ медикаментима) и право на правично одлучивање (суђење).

Европска комисија је упутила текст овог споразума Европском суду правде како би он оценио да ли је АКТА уопште сагласна са основним законима Европске уније који штите слободу говора и слободу Интернета. Вивиан Рединг (Vivian Reding), једна од комесара ЕУ, изјавила је том приликом: “Заштита интелектуалне својине никада не може бити оправдање за елиминисање слободе изражавања или слободе информисања.”

Локације фебруарских анти-АКТА протеста у Европи

АКТА је до сада изазвала на десетине протеста у целој Европи. На улице Берлина, Минхена, Софије, али и Загреба, Љубљане и Марибора изашло је на десетине хиљада људи који су протествовали против овог споразума.

Србија “има форе” да потпише АКТА до 31. марта 2012. године. Ако знамо да наша земља није ни држава која је преговарала о том споразуму, ни чланица Светске трговинске организације, зашто бринути да ће ова ноћна мора за нас постати стварност?

Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству науке и просвете и члан главног одбора Социјалистичке партије Србије, отворено је подржао АКТА у својој изјави за дневни лист “24 сата”, изјавивши да је овај споразум “услов за озбиљну економију”. Након првог таласа негодовања на друштвеним мрежама, Министарство науке и просвете је брзо реаговало саопштењем да “АКТА споразум није био ни предмет разматрања”, цинично завршивши текст реченицом “при томе, Србија није измислила интернет, па ни правила његовог коришћења.”

Извор: Wannabe

Видео прилог овде

*     *     *

Родољуб Шабић: Споразум АКТА угрожава људска права

Србија ће заштиту интелектуалне својине на Интернету регулисати законима који ће бити у хармонији с законима ЕУ.

Демонстрације у Бугарској против споразума Акта

Србија није члан Европске уније ни Светске трговинске организације, па самим тим не спада у ред земаља које су позване да потпишу АКТА, у светској јавности озлоглашени споразум чија је намена сузбијање трговине фалсификованим пиратским добрима, објаснио је за „Политику” Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете и науке. Самим тим бесмислен је протест који су грађани Србије, забринути за судбину Интернета, као још неосвојеног поља слободне комуникације, заказали за данас преко друштвене мреже Фејсбук на београдском Тргу Републике.

– Морам рећи да Интернет није измислила српска памет, па она неће ни одређивати правила његовог коришћења. Влада ће ову област регулисати законима који ће бити у хармонији с законима Европске уније, али питање потписивања поменутог споразума за нас није актуелно – истакао је Митровић и подсетио на чињеницу да је Европска комисија затражила од Европског судаправде да разјасни да ли је контроверзни међународни споразум у складу са слободом изражавања и слободом Интернета.

Декан Правног факултета Универзитета „Унион” Владимир Водинелић каже да је АКТА заправо допринела кршењу права, јер је оправданом потребом да се заштити интелектуална својина угрозио права личности, међу којима у првом реду право на приватност.

Иако су циљеви које АКТА прокламује легитимни, његово доношење пропратиле су бројне контроверзе. Рецимо, у пет држава ЕУ (међу којима су Немачка и Холандија) овај споразум није добио зелено светло. Иако су владе Пољске, Чешке, Летоније, Бугарске и Словеније пристале да ставе свој потпис на овај документ, таква одлука дочекана је на нож јавности, па се од ратификације одустало. На крају, прихватање споразума одложио је и Европски парламент.

Родољуб Шабић, повереник за заштиту информација од јавног значаја, истиче да је прва и озбиљнија замерка та што је АКТА резултат нетранспарентног процеса преговарања, иако су поједини чланови Конгреса САД и посланици Парламента ЕУ тражили да изађе на видело, а један известилац Европског парламента о АКТА, због нетранспарентности, поднео је оставку.

– Кад је коначно постао доступан, документ је наишао на снажан отпор широке јавности. Најкраће, АКТА, по мом и мишљењу многих, отварајући лаку могућност за интервенцију органа власти у садржину Интернета и приступ личним подацима, угрожава бројна људска права, а посебно слободу изражавања и право на приватност – објаснио је Шабић.

Коментаришући чињеницу да је под притиском аргумената споразум АКТА упућен на оцену у Европски суду правде, наш саговорник сматра да овај споразум неће прећи ту баријеру.

– Имајући у виду ставове тог суда у неким сличним ситуацијама, на пример поводом захтева за „филтрирање” социјалних мрежа, очекујем да неће проћи ту критичку контролу – рекао је Шабић.

Без обзира на то, он сматра да не постоје разлози за приступање Србије АКТА, посебно не без претходне најшире стручне јавне расправе.

Као идејни творци овог споразума наводе се САД и Јапан, а од 2007. године разради идеје придружују се Канада, Швајцарска и Европска унија. Званични преговори започели су 2008. године када им се прикључују Аустралија, Мексико, Мароко, Нови Зеланд, Република Кореја и Сингапур. Истовремено јавност је о овом споразуму први пут обавестио, ко би други него – Викиликс. Осим влада ових земаља, сматра се да су предлог АКТА сачинили и саветодавни одбор састављен од великих мултинационалних корпорација.

Извор: Фејсбук репортер

Петиција

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 29. фебруара 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: