ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Ватиканске убице

Након вишегодишњег школовања, урађеног доктората и рада у оквиру римокатоличке цркве, сазнао сам оно што нисам ни сањао да ћу сазнати. Због тога сам морао да напустим цркву и да напустим Шпанију, у којој сам радио.

ЈЕЗУИТИ

У Шпанији сам радио као језуитски свештеник и бискуп у римокатоличкој институцији. Језуити су на самом врху религиозних редова у католичкој цркви. Основани су од стране човека по имену Игнације Лојола 1541. године са циљем да се заустави ширење свих религијских покрета супротних римокатолицизму. Они су били интелигенција. У прошлости, језуити су саветовали краљеве и обарали владе. И још увек то раде. Они су инструктори на римокатоличким универзитетима. Језуити су много моћнији него што би икада могли и да сањамо.

Језуита има око 100.000. Овај број укључује и језуите који су ван римокатоличког свештенства. Људи би помислили да су они потпуно одани папи и да папа води Ватикан. Али не, постоји један други човек који у ствари води целу представу.

Тај човек је језуитски генерал. Познат је под називом црни папа.

Он није црнац, него се само облачи у црно. Он је најмоћнији човек у Ватикану. Ништа није као што изгледа. Римокатоличка институција је пуна изненађења. Што сам напредовао ка вишим положајима, сазнавао сам ствари које су ме све више узнемиравале. Претпостављам да зато око 86% свештеника (укључујући и језуите) пролази кроз психолошке и психијатријске третмане и испитивања.

ЉУБАВНЕ АФЕРЕ

Чињеница да Римска црква не дозвољава брак свештеницама и сестрама је изазвала велике проблеме. Док сам био у цркви могао сам да видим да су неке сестре исповедале лезбејство, а друге су имале љубавне афере са свештеницима. И то је заиста стални извор фрустрација за нормалног човека.

Познато је да су радници, који су копали на имовини католичке цркве, пронашли скривена гробља. Нашли су костуре беба које су родиле калуђерице. То се десило у Севиљи, у Шпанији, 1934. године. Таконе и у Мадриду, 1932. године. И у Баскији, регији на северу Шпаније. Владе председника Азнара и Мануела Азане захтевале су националну истрагу манастира, школа и других римокатоличких институција.

Многе такве гробнице су откривене у Шпанији и у Риму. Католици у Шпанији су били згрожени и напали су и уништили многе од црквених зграда где су ови тунели постојали. Државни лекари су прегледали тела и установили да је смрт наступила гушењем. У светлу овога, зар није чудно да је римокатоличка црква против абортуса?

Најважнији завет је завет целибата, без којег нема сакрамента реда. То поставља свештеника на престо. Они траже од Бога да им буде наклоњен с већом милошћу него другима, јер су остали неожењени. Ако би се сви свештеници оженили, то би уништило систем, јер је установа утемељена на одрененом канону који каже да папа може бити само из редова свештенства, а ако нема папе, нема ни римокатоличке институције. Папи је намењена улога владара света.

Ту тачку је највише промовисао Августин, римокатолички теолог, око 420. године у оригиналној верзији књиге Божји град”. У свим осталим верзијама тај део је одстрањен, да за њега јавност не би сазнала. Сада је папа сунце”, владар универзума – свемира.
Земаљски владари представљају месец” и рефлектују његову славу. Сви људи који се клањају пред њим јесу земља”.

Римокатоличка црква је од 1200. године произвела 68 милиона жртава. Данас римокатоличка институција покушава да измени историју, односно, оно што је везано за инквизицију, како би прикрила своја недела. Књиге о том предмету тајанствено су нестале из многих библиотека. То је најбоље скривана тајна модерног времена.

ИНФИЛТРАЦИЈА

Имао сам 14 година када сам почео да учим о другим хришћанима и њиховој јереси. Професор ми је рекао:

– Алберто, група у којој ћеш ти радити концентрисаће се на ове групе цркава: пентакосталце, баптисте и евангелисте”.

Како су године пролазиле, инфилтрирао сам се у стотине цркава и других организација.

Око 1550. године, језуити су почели да се инфилтрирају у све религије и деноминације. Они то раде и данас на много суптилнији начин, захваљујући екуменском покрету.

Свештеник нам је показивао како да ломимо хлеб и како да се понашамо по обичајима других цркава. Када су сматрали да смо спремни, дали би нам тачне локације цркава у које треба да се инфилтрирамо и рекли су нам да се претварамо као да смо библијски религиозни. А како смо знали где су ове цркве лоциране? Једина дозвољена религија у Шпанији била је римокатоличка религија. Локални свештеници су имали листе. Ако неко не би дошао на мису, тајна полиција је била обавештена о томе.

Полиција би их пратила док не би пронашла њихове тајне локације. Научили су нас како да се играмо са децом припадника цркава у које бисмо се инфилтрирали и која питања да им постављамо када смо били насамо.

Само у Шпанији, помогао сам уништење 19 цркава. Дозволио сам да будем ухваћен у једној рацији против јеретика у Шпанији како би се моје име појавило у новинама и како би јавно био проглашен јеретиком. Таконе сам поседовао писмо од не-католичког свештеника, којим ме он препоручује као доброг хришћанина, и човека достојног поверења. Он није знао да сам ја одговоран за рацију и за то што је он у затвору.

Тада сам имао 17 година. Са писмом тог свештеника био сам примљен у баптистичку цркву у Венецуели. Моја институција ме је послала тамо да се инфилтрирам и да се онда пребацим у већи интерденоминациони теолошки факултет у Коста Рици. Моја мисија је била да уништим свештеника, цркву и факултет! Такође је требало да прибавим што више имена и да их пошаљем назад у Рим.

Сва та имена се убацују у компјутер у Светом уреду. Дакле, Свети уред, који је некада водио инквизицију још увек постоји. Тамо су имена сваког некатоличког свештеника и имена свих чланова цркава у свету, укључујући и римокатолике. Ако се неко од њих у будућности успротиви једној светској супер-цркви коју Рим планира да створи, ти подаци ће бити употребљени против њих. А они непријатељи унутар римске институције који се успротиве римокатоличком харизматском покрету биће убијени.

Док сам преко баптистичког свештеника ушао на интерденоминациони семинар, започели смо гласине како је он у вези са 18-огодишњом девојком. Она је била наш агент. Рекла је деканима, који су се супростављали том свештенику, да жели да призна да је имала аферу са њим. Тај свештеник је био невин. Жена се развела од њега. Црква је била уништена и ја сам прешао на свој следећи задатак.

Број један, дискредитација

Уништили бисмо углед особе лажима о њој, извртањем њених речи. Приказивали бисмо тог некатоличког свештеника као непријатеља земље, проузроковали му тешкоће са службеницима, или бисмо га повезали с неком женом која је пос тављена као његова секретарица управо да би имала аферу с њим. Некада бисмо тог свештеника позвали хитно, касно ноћу. Крај пута смо постављали жену и исценирали да је доживела несрећу, а када би се он зауставио да јој помогне, она би повикала:

Силовање!” Растргла би своју одећу, а њен сарадник би је фотографисао и тако је овај свештеник био уништен.

Када би влада и полиција истраживале случај неког некатоличког свештеника који је био оптужен за везу с дрогама, модерни медији би га, свакако, одмах осуђивали. Једном свештенику смо уништили углед сплеткама око кредитних картица. Пуно се говорило о томе. Касније су се одговорни извинули том човеку, али било је прекасно. Све то смо радили, да би тим људима уништили углед. Користили смо и тајне телефонске позиве, те оптуживали њихове жене и децу за лажна дела. То су само неки од начина којима смо настојали да их оцрнимо. Такав човек би постао непоуздан и жигосан као лажов и лопов.

Број два, изолација

О свештенику смо почели ширити вести да је контроверзан и да само проузрокује тешкоће. Називали смо га непријатељем који узрокује раздоре, нејединство. Говорили смо како има властиту необичну науку или веру, да је остао сам и да је без свештеника пријатеља. О њему смо почели ширити лажи како је доживео нервни слом. Пуно њих се након тога предало, јер их је усамљеност присилила да напусте службу.

Број три, смрт!

Ако би човек сматрао да је позван од Бога, и ако под свим тим притисцима не би клонуо, почели су се збивати необични догађаји. Прегазио би га ауто и морао је у болницу. Нека медицинска сестра би ишчупала његову цевчицу с кисеоником, или би помешала лек тако да би дошло до компликација и човек би умро. Смрт је могла наступити и услед тровања храном, или би због узимања психо-шкодљивих материја морао да буде премештен у душевну болницу. Могло је доћи и до изненадне туче са странцима који би га у мраку напали ножевима, или је био унајмљен убица који би га убио.

Као што се може видети, ми смо заиста у рату! Протестантски интерденоминацијски институт који сам уништио био је у Костарики.

Када сам постао свештеник, веровао сам да ћу наћи истину и задобити мир, као што сам обећао својој мајци. Али, био сам несрећан. Што сам више напредовао у језуитском реду, то сам више уочавао поквареност у тој институцији.

Позвали су ме на тајну црну мису, коју је водио један од виших претпостављених језуита у самостану на северу Шпаније. Када сам се поклонио да пољубим његов прстен, запазио сам симбол од ког ми се заледила крв. Био је то масонски симбол. То је била ствар коју сам мрзео и против које ми је било дано да се борим. Све се рушило. Сазнао сам да је црни папа такође масон и члан шпанске комунистичке партије. Добио сам вртоглавицу кад сам сазнао да је језуитски генерал у тесној вези са илуминатима из Лондона.

Игнације Лојола, оснивач језуитског реда, био је члан илумината. Неколико седмица сам био болестан, јер се све, против чега су ме учили да се борим, сједињавало негде при врху.

Због мог претходног рада и искуства био сам постављен у екуменско друштво које је било под контролом папе Јована XXIII. Протестанте нису више називали јеретицима, кривоверцима, већ одвојеном браћом”. Атеисти нису више наши непријатељи. Све то је било са намером да би сви верници били удружени у једну светску цркву, а сви неверници у једну светску владу. Ми смо се успешно инфилтрирали у све организације. То новостворено ремек-дело, трећа сила, зове се харизматски покрет.

То је мост према Риму. Протестанти су нас прихватили раширених руку. Велики успех су нам донели шпијуни у протестантским црквама.

Прстен са масонским симболом

Захваљујући нашим тајним агентима, увукли смо се у хришћанске телевизије и публикације. Прихватили су нас као учитеље, свештенике и еванђелисте. Ширили смо љубав и њоме смо уједињавали све у једно заједништво. То је наше пробуђење”.

Језуитска заклетва је посебна заклетва за главне језуите који су одређени за посебну дужност унутар влада, војних огранака или подручја науке, медицине, образовања, индустрије, синдиката или неке религиозне институције. Ти људи су веома опасни.

ОБРЕД УВОЂЕЊА У ДУЖНОСТ И ЗАКЛЕТВА ЈЕЗУИТА

Говори супериор (надређени свештеник): Сине мој, и до сада си учио да се претвараш да си тобоже на њиховој страни, а заправо ниси. Међу римокатолицима да будеш римокатолик и чак да будеш шпијун међу својом властитом браћом… Учио си да тајно сејеш семе непријатељства и зависти међу државама које су у миру и хушкаш их да проливају крв.

Увуци их у рат и стварај револуције, грађанске ратове у заједницама, провинцијама и земљама које су независне и пуне просперитета, које уживају благослове у култури, уметности и наукама. Буди на страни оних који се боре у рату и ради потајно са својом браћом језуитима, који су можда на другој страни и отворено се супростављају оној с којом си ти повезан. Само тако црква може успешно, у тим неугодним условима, привести крају преговоре за мир… с тим да циљ оправдава средства.

Ја (име и презиме) сада у присутности свемогућег Бога, свете девице Марије, светог Михајла Арханђела, светог Јована Крститеља, светих апостола, светог Петра и светог Павла и свих светаца и сакралних хостија неба, обећавам и изјављујем да ћу, када буде повољна прилика, водити немилосрдан рат, потајно и јавно, против свих јеретика, протестаната и либерала, као што сам усмерен и упућен, да ћу их истребити са лица земље и да нећу поштедети никога, без обзира на старост, пол и услове; да ћу их вешати и палити, пустошити, гулити кожу, давити и покопавати живе, парати стомаке и утробе њихових жена и разбијати главе њихове деце о зидове, да сатрем заувек њихову одвратну расу.

Пошто се то не може чинити јавно, ја ћу потајно употребљавати отровни пехар, стиснути конопац, челични бодеж или оловни метак, без обзира на част, ранг, достојанство или ауторитет особе или особа, било какви били њихови услови живота, јавни или приватни, онако како будем у било које време упућен од било ког заступника папе или старешине браће по светој вери, по друштву језуитском.

Све се ово чини у име свемогућег Бога. Према томе, римокатолички систем се ни у ком случају не може назвати Божјим! Не – према Библији!

Данас је уцењена глава сваког човека који неће компромис у односу на пут којим они иду, или у односу на њихову медијску кампању. Ватикан неће толерисати никакве опозиције свом циљу. Свако ко се супростави новој светској религији, која ће бити синтеза свих постојећих религија под вођством Ватикана, биће прогоњен. Инквизиција ће бити обновљена, знам то поуздано!

У новембру 1979. године папа се срео с вођом православних цркава у Истамбулу у Турској. Ово уједињавање ће православне цркве ставити под контролу Рима дајући тако папи утицај над милијарду људи. Политичари света се сада више боје силе овог човека него атомске бомбе. Вође света не само да се боје, него и следе папу, јер он има огромно богатство. То богатство је под ватиканском заставом. Ватикан је држава за себе, она је политичка држава и сваки римокатолик постаје њен члан у тренутку крштења. Они треба да буду привржени најпре Риму, а онда земљи у којој су рођени. Мало њих схвата да је Рим тајно уједињен са илуминатима, масонима, атеистима, и да њихове подружнице контролишу банке и светску трговину. Они такође употребљавају медије да би манипулисали скоро са сваким на Земљи. Резултат који желе да постигну је једна црква и једна светска власт. Тај систем има још само једног смртног непријатеља – независне појединце који темеље своју веру на Библији.

УНИШТАВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА

А сада, да кажемо нешто о још једном смртном не пријатељу Рима – православној цркви.

На редовним састанцима код кардинала Августина Бее, он нам је откривао историјске, садашње и будуће циљеве ватиканске тренутне силе (земаљске силе). Кардинал Беа је казао:

Након наше дуге и пажљиве припреме за Руску револуцију, језуити су радили блиско с Марксом, Троцким, Лењином и Стаљином. Ми смо тајно преселили наше злато у Русију кроз Немачку користећи нашег кључног човека. Верујемо да ће ускоро наш непријатељ бити уништен… И никнуће комунизам као чврста кћер Римске цркве!

У време Лењиновог доласка у Русију, у априлу 1917. године, Лењинови конкуренти су контролисали револуцију. Цар је био присиљен да напусти свој трон. Он и његова породица су били у кућном притвору. Његова влада је пропала и већина његове војске га је напустила.

Било нам је речено да су неки од њих били језуити претварајући се да су комунисти. На крају, тренутак који је папа чекао је коначно и дошао. Заштитник Православне цркве је коначно стајао лицем у лице с римским језуитима који су без милости уништили јадну, уплашену, малу породицу. Касније те ноћи, тела су била укрцана у камион и одведена у напуштен рудник зван Четворица браће”. Тамо су били расечени, спаљени, квашени киселином и бачени у напуштени рудник.

Руска царска породица

Језуити су се кретали тако брзо да Централна комунистичка партија није ни била свесна сунења и убиства цара и његове породице, док све није било завршено. Била је то страховита победа Римске цркве. Било нам је речено да је лов на патријарха, свештенике, монахиње и монахе започео у великој силини. Римска црква је нестрпљиво чекала вести о уништењу њихових религијских супарника.

Овај случај са Руском православном црквом је био једна врста теста. Ако ће руска црква бити уништена, следећа мета би била енглеска црква која се још тетурала од лажног обраћења великог језуите кардинала Њумана (Невман). Али кад је случај са руском црквом пропао, енглеска црква је пала у руке Ватикана тек 60 година касније кроз екуменски покрет.

Дакле, након погубљења руске царске породице Совјети су нападали манастире и убијање је почело.

ВЕЛИКИ ДРУГИ ВАТИКАНСКИ КОНЦИЛ 1962 – 1965

Папа Јован XXIII је приликом отварања концила рекао: Цео свет очекује корак напред!
А папа Павле VI је приликом затварања рекао:

Ово је међу највећим догађајима у историји цркве.” Други концил донео је декрет о екуменском покрету, означавајући католичанство као силу која треба да ради на религијском уједињењу. Медији су ову одлуку коментарисали као поруку мира, љубави и разумевања мену религијама и свим људима.

Али док су очи света биле уперене на званична саопштења Ватикана и медија, институција се изнутра нимало није променила. Одмах након концила, Педро Арупе, језуитски генерал (црни папа), окупио је кључне језуите под екстремном заклетвом. На том скупу је изјавио: Време је за коначно прочишћење цркве и истребљење свих оних који остану не верни папи у склопу припреме за Ново доба.

Свет је био преварен. Концил је био само велика представа, заташкавање и скретање пажње са правих намера Ватикана да задобије пуну контролу над светом.

.

др Алберто Ромеро Ривера

Из књиге: „Ватиканске убице“ (исповест бившег језуите)

Текст из исте књиге: Православље – смртни непријатељ Језуита

Препорука: Едмонд Парис – Тајна историја језуита

.

Information

This entry was posted on 3. марта 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: