ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Казивања једног боготражитеља

КАЗИВАЊЕ ПРВО

По милости Божјој човек сам хришћанин, по делима велики грешник, по звању боготражитељ бескућник који лута из места у место. Од имовине имам само једну торбу на леђима са сувим хлебом и под пазухом Свето Писмо — то је све.

Двадесет и четврте недеље по Духовима, ушао сам у цркву да се помолим Богу. За време богослужења прочитали су Апостол из посланице Солуњанима, зачало 273, у коме је речено: Молите се Богу без престанка. Те речи су ми се дубоко урезале у свест и запитао сам се како је то могућно да се човек моли без престанка, кад свако од нас мора да обавља многобројне послове да би се одржао у животу. Потражио сам ово место у Светом Писму и својим очима прочитао тачно што сам и чуо: Молите се Богу без престанка (I Сол. 5, 18 ). Молите се Богу духом без престанка (Еф. 6, 18). Подижите на сваком мјесту свете руке (I Тим, 2, 8 ). Узалуд сам размишљао, нисам могао да схватим шта то значи.

Шта да радим — мислио сам — где да нађем некога ко би ми ово објаснио? Ићи ћу по црквама у којима про-поведају познати проповедници и ту ћу можда наћи што тражим. Тако кренух на пут. Чуо сам много одличних беседа о молитви, али све су се оне састојале само од општих упутстава: шта је молитва, зашто је корисно да се човек моли, који су плодови молитве. Али, како доћи до праве молитве — о томе нико није говорио. Чуо сам једну проповед о сталној молитви духом, али ни ту није речено како да се до ње дође. Тако ми слушање проповеди није пружило оно што сам желео, па сам престао да идем на њих и одлучио да с помоћу Божјом потражим неког ученог и искусног човека који би ми разјаснио ову тајну која ме је тако неодољиво привлачила.

Дуго сам путовао по разним местима, све читајући Свето Писмо и распитујући за неког мудрог и искусног духовника и наставника. После извесног времена рекоше ми да у једном селу већ одавно живи и подвизава се неки господин, да код куће има своју капелу, да никуд не излази и стално се моли Богу или чита духовне књиге. Кад сам то чуо трчећи сам отишао до тога села. Чим сам стигао потражих тога господина.

— Шта желиш од мене? упита ме он.

— Чуо сам да сте мудар и побожан човек,  стога вас молим, Бога ради, да ми протумачите речи Апостола: Молите се Богу без престанка и како се то може научити. Ето шта желим да разумем, а што међутим никако не успевам.

Господин је ћутао и пажљиво ме посматрао. Најзад рече:

— Стална унутарња молитва је непрестано стремљење човековог духа Богу. Да би се у томе успело треба врло често тражити од Господа да нас Он научи како да се тако молимо. Моли се више и са већом усрдношћу и молитва ће те сама научити како она може да постане стална; али за то треба много времена.

Затим ми даде да једем, још ми даде и да понесем на пут, па се опростимо. Али ни овај ми не беше ништа објаснио.

Мислио сам, читао, размишљао како сам умео о ономе што ми је онај господин рекао, па ипак било ми је немогућно да разумем. Тако сам желео да у томе успем да ноћу нисам могао да спавам. Пошто сам прешао двеста врсти стигох до неког већег града у чијој околини спазих један манастир. У крчми ми рекоше да је старешина манастира добар, побожан и гостопримљив човек, па отидох ка њему. Примио ме је љубазно, понудио да се одморим и дао ми да једем.

—   Оче свети, рекох му, јело ми није потребно, већ бих вас молио да ме поучите како да Се спасем?

—   Како да се спасеш? Па ето, живи по заповестима Божјим, моли се Богу и бићеш спасен.

—   Чуо сам да се треба непрестано молити, али није ми јасно како да се стално молим и чак не могу да разумем шта то уопште значи. Оче, преклињем вас, објасните ми то. —   Не знам, драги брате, како бих ти то разјаснио. Али чекај! Имам једну књижицу у којој се о томе говори и он изнесе Духовно вашитање унутараег човека од светог Димитрија (Ростовског). Хајде, ппочитај на овој страни. Прочитах следеће: „Речи светог апостола: Молите се Богу без престанка, односе се на умну молитву, јер ум може увек да буде погружен у Богу и да Му се непрестано моли.“

—  Како то ум може без расејаности да буде увек у Богу и да Му се моли без престанка? упитах.

—   То је веома тешко, уколико нам Сам Бог то не дарује, рече настојатељ.

Али ни он ми ништа не објасни.

Проведох ноћ код њега и сутрадан, пошто му се захвалих на љубазном гостопримству, наставих пут ни сам не знајући куда. Био сам тужан због своје неразборитости, па узех да читам Свето Писмо.

Ишао сам тако пет дана и најзад једне вечери сретох неког старца. Изгледало ми је да је калуђер. На моје питање одговори ми да је монах и да је манастир у коме живи са још неколико монаха на десетак километара од пута. Затим ме позва да одседнем код њих.

—   Имамо гостионицу и ту примамо богомољце, бринемо се о њима и хранимо их, рече ми он.

Ни мало ми се није ишло тамо, па му рекох:

—   Мој мир не зависи од стана, већ од духовне поуке; хране ми не треба, имам доста сувог хлеба у торби.

—   Али какав то савет тражиш и шта хоћеш да разумеш? Хајде, дођи к нама, драги брате, ми имамо искусних стараца који ти могу дати духовну поуку и управити те на прави пут у светлости Речи Божје и светоотачког учења.

—   Знате шта, оче? Прошло је неких годину дана како сам чуо у цркви ону заповест Апостола: Молите се Богу без престанка. Не знајући како то да разумем почео сам да читам Свето Писмо. Ту сам исто тако на много места наишао на заповест Божју: молите се без престанка, увек, у свакој прилици, на сваком месту, не само за време дневних послова, не само када сте будни, већ и у сну: Ја спавам а срце је моје будно (Песма над песм. 5, 2). То ме је веома изненадило и нисам могао да разумем како може тако нешто да се постигне и како се уопште до тога долази. Нека неодољива жеља и радозналост су се пробудили у мени: ни дању ни ноћу теми речи нису избијале из памети. Почео сам да идем по црквама, слушао сам проповеди о молитви, али колико год сам их чуо ни у једној нисам добио савет како да се стално молим. Увек је било речи само о припреми за молитву, о плодовима молитве, а нико међутим није учио какo да се човек непрестано моли и шта уопште таква молитва значи. Често сам читао Свето Писмо и њиме проверавао оно што сам чуо на проповедима, али ипак нисам успевао да разумем шта сам хтео. Од тог времена постао сам некако несигуран и неспокојан.

Старац се прекрсти и поче говорити:

— Захвали Богу, мили брате, што је открио у теби ту неодољиву силу која те вуче сталној унутарњој молитви. Познај у томе позив Божји и умири се, јер се кроз то куша твоја покореност Речи Божјој. Дато ти је да разумеш да није мудрост овога света нити празна жеља за сазнањем оно што уводи у небеску светлост — у сталну унутарњу молитву — већ напротив, да је пут к томе сиромаштво духа и опит у простоти срца. Није чудо што ниси ништа чуо о суштини саме молитве и што ниси могао да научиш како ћеш доћи до њеног непрестаног деловања. Стварно, много се проповеда о молитви, много се о томе и пише, али сва та расуђивања углавном су заснована на људском мудровању, на схватањима „здравог“ разума, а не на личном опиту. Обично се више говори о оном споредном у молитви него о њеној суштини. Једни објашњавају зашто је потребно да се молимо, други говоре о сили последица молитве, трећи о средствима која су потребна за савршену молитву, то јест о свему ономе што је неопходно за праву молитву: о ревности, о пажњи, о топлини срца, о чистоти помисли; о покајању. Али шта је молитва и како је научити — на та, иако најважнија и основна питања, човек врло ретко налази одговор код савремених проповедника. То је стога што је одговор на то далеко сложенији од свих њихових објашњења и што он изискује не школско знање, већ мистички доживљај. А што је још много жалосније, сва та сујетна и ситна мудровања наших савремених проповедника чине да се Бог мери људском мером. Многи праве велику грешку кад мисле да припремне мере и труд рађају молитву, док у ствари молитва је та која је извор подвига и врлина. Они не праве разлику између узрока и последица молитве чиме умањују силу молитве.То је схватање потпуно супротно ономе из Светог Писма у којем Апостол Павле пише: Молим дакле прије свега да се чине молитве (I Тим. 2, 1).

Значи Апостол ставља молитву изнад свега. Од хришћанина се траже многа добра дела, али дело молитве је изнад свих других, јер без ње ништа добро не може да се учини. Без честе молитве не можемо наћи пут Богу, не можемо разумети Истину, не можемо распети тело са његовим страстима и жељама, не можемо бити просвећени у срцу светлошћу Христовом нити постићи са Њим спасоносно јединство. Кажем „без честе молитве“, јер савршенство и правилност наше молитве не зависе од нас, као што каже и апостол Павле: Ми не знамо шта треба тражити (Рим, 8, 26). Према томе, само учесталост молитве је оно што зависи од нас и чиме једино можемо доћи до чисте молитве која је мати сваког духовног добра. Стекни мајку и имаћеш и децу, каже свети Исак Сиријанин, научи се прво молити, па ћеш тек онда стећи све врлине. Али они који се не држе личног опита ни тајанственог учења Светих отаца не познају добро та питања, па о томе мало и говоре.

Разговарајући тако неосетно се приближисмо пустињској обитељи. Да се не бих одвајао од тог мудрог старца и да бих што пре задовољио своју жељу, пожурио сам да му кажем:

—   Учините ми милост, часни оче, и објасните ми шта је то стална унутарња молитва и како се она може научити. Видим да ви о томе много из искуства знате.

Старац се љубазно одазва мојој молби и позва ме к себи.

—   Дођи, даћу ти једну књигу Светих отаца из које ћеш лако разумети и уз помоћ Божју научити молитву.

Уђосмо у његову ћелију и старац ми рече:

—   Стална унутарња Исусова молитва јесте непрекидно призивање Исусовог имена устима, срцем и мишљу при уверењу да је Он присутан на сваком месту, у свако доба, па чак и за време сна. Она се изражава речима: Господе Исусе Христе, помилуј ме! Кад се човек навикне на ову молитву он осећа утеху и потребу да је стално понавља. После извесног времена он више не може без ње и она почиње да се сама од себе излива. Да ли сад разумеш шта је стална молитва?

—   Одлично разумем, оче. Бога ради, научите ме сада како да је стекнем, повиках с радошћу.

—   Како се учи молитва видећемо у овој књизи. Она се зове Добротољубље и садржи у потпуности учење о унутар њој сталној молитви од двадесет и пет Светих отаца. Ова је књига тако добра и тако корисна да се сматра као главна учитељица духовног созерцања и како каже блажени Никифор: Она приводи спасењу лако и без муке.

—   Зар је та књига већа и од Светог Писма? упитах.

—   Не, није ни већа ни светија од Библије, али она садржи јасна објашњења о свему ономе што је за нас тајанствено у Светом Писму, због слабости нашег ума који не може да се уздигне до таквих висина. Ево једног поређења: Сунце је величанствено небеско тело, блиставо и прекрасно, али ми га не можемо гледати голим оком. Да би га посматрали и да би могли да поднесемо његове пламене зраке, морамо да се послужимо стаклом, предметом вештачким и бескрајно мањим и тамнијим од Сунца. Ето, Свето Писмо је то блиставо Сунце, а Добротољубље наше стакло. Сад слушај, прочитаћу ти како се треба вежбати у непрестаној унутарњој молитви.

Старац отвори Добротољубље, изабра један одељак од светог Симеона Новог Богослова и отпоче:

„Седи насамо ћутећи, погни главу, затвори очи, диши лакше, повуци се духом у срце и сабери ум, то јест своје мисли у срце. Напоредо са дисањем, тихо наглас или у себи изговарај речи: Господе Исусе Христе, помилуј ме. Потруди се да одагнаш све мисли, буди стрпљив и често ово понављај.

Затим ми старац све то објасни на примерима па још прочитасмо из Добротољубља поуке светог Григорија Синаита и преподобних Калиста и Игњатија. Све што би прочитали старац ми је затим објашњавао својим речима. Слушао сам пажљиво, сав задивљен и трудио се да све то што боље запамтим. Тако проведосмо читаву ноћ и не одлазећи на починак, све до јутрења. Опраштајући се, старац ме благослови и рече да за време док учим молитву долазим код њега на искрену исповест, јер није препоручљиво без наставника се упуштати у духовна занимања.

Док сам стајао у цркви осећао сам неку силну ревност која ме је гонила да што марљивије учим сталну унутарњу молитву, и помолио сам се Богу да ми у томе помогне. Потом се забринух како ћу одлазити код старца на савет и на исповест кад ме у гостионици неће држати дуже од три дана, а у самој околини манастира нема станова… Најзад ми рекоше да се на четири врсте одатле налази неко село, па отидох тамо. Срећом Бог ми је помогао. Успео сам да се запослим као чувар врта код неког сељака, с тиме да лето проведем сам у колиби на крају врта. Богу хвала, нашао сам најзад мирно место. Тако сам, ето, почео да живим и по упутствима које сам добио учим унутарњу молитву одлазећи при томе често код мог старца.

Непознат аутор

Казивања једног боготражитеља

*          *          *

Уводна реч

Предајемо читаоцима у руке треће, потпуно и исправљено издање Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу у преводу на српски језик, при чему је прва четири казивања превео блажене успомене епископ браничевски Хризостом, Три кључа митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а три последња казивања Павле Рак. Казивања спадају у најомиљеније и најраширеније књиге ο молитви Исусовој у читавом православном свету, а веома радо их читају и инославни хришћани који су молитвено пробуђени. Књига је настала у Русији, по свој прилици негде у другој половини прошлог столећа, а можда и раније. Писац јој је непознат јер је из смирења прећутао своје име: за себе каже тек толико да је „по милости Божјој хришћанин, по делима велики грешник, a пo звању – бескућни боготражитељ и поклоник“. Читана је неко време у рукопису. На руском језику је доживела много издања, почевши од првог издања у Казану око 1870. године. Превођена је на многе језике.

Досад најлепши приказ овог драгоценог духовног списа код нас дао је тадашњи епископ банатски, данас митрополит црногорско – приморски, високопреосвећени др Амфилохије, у предговору другом допуњеном издању (Крњево 1987). Ево неколико изврсних мисли и оцена из тога предговора.

Ο писцу владика Амфилохије каже: „Једини циљ ове Богом и смирењем светих озарене душе био је да прослави, својим сведочанством и искуством, Име које је изнад сваког имена и у коме је једини спас људима (ср. Дела ап. 4, 12), тојест Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа… …Непознати писац ове књиге припада оном многобројном јату руских бескућника боготражитеља који су ходили од једног краја Русије до другог: од Лавре преподобног Сергија до Саровске пустиње и Валаамског манастира у данашњој Финској; од Оптинске пустиње до кијевских пештера; од Сибира до Горе Атонске и до светога града Јерусалима… У њиховој нарави и начину живота било је нечега истоветнога са хришћанима древних времена, описаним на следећи начин у једном спису из првих векова хришћанске историје: „Они живе у својим отаџбинама, али као дошљаци; у свему учествују као грађани, али свако зло трпе као туђини; свака туђа земља им је отаџбина, а свака отаџбина – туђина… У телу живе, али не живе телесно; по земљи ходе, али живе и бораве на небу“ (из Писма Диогнету, 5, 5. 8). …Он нам описује свој сусрет са живим молитвеним Предањем, препуним чудесне преображујуће силе, за свакога ко се напоји са његових извора. To Предање – то су неисцрпне ризнице унутарњег богатства, – које се отиче кроз непрестану „умну молитву“.

Ο самој пак књизи, ο њеној вредности и задивљујућој духовној свежини, владика Амфилохије пише: „Прошло је више од сто година од појаве првог издања ове књиге, а она не само што не губи него све више и више добија у значају. Више од сто година она ходи, као неки радосни весник Божји, од душе до душе, од срца до срца, широм простране Русије, земаљске отаџбине њеног писца, и ван ње широм Европе, на руском језику, али и на другим језицима, и неуморно теши безбројне друге боготражитеље, гладне и жедне хлеба и воде Живота. Овој оцени немам шта да додам. Преостаје ми једино још да сваком читаоцу Казивања – у овом, пречишћеном издању – зажелим ону духовну корист и радост коју су осећали сви који су их до данас са пажњом читали и прочитавали. Нека ми се не замери што у њихов број увршћујем и све који су се трудили око овог издања, а напослетку и самога себе.

Епископ бачки Иринеј

уводни текст

Подаци

This entry was posted on 7. марта 2012. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: