ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Тајни пројекат „Ешалон“

Ешалон је аутоматски глобални систем за пресретање и прослеђивање, којим руководе обавештајне агенције пет земаља: Америке, Велике Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. Америчка безбедносна агенција НСА води главну реч, а службе осталих земаља је верно прате. Почетак рада на Ешалону датира још из 1947.године када су се за глобално шпијунирање заинтересовале неке америчке и британске тајне службе. Тада је у Лондону настао споразум које истраживачи називају Проклети Пакт. Такав назив није ни мало случајан, јер нема сумње да је Ешалон само један и то мањи део њиховог монструозног пројекта, а он је у односу на друге пројекте под окриљем Проклетог Пакта и најбезопаснији.

Америка и Британија којима су се прикључиле Канада, Аустралија и Нови Зеланд су тако 1947.године ускладиле своје обавештајне активности, такозваним УКУСА уговором а сам Ешалон је настао 1971.године. Претпоставља се да је данас у стању да сними преко пет милијарди разговора сваки дан и да их затим обради. Предмет интересовања Ешалона је буквално сваки вид комуникације: разговори обичним, мобилним и сателитским телефонима, интернет, Е-маил, факсови. Преко 90% саобраћаја који се одвија преко глобалне компјутерске мреже је под будним оком Ешалона и НСА.

Као и многи други шпијунски системи, Ешалон је развијен у доба хладног рата. Његове примарне мете су владе, организације и индустрија, а секундарне све остало што може да се шпијунира. Циљ им је да им ништа не промакне. Пет држава под командом УСА дели скупљене информације и свака чланица снабдева остале четири подацима о сопственим кључним речима, фразама, људима и локацијама. Веома важно питање је ко одређује предмет прислушкивања и ко има приступ тим информацијама. Извештај под називом Могућности пресретања 2000 тврди да Американци користе овај систем према свом нахођењу и да никоме не полажу рачуне. Француска влада је оптужила америчку да злоупотребљава Ешалон да би обезбедила предност својим компанијама над конкуренцијом. Џејмс Вулси, бивши шеф ЦИА, на то је само одговорио да су они само неутралисали ефекте француског подмићивања широм света. Притом је заборавио да је индустријска шпијунажа коју им Ешалон са лакоћом омогућава, кажњива свуда у свету. Савезници се осећају угроженима и дижу свој глас, али то уопште не узбуђује НСА. Због овог француског „безобразлука“ према Америци уследиће им стравична казна и пацка од стране Америке (о том прочитајте на страници Пројекат ХААРП).

Систем Ешалон прикупља податке на више начина. За пресретање сателитске комуникације, на Земљи је изграђена читава мрежа масивних радио-антенских станица које су лоциране у САД, Италији, Енглеској, Турској, Новом Зеланду, Канади и Аустралији. За праћење комуникација између градова користи се велики број сателита који прослеђују податке центрима за обраду на Земљи. Најважнији су близу Денвера (САД), у Великој Британији, Аустралији и Немачкој. Што се Интернета тиче, Ешалон рутински пресреће сваку информацију. Чак ни подводни каблови нису остали ван домашаја Ешалона. Још 1982. године пронађен је на дну океана уређај за прислушкивање, који је био везан за магистрални вод. Верује се да га је поставила америчка морнарица и питање је колико је још њих остало неоткривено. Када ниједан од метода не даје тражене резултате, организација приступа класичним системима шпијунаже. Њихови обучени агенти ручно постављају софистицирану прислушну опрему у близини изабране мете. После прикупљања сирових информација, систем врши селекцију помоћу речника тако што помоћу компјутера тражи неке кључне рећи или адресе. На тај начин се у великој мери смањује број информација које се касније обрађују и истовремено онемогућава неовлашћеним корисницима да се концентришу на било који појединачни случај у тој фази.

Све оно што бива „ухваћено“ Ешалоном просеђује се одмах у централу Менвит Хил у Енглеској. Ту се обавља читање и класификовање пристпелог материјала, а оно што је најинтересантније одмах се шаље у Форт Мид, у Мериленду (САД), у седиште НСА. Оно што није прослеђено, то се снима и ствара се монструозна база података која ће бити употребљена кад се укаже потреба за тим. Саставни делови Ешалона су осим сателита и „земаљске станице“ које се налазе у Шугар Гроу и Јакими (САД), Ваихопаи (Нови Зеланд, слика горе), Џералдтону (Аустралија) у Хонгконгу, Канади, Јапану, Јужној Кореји и у скоро свим земљама чланицама НАТО-а. Под надзором ових станица, којих у Ешалону има око 2500, налази се све што постоји. Под специјалним режимом Ешалона су и сви сателити Интерсат, као и сви остали који служе преносу информацију. Ешалону интензивно помажу и шпијунски авиони типа Авакс.

Најстроже чувана тајна је како Ешалон шпијунира грађане, али зна се да су под његовом контролом. На пример, Ешалон надгледа и човека који картицом подиже новац из аутомата (данашње картице са РФИД чипом увелико му то омогућавају).

По Американцима и НСА основна улога Ешалона јесте заштита националне безбедности, али то сигурно није све. Индустријска шпијунажа заузима веома значајно место у активностима Ешалона. По неким сазнањима, приступ информацијама имају само високи званичници Беле Куће, али они могу да их прослеђују даље по њиховом сопственом нахођењу. Најважнији купци скупљених информација су велике корпорације, наравно прво америчке, а поменути званичници тешко могу да одоле толикој моћи, а да је и не злоупотребе у борби против политичких противника у сопственој кући. У сваком случају Ешалон је најмоћнија организација за прикупљање података на свету. Поуздани извештаји дају до знања да он представља велику претњу приватности људи широм света, и страх од његових могућности је сасвим реалан. Речено је да је Ешалон „безопасан“ пројекат из окриља Проклетог Пакта. Међутим основано се сумња да се у оквиру Проклетог Пакта ради и на много ужаснијим пројектима. Заједнички назив им је „нове идеје за вођење рата“. Данас се зна и детаљнија и дубља структура Проклетог Пакта, а то је да га чине два паралелна система.

Један се назива УК/УСА, а други је ЕУ/ФБИ. У систему УК/УСА (УК је Уједињено Краљевство, тј. Велика Британија) укључене су британске и америчке тајне службе. Са америчке стране то су ЦИА и НСА, а са британске МИ6, М16 (о којој се мало зна) и ГЦХО која је још тајанственија. Главни део система УК/УСА је монструозна НСА (Америчка национална агенција за безбедност). Под њеним патронатом изводе се бројне тајне операције без ичијег знања, законског и званичног одобрења. Тајно ју је основала администрација америчког председника Харија Трумана 4. новембра 1954. године. Данас контролише више од 2000 база за прислушкивање и надзор електронских порука, званични буџет јој је већи од 10 милијарди долара годишње и запошљава преко 130.000 хиљада људи. Данас је НСА највећа организација електронске шпијунаже и тајне контроле на свету, и данас је чак већа и од ЦИА. Шта се стварно дешава у њеним тајним базама Нурунгар, Пине Гап и другим за које се и не зна где су, то нико тачно не зна.

Други систем ЕУ/ФБИ повезује деловање националних полиција низа европских полиција, америчког Федералног истражног бироа ФБИ, царинске и имиграционе службе и службе такозване државне безбедности.

О делокругу рада система ЕУ/ФБИ врло се мало зна.

Пакт Велика Британија – САД крије и друге невероватне и врло ружне тајне. Пројекат Ешалон само је једна од последица тога пакта. И супер тајни пројекат „Звездани Ратови“ је под јурисдикцијом пакта Велика Британија – САД. На пројекту Звездани Ратови који је познат и као СДИ (Strategic Defense Initiative), забележена је буквално права епидемија смрти научника који су радили на пројекту. Ова тема је на посебној страници Ко убија научнике.

.

Извор: The Conoplja News

Препорука: Праћење комуникације на друштвеним мрежама „хватањем“ појединих речи од стране америчког Одељења за унутрашњу безбедност (Department of Homeland Security)

Advertisements

Information

This entry was posted on 15. марта 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: