ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Кратка историја будућности

Књига француског банкара и писца Жака Аталија “Кратка историја будућности” не само да открива потајне (и јавне) жеље и планове креатора глобализма и такозваног Новог светског поретка, већ је занимљива што о свему томе пише човек из банкарске „мреже“, која ове планове већ одавно спроводи. Да ли је Атали у заблуди, или намерно неке ствари превиђа, али многи догађаји које он описује као нешто што ће тек уследити, већ су постали стварност. Ипак, жеља Аталија да буде визионар, бар нам јасно открива да се ништа не догађа случајно. Они који не верују у велику глобалну заверу и убеђени су да се криминал и корупција и неспособна и пљачкашка приватизација, на пример, у Србији спроводи само зато што смо ми „глуп , примитиван и неспособан народ“ (како нас на то наводе неки популарни српски псеудоинтелектуалци), ни после читања ове књиге вероватно неће променити своје мишљење.

Али, оним промућурнијима Атали је практично рекао – све. Лако ћете видети да је пљачкашка приватизација у Србији, Хрватској, БиХ, Бугарској, Русији итд. само део вешто смишљеног плана међународних банкарских картела (у служби Илумината) који се, не ретко, и сукобљавају откривајући криминалне и корупционашке афере политичких пиона на државним функцијама. Пљачка националног богатства је свуда, и на Западу и на Истоку, и одавно је попримила глобалне размере.

ФРАНЦУЗИМА БИЛИБЛИОТЕКА, ЕНГЛЕЗИМА БАНКА, А СТАРЦИМА ЕУТАНАЗИЈА

Биографија Жака Аталијиа открива да он потиче из једне јеврејске трговачке породице (о мајци нема података) и да му је отац радио у Алжиру као трговац парфемима када се Жак родио 1943. У то време, ти трговци су били отомански Турци, па и сам Атали личи на Турчина. Он има и брата близанца, Бернара, који је као и Жак својим јеврејским пореклом био предодређен за велике трговачке послове и утицајне функције у великим корпоративним системима који су окосница глобалног трговачког транс-националног бизниса. Јевреји су, како смо раније писали, у најважнијим чвориштима ове глобалне трговачке мреже која укључује и медије, телекомуникације и трговину нафтом. Да их нема расутих по целом свету и у свим државама и народима, морали би бити измишљени. У противном, глобални транснационални бизнис не би могао да створи своју пирамидалну функционалну структуру која данас апсолутно држи под својом капом читав свет. Ако им је неко због тога и написао фалш историју и идеологију (талмудизам) и креирао веру (јудаизам), имао је очито добар разлог за то.

Атали је тако био предодређен да заврши елитистичку француску високу политехничку инжењерску школу. Ово је једна од четири елитистичке школе отворене након француске буржоаске револуције (којом су међународни банкари преузели француску привреду) и у њима се данас школују богата трговачка деца које се одмах убацују на рад у “мрежу” корпоративног бизниса.

Тако је Жак у својој 38. години (1981.), постао саветник Франсоа Митерана, председника Француске по укусу једног моћног европског банкарског картела. И тај посао је радио веома успешно десет година. Са свог утицајног места, Паризу је “даривао” огромну библиотеку и укључио је Француску у програм развоја нових европских технологија “Еурека”.

Године 1991. Атали је постао први председник моћне Европске банке за реконструкцију и развој, са седиштем у Лондону.

Атали је био и члан европске комисије (при ЕУ) која је била иницијатор стварања јединственог образовног система у ЕУ, у коме би све дипломе биле рангиране у јединственом поретку, па је зато изгласана Болоњска конвенција.

Као писац је објавио више од 30 књига које су продате у преко 6 милиона примерака широм света. Ту спада и књига о његовом омијеном банкару Сигмунду Варбургу.

 Сигмунд Варбург

За Карла Маркса, Атали тврд да је погрешно повезан са комунизмом односно “совјетизмом” , и да је он био истински заговоник глобалног слободног тржишта, па самим тим и економски филозоф Новог светског поретка.

Жак Атали је данас (2010.) председник финансијске организације “PlaNet Finance” и бави се микрофинансијским кредитима (тј. кредитирањем најсиромашнијих).

Жак Атали свакако није највиши део тајног друштва Илумината (иако га неки тако представљају) и само је део извршне финансијске структуре светске владе, која неформално већ функционише након Другог светског рата обликујући читав свет по потребама банкара односно продаваца новца. И Атали за то зна. Зато је он “видовит”, баш као и његов више рангирани колега банкар, Џорџ Сорош, који већ пословично унапред “предвиђа” шта ће се на некој светској берзи догодити, у којој ће држави избити државни удар или рат, где ће пасти акције итд., тако да када год купује или продаје “направи” свом финансијском фонду коју милијарду евра више.

Иако одлично познаје историјска кретања (јер зна да прати праву нит, а то је историја банкарства и трговине) Атали има и “бисере” због којих га неки критичари називају обичним пајацем и забављачем.

Тако Атали веома озбиљно наводи да се Калфорнија протеже од Мексика до Канаде (или је то можда план Илумината), или износи веома озбиљна “предвиђања” о томе које ће се земље источног блока прикључии ускоро ЕУ (иако су оне већ постале чланице ЕУ, на пример Бугарска и Румунија 2007.) Процват Њујрка као светског трговачког центра он види као последицу тога што он није имао руралну традицију, а неке историјске дођађаје Атали помера и по стотину и више година од времена када су се заиста одиграли (бар према званичној историји). Ни математика му није јача страна јер предвиђа у будућности да ће чак милијарда људи живети у 50 мега градова, са по 20 и 30 милиона становника (!) Све ово, међутим, може да буде и лоша формулација у превођењу на енглески (с обзиром да је књига на француском издата још 2004)., али, није ли код банкара два и два одувек било, 4,5 па и више?

Ипак, све је то небитно, јер је историја и овако одавно фалсификована управо за потребе Илумината (једног од најутицајнијих тајних друштава) , а “визија” будућности Жака Аталија (која је већ постала стварност) у сваком случају је интересантна и провокативна.

Атали се зато у књизи не гњави давањем фуснота са референцама за своје тврдње када наводи неке историјске догађаје, за које познаваоци официјелне историје кажу да су нетачни. У осталом, колико људи данас зна да је административна престоница света Њујорк и да је зато ту и седиште УН. Колико људи зна је Међународни монетарни фонд агенција УН-а, а да су УН основали међународни банкари односно њихов врховни трговачки картел који има седиште у Лондону. Најзад, колико људи зна да је пореска управа САД под контролом ММФ-а? Практично веома мало људи зна да наплату пореза у САД контролише Круна из Лондона, јер су САД њихова колонија која функционише као велика корпорација. Али, Жак Атали много тога зна више од осталих је припада елитним банкарским службеницима овог картела. Зато он савршено зна коју нит кроз историју треба пратити.

Допуштам зато себи да се мало надовежем на нека његова “предвиђања”, јер се у њима савршено види како се перфидно креира државна политика многих земаља ЕУ, па и Србије и других држава бивше YU.

АГЕНДА ЗА 21. ВЕК ЖАКА АТАЛИЈА

Жак Атали у књизи “Кратка историја будућности” тако “предвиђа” да ће се догађаји у 21. веку одвијати у три различите фазе:
У првој фази то ће бити време стварања “Супер Империје”. Ова империја неће бити географски ограничена већ глобална и њоме ће владати велике међународне корпорације. И оне ће креирати глобалну политику.
“Новац ће се коначно ослободити од свега што га угрожава- укључујући националне државе, које ће прогресивно бити размонтиране. Тржиште ће постати једини светски закон”, пише Атали.
И то је период у коме смо данас, зар не? Процес демонтаже националних држава већ се одвија и то веома успешно на простору бивше Југославије и читавог источног блока укључујући и Русију. Механизам којим се то ради је пљачкашка приватизација која се врши преко мреже локалних тајкуна, политичких пиона (које наџиру локалне службе безбедности) и преко њихових партијских следбеника жељних “бољег живота” за себе. Посао обављају међународни инвестициони фондови који у државу убацују безвредан папир (fiat money – односно спекулативни новац који нема покриће у стварном капиталу или злату, али марионетске владе га рачунају као новац), а за узврат узимају праве вредности- људски рад, земљиште, рудна богатства, саобраћајне ресурсе и читава тржишта. Новац се онда враћа преко робе која се на ово тржиште убацује и поново износи из земље. Онда се исти поново убацује, али као нови кредит и тако све док се народ до гуше не задужи да мора да прода господару сам себе буџашто само да би се нахранио.

Два су главна финансијска фонда која на овај начин преузимају комплетну националну привреду данас у и Србији и оба имају звучна и доброћудна имена: УСАИД (“америчка помоћ”) са спекулативним новцем који стиже из приватних банкарских фондова у САД) и ЕБРД (Европска банка за реконструкцију и развој са седишем у Лондону) која је, такође, приватна банка. Један од главних деоничара ЕБРД је Џорџ Сорош, који је 2005. био власник чак 52 посто инвестиционог капитала ове банке). Први председник ове банке био је Жак Атали.
Сорошов “Квантум фонд” иначе обрће новац за “непознате власнике”, али је познато да му је главни “клијент” породица Ротшилд. Тако је Сорос заправо високорангирани бакнарски “официр” Ротшилда.

Да би спекулативни новац ових банака (који је настао ни из чега тј. од камата) улазио без препрека у неку земљу, најважније је да се у њу прво инсталира марионетска влада у којој ће седети људи без икаквог политичког знања или било које вештине, без привреденг искуства и ограничене интелигенције, али изузетно јаке сујете и са грозничавом жељом да се издигну изнад других људи у својој средини.

За оне најсиромашније слојеве становништва који немају шта да дају у хипотеку, банкари су смислили микро фондове тако да им “помогну” да могу да купе бар пластеник за поврће, закупе пијачну тезгу, а неуке сељачке жене купе бар штрикаће игле и вуницу. Важно је да новац науче да купују сви, па и најсиромашнији. Нико не сме бити доведен у позицију да започне неки бизнис, а да претходно није купио новац (што значи упао у дугове). И ту опет налазимо Жака Аталија који је данас на челу једног таквог микрофонда – “PlaNet Finance”. Он има чак 10 000 микро кредитора за сиромашне и делује највише у Азији.

Друга фаза која ће настати, по предвиђањима Аталија, је хиперконфликт. То је период у коме се ова хиперимперија скупља (то се још зове светска криза и последица је смањења новца у оптицају). И то је део данашњице. Атали “предвиђа” да је то период у коме се полако ствара општи светски хаос. Он, међутим овај период не види као данашњицу, већ га ставља у 2030. годину.

Атали за овај период прогнозира разарајуће ратове, супротстављене нације (све го гуше задужене и лишене стратешких ресурса), супростављене религиозне групе, терористичке групе и почетак пљачкашких мафијашких сукоба на слободном тржишту.

Трећа фаза, коју помње Атали, настаће око 2060. и биће то период хипердемократије. Тако ће народи широм планете, исцрпљени ратовима и социјалним побунама прихватити формирање једне “демократске светске владе”, која ће доћи као спасоносно решење. То ће бити увод у стварање глобалног колективистичког система где ће свако радити за “опште добро”.

Дакле, уколико спадате у оне који жарко прижељкују да се на политичкој сцени у Србији појави “чврста рука” која ће корумпиране политичаре и необуздане тајкуне ставити у затвор, обрачунати се са мафијом и државном корупцијом, ви ћете се формирању ове светске владе радовати. И нећете бити једини, јер исте жеље имају стотине милиона људи широм света који су схватили да су их националлни лидери деценијама само пљачкали. САД и Русија су највише опљачкане земље у 20. веку. Пљачка Индије (и Пакистана) је почела знатно раније, а Кинези углавном још нису схватили ко им је извео велику револуцију.

Евидентно је да је ово стари и већ познати план Илумината, и само се можемо запитати да ли је ратни и револуционарни хаос који је 1940. до 1948. и владао на простору бивше Југославије био једна мала генерална проба за увођење једног “општеприхваћеног колективистичког система” познатог као “самоуправни социјализм” или “комунизм са хуманим ликом”, како су га на Западу називали. Инострани агент, Јосип Броз Тито је, тако, наметнут као спасилац зараћених етничких група , подељених у три вере и пет “народа” који су онда састављени у велику Југословенску нацију. Иако се практично радило о истом народу (у који су убачена и нека племена из Мале Азије и наденуто им име Албанци) и који је деценијама пре тога био вешто моделиран прекрајањем језика, мењањем презимена, наметањем друге вере, те идеолошким испирањем мозга људима (углавном беземљашима) који ће онда бити постављени као академска “интелектуална” елита. Њихови неуки и заблудели потомци и данас зато наивно широм отварају сва врата овим страним инвеститорима, доживљавајући их као спасиоце, док према сопственом народу ( и себи) имају осећај презира и мање вредности. А то је управо језуитска духовна алхемија коју спороводе Илуминати.

“Нови врли свет” би пре изласка из хаоса морао бити и смањен за неку милијарду, али је питање начина на који ће то бити остварено и то је за сада највећа тајна Илумината (и посебна тема). Познајући њихову филозофију и то за њих мора бити ПРОФИТАБИЛНО. Вакцине би биле један такав профитабилан метод, али постоје и моћнија средства.

ЕУТАНАЗИЈА ЗА БЕСКОРИСНЕ ХУМАНЕ ВИШКОВЕ

Управо је Атали одавно заговорник примене хумане еутаназије код људи који наврше 60 година живота. Тако је још 1981. у време једне јавне дебате поводом предлога да се донесе закон о еутаназији, изјавио: ” Чим неко пређе 60-65 година, он живи испод својих способности да производи, и кошта друштвену заједницу много новца…еутаназија ће бити једна од суштинских инструмената будућег друштва”.

Атали као да превиђа чињеницу да огроман број људи, посебно у западним постиндустријским земљма, већ деценијама ништа не произвди и да ради у услужном сектору и у администрацијама. Рад од осам, десет и 12 сати сасвим се непотребно намеће људима само зато да би били стално окупирани радом у свом робовском положају. Јер, капитализам и слободно тржиште управо имају проблем са хиперпродукцијом и грозничаво настоје да људе одржавају у раду , иако толики производи никоме нису потребни. Заправо кад би мање радили, мање би се трошила храна, нафта, вода, одећа… А то трговцима не одговара јер се они уграђују у вредност робне размене, а велики финансијски промет одржава у животу њихов безвредан папир који мора стално да “циркулише” да би “живео”.

Са друге стране, на европском јеврејском конгресу Атали је недавно изјавио да светска попуација Јевреја треба да порасте на 200 милиона. Зашто? Која је улога Јевреја у Новом врлом свету? Да би певали и глумили у холивудским филмовима и били ударне новинарске режимске перјанице широм света? Или научници изузетног потенцијала, који би и даље као по правилу добијали Нобелову награду за “изузетна научна достигнућа”? Или да би ратовали и шпијунирали и лобирали за интересе Израела?

Биће, да је све то ипак само једна обланда која служи пре свега за њихову манипулацију.

Прави разлог је да они својом наметнутом повезаношћу (којом се уче од малих ногу) могу да испреплету глобалну мрежу (агентуру) за функционисање Светске владе и наџор глобалног поседа. Да служе „својој заједници“ без гриже савести они се уче од малих ногу, као што морају да науче да се управо непослушност Заједници може платити животом. И то је записано у Талмуду. Дакле, са двеста милиона Јевреја тј. наџорника (војника, доушника, транге-франге новчаних дилера, итд.), по Аталијевој процени, колика би онда била укупна робовска популацијуа Новог врлог света?

Милијарда, две, три…

Али, да ли ће они који су задужени да обрћу свет на главачке, пљачкају народе и уводе их општи хаос, бити добри наџорници у Новом светском поретку какав жели да наметне глобална властела? Да ли би сте ставили за поузданог чувара оног кога сте научили да краде и лаже? Позната изрека каже: „Није коме је речено, већ коме је суђено“. Да ли је можда и Жак Атали у великој заблуди када мисли да ће Јевреји владати светом (како им је обећано у Талмуду?) Смишљено “пуњење” Европе и САД исламом последњих деценија, ипак наговештава и нешто друго.

ДЕВЕТ “СРЦА” ТРГОВАЧКЕ МОЋИ

Жак Атали, веома добро закључје да је “модерна историја заснована на победама трговаца (и тржишне демократије) над Краљевима и Богом”, мада не открива велику тајну да су све европске и азијске владарске династије које данас постоје једноставно замењене са послушним члановима наследне или блиске лозе правих владара. Ову замену су перфидним заверама извршили језуити и њихови банкари (уз помоћ своје јеврејске мреже) и тронирали оне који су били спремни да престану да прогањау лихваре и на свом поседу дозволе легалну продају новца и стварање банкарске вредности – ИЗ НИЧЕГА. Само онај краљ који банкарима дозвољава да несметано раде је био добар краљ.

Данас је неморал већ уведен у хришћанску заједницу и дата је предност материјалним добрима над духовном снагом. И то је очити тријумф банкара над хришћанским учењем.

Преобликовање људи у грамзиве звери које се у животу руководе искључиво својим поривима за личним задовољством и поседовањем територије и материјалних добара, део је психолошких операција које се убацују преко контролисаних медија широм света. Зато се у људско стадо константно уграђују и сексуална настраност и девијанстност и то представља својеврстан експеримент. Ако мало размислите зашто се све то спроводи и преко приватне српске телевизије “Пинк”, лако ћете схватити ко је заиста прави власник ове телевизије.

Атали, пише да је свака фаза у еволуцији тржишта праћена технолошким револуцијама, где постојеће “срце” тржишта не успева да се адаптира новом свету и губи надмоћност. “Срце” је по Аталију место у коме је у једном историјском периоду направљен огроман технолошки искорак, и управо је то омогућило трговцима надмоћ и богаћење.

У сликовитом опису, Атали тако прати историјски успон и пад девет “срца” западне цивилизације. Прво је то био град Бриж (у данашњој Белгији) који је постао моћан конструкцијом лађа са кормилом, затим је дошла Венеција (која је направила лађе широког прамца са три јарбола, познате као каравеле). Након њих процветао је Антверпен (у коме су никле прве европске штампарије), па Ђенова (као колевка банкарства и рачуноводствених послова), затим Амстердам (који је изградио своју моћну флотилу), онда Лондон (са парном машином), Бостон (у коме је створен први клипни мотор), Њујорк (са стварањем електричног мотора), и данас је то Лос Анђелес захваљујући силицијумској долини и микрочиповима. Да ли на основу овога Атали сматра да се Калифорнија протеже до Канаде?

Са оваквим гледањем на историју Атали филозофира који ће град бити економски и трговачки центар у 21, веку. Аализирајући посебно економски развитак Кине и уоште Азије, он ипак не може да нађе “срце” за 21, век, јер га вероватно неће више ни бити. Зато Атали изводи закључак да ће глобализација тржишта створити номадску популацију. Биће то бизнисмени и радници који ће се стално селити у складу са потребама своје компаније или у зависности од цене њиховог рада. Тако ће и њима главни подстицај увек бити новац, али ће многи одлазити у друге земље зато што им се једноставно смучило да живе у истој.

“Они више неће желети да зависе од земље чији систем опорезивања, законодавство чак и култура их одбија. Они ће желети да потпуно промене свој живот. Свет ће тако све више бити испуњен људима који су одлучили да буду анонимни и живе по својој слободној вољи. Они ће живети и селити се као карневал где ће свако ко има крајњи циљ слободу, бирати нови идентитет за себе”.

Такви емиграциони токови ће се временом ширити и потпуно ће потопити националне државе. “Велика Британија ће постати главна земља домаћин, посебно за грађане централно европских земаља. Примаће раднике из Украјне, а њих ће у Украјни заменити руски радници, које ће у Русији заменити Кинези”, пише Атали. Да ли су ово жеље Илумината?

Атали даље злослутно напомиње и да ће државе које овоме буду пружале отпор временом схватити да је притицање популације са стане ”услов и њиховог опстанка”.

Остаје и ту питање да ли ће овакве државе то схватити зато што ће им бити уведене економске санкције уколико се буду затварале за јефтину радну снагу? На пример за јефтине Кинезе?

У другом злослутном и “видовитом” пасусу, Атали говори о хордама из Трећег света које све више окружују и “гутају” Запад.

“Још бројније масе ће похрлити на капије Запада (него што је то случај данас). Оне већ сада броје стотине хиљада људи сваког месеца. Тај број ће расти до милиона, десетина милиона”. САД ће бити најпопуларнија дестинација и “у двадесет година, Хиспано и Афро- американци ће готово бити већина у САД”.

Атали лако предвиђа јер очито зна да америчка влада, не само да не спречава овакве хорде да улазе у САД, већ ради сасвим супротно и огроман број сиромашних Мексиканаца кришом од сопствених грађана убацује на територију САД где они обарају цену рада и узимају послове староседеоцима.

КРЕДИТНА ЗАДУЖЕНОСТ И ПРОДАЈА НОВЦА СУ НАЈВЕЋА “СЛОБОДА”?

Потругалски филозоф Антонио Вијера који је још 1718. објавио своју књигу “Историја будућности”, схватио је да се предвиђања о томе шта ће се догађати у будућности могу направити само на основу пројектовања фикције уз знање из прошлости и садашњости.
Она знања која аутор не поседује или их намерно прећути, не рефлектују се у тој пројекцији.


Тако се ни Жак Атали у својој пројекцији будућности у књизи “Кратка историја будућности” не дотиче спознаје да је новац, односно његова продаја историјски опробано средство тешке пљачке читавих народа и држава.

За њега је све то трговина чији развој он сагледава у анализи неколико историјских епоха, и која је била доминантан фактор економског развоја хумане друштвене заједнице која тежи да почива управо на апсолутној слободи појединца. А услов апсолутне слободе је слободна трговина. Дакле, слободна продаја новца, тј. замене за вредност у трговини, је сасвим ок.

На овој филозофији Атали и пројектује своју визију будућности. Он зато у уводу књиге пише ”да ће демонстрирати… како историја слуша законе који нам дозвољавају да предвиђамо и тако усмеравамо свој правац развоја”.

Тако Атали сагледава економски развој друштвених заједница и држава од праисторије до данас, посматрајући њихов напредак првенствено кроз развој трговине као главног покретача људског “ослобађања”. Очито је Аталијева филозофска премиса да је само економски јако друштво – слободно друштво и само економски јака индивидуа је слободна.

А слободна трговина (не заборавимо да се Атали бави продајом новца) за Аталија је зато појам универзалне слободе и највеће хумано достигнуће савремене цивлизације. (Просто речено: ко год да је себе са пуним правом уградио у рад других – продајући новац, он би се тиме енормно обогатио, па је сходно томе Атали заговорник управо такве слободе – апсолутно слободне трговине која укључује и трговину новцем).

Историјски процес „тежње за ослобађањем“, по Аталију, одвија се од самог почетка формирања људских заједница које су оствариле економски развој. Због тога што су оне трпеле изузетан притисак од три силе које су биле доминантне у читавој људској историји: најпре је то била сила коју је наметала религија (ритуални поредак), огољено насиље (империјални поредак) и сила новца (који представља индивидуални “трговачки поредак). Другим речима – сила је најпре био свештеник, онда војник и коначно трговац.
Све три силе су дуго коегзистирале, а онда је религија уступила место владарском насиљу, а насиље – новцу.

“Трговачки поредак” се, по Аталију, полако развијао из три унутрашња наслеђа римске и исламске империје које доминирају медитеранским регионом. Водећа ивица померања трговачког поретка који карактерише тежња сваког појединца за стварањем иметка, полази од Мавра из Кордобе ка читавом Западу у 12. веку. То је друштвено “језгро” које се помера као резултат криза или ратова који су вођени вековима.

Ово “језгро” које се шири је у ствари град-лука са пољопривредним и индустријским залеђем. Оно привлачи и задржава “предузимљиву класу”, развија индустријализацију и економски живот и шири људске слободе.

ЈУДЕО БАНКАРИ ИЛИ ЈУДЕО ХУМАНИСТИ?

Људско ослобађање од силе владара почиње, по Аталију, тек у источном Медитерану код античких Грка, Фенићана и Израелита (о чијем постојању на простору данашњег Израела – ипак нема поузданих доказа, али пошто је Атали Јеврејин онда му је ово важно). За ове народе “људски живот долази пре свега другог”, тврди Атали. И то су биле хуманистичке људске заједнице где је сваки човек био једнак са својим суседом.

И управо је то идеал коме тежи Нови светски (трговачки) поредак , а Атали то назива Јудео- грчким идеалом. То је друштвени модел који израста из “демократског тржишта”.

Дакле, они који креирају нови „трговачки поредак“ (термин који управо Атали користи) са оваквим идеалом о слободи једноставно су своју веру прилагодили свом интересу. А онда су ту веру прогласили за идеално људско друштво коме вреди тежити. И то је суштина Аталијеве филозофије.

А то је друштво апсолутно слободне трговине односно глобалног тржишта без националних граница и државно ограничених поседа. (Што, наравно укључује и слободну трговину новцем као да је роба).

Историјски гледано ништа није тако коренито утицало на формирање данашње људске заједнице (која почива на потпуно неприродном систему вредности међу људима) као што је то продаја новца уз интерес. Овај велики тријумф лихвара симболично је представљен библијском причом о Христовом распећу (јер се управо он обрачунавао са лихварима). И данас сваки такозвани „хришћански празник“ и махање крстачом са разапетим Христовим телом не представља ништа друго до ругање хришћанском моралу који, заправо, одавно више не постоји осим као представа у којој су лихвари (вукови) обукли Христову јагњећу кожу. Већина људи ову превару и данас није у стању да схвати, док Илуминати савршено добро истрајавају у овој представи.

Идеолошки гледано, пише Атали, слободно кретање капитала и робе представља „ослобађање од свих историјски наметнутих друштвених стега“. ( Да подсетимо да су ту стегу вековима наметалу феудални властелини забраном продаје новца на својим феудима тј. државама и масовним протеривањем јудео-лихвара). То је „ослобађање од одређеог начина живота, од политичких система, ослобађање у уметности, идеолошко ослобађање, сексуално ослобађање, ослобађање жене (од брака и мужа), ослобађање деце (од родитељског ригидног надзора), ослобађање од цркве, од осећања националне припадности… “

Али, зар то Аталијево “ослобађање” не представља потпуну демонтажу свих давно изграђених друштвених система? За Аталија , као банкара, тежња за оваквим ослобађањем је неминован историјски процес, а не перфидно смишљена психолошка и политичка манипулација иза које стоји међународни банкарски картели (где припада и Жак Атали) у намери да контролишу читаво светско тржиште капитала, робе, природних ресурса и људског рада.

Ако некоме још није јасно како сила новца “ослобађа”, дозволите ми да измесем своје виђење шта за обичне људе и људску заједницу значи ово ослобађање коме теже трговци-банкари (којима припада и Атали).

Суштина је једноставно у разарању постојеће друштвене заједнице, где је неприкосновени и доминантни лидер најпре био онај који је био најјачи, затим онај који је био најмудрији, онда је то био владар који је био центар окупљања јаких и мудрих (који је имао и цркву и војску), да би онда “спонтаним” револуцијама (сељачким и буржоаским) у 18. и 19. веку била успостављана еврпска “демократија” у којој владају они који слободно тргују и продају народу новац (папир).

И створен је данашњи систем фалш демократија и подобних монарха.

“Демократски” политичар је данас тако постао обичан грађанин – беземљаш, који нема никакве индивидуалне вредности ни знање, ни вештине, нити има физичку снагу, али преко ноћи – “демократским” изборима добија значајан друштвени положај, моћ и – новац. И преко ноћи све то може да изгуби, ако трговци процене да им не доноси добит.

За жене је у оваквом потрошачком и трговачком друштву пожељан мушкарац који има друштвени утицај и новац, па макар испољавао све типичне женске особине- био физички слабашан, емотивно незрео, морално превртљив, страшљив, несигуран, неуротичан или сексуално девијантан. Само новац му даје вредност. А велики новац он може да добија као подобна сервилна јединка- од банкара. Ако је такав на државној функцији , он им омогућава перфидну пљачку и води политику државног задуживања.

И због своје слабости он не може да им се одупре или измигољи. За разлику од моћних владара из вековних династија који су се банкарима опирали, протеривали их и ликвидирали.

Друштвена заједница какву данас познајемо је једноставно ментално прекомпонована и подрвргнута је перфидном менталном инжењерингу, који је од мушкарца створио сервилну снисходљиву “женку” која тежи да има свог господара уз чију помоћ ће се уздићи на друштвеној лествици. Жена, као ни феминизиран мушкарац по природи, међутим, никада не могу бити лидери добро рганизоване друштвене заједнице, па таква заједница не може да буде формирана као јак самосвестан над-организам. Она је само збир јединки (ћелија) које су потпуно идентичне и које функционишу само у складу саме са собом односно усађеном психолошком матрицом. ( И такве јединке, по Аталију, ће сачињавати будуће друштво Новог светског поретка).

Дакле, Атали преобликовање људског друштва као организоване целине којом више не владају најачи и најмудрији, већ обични, слаби и просечни назива – ослобађањем. Тако у овој “слободној” људској заједници коју су већ искреирали продавци новца “коло” тј. “државе” воде – “мишеви” док се “мачке” анатемишу као силеџије и терористи. Националисти су зато диктатори тј. силеџије.

Аталијева филозофија и историјска анализа развоја трговачког друштва, што он посматра као неминовност, очито настоји да оправда ово окретање света наглавачке и зато је то данас свет у коме је вредност оно што суштински нема вредност (папирни новац), док истинске вредности подлежу трговачкој процени која их може преко ноћи минимализовати или преценити.

И то је Нови светски поредак, трговачко друштво глобалних размера, без граница, у коме ће пљачка и лаж бити врлине, неморал, духовна слабост и превртљивост – пожељне особине. Сексуална девијантност и дезоријентација сматраће се слободом личног сексуалног избора.

РАСПАД СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

У складу са поменутим “историјским кретањима” и по истом принципу Атали види и данашње померање америчке индустрије, коју данас води калифорнијска индустрија чипова и информатике, преко Пацифика, који је заменио до тада главни трговачки пут преко Атлантика и везу са Европом.

По Аталију је и ово природан историјски процес и није последица смишљеног изношења капитала и радних места из САД у Кину и Индију. Чињеница је, међутим, да су САД већ практично опљачкане и истрошене и што цену рада презадужених појединаца банкари ту не могу да спусте, јер не би могли да врате новац од кредита.

Тако је и распад САД у скорој будућности једна историјска неминовност која ће , по Аталију, бити само “последица презадужености, великог јаза између богатих и сиромашних, лоших инвестиција и деиндустријализацији”.

У поглављу “Пад империје” , Жак Атали каже да ће долар остати доминантна светска монета најмање до 2025. године када ће међународни банкари почети да га напуштају и “кредитна пирамида, заснована на вредности некретнина ће почети да се руши”.

Америка ће тада почети да се распада, са насиљем и у хаосу који ће тада настатаи. Колико ће бити велики економски пад САД и каква их будућност чека Атали описује речима да: “…то неће бити сутрашња Африка, која ће једног дана личити на данашњи Запад, већ би читав Запад могао да буде у ситуацији да призива данашњу Африку”.

„Америка ће империјални трон изгубити временом, али не пре 2030. након чега ће се у њој драстично поменити политика и САД ће постати држава социјалистичке демократије попут скандинавских држава или ће њоме завладати диктатура“. По, Аталију, брз економски раст очекује више земаља у свету, посебно у Азији па ће у будућности то бити полицентричан свет.

Атали још види да ће у читавом свету, како га буде обузимао хаос, доћи до јачања религија попут ислама и хришћанства.

Регион у коме се учи библија у Јужном делу САД (јужњаци – националисти) мобилисаће се и они би могли да доминирају америчком политиком једно време.

“САД би онда око 2040. могле ући у теократско искушење, експлицитно или имплицитно, у облику теократског изолационизма у коме би демократија била једва приметна”.

Овај јак хришћански покрет могао би се проширити на међународни ниво и он би могао бити искоришћен у рату против мобилисаног Ислама. И то би био општи светски рат, очито. Овај сукоб би тешко ослабио све земље и обе религије би онда биле одбачене.

Није јасно на осниву чега овакве пројекције будућности изводи Атали, осим на основу лажи и дезинформаија које глобални медији већ неколико година пласирају као исламски фундаментализам и тероризам који су се обрушили на америчку и западноевропску демократију. Као да већ нема мноштва доказа да се ради о перфидној оркестрацији терора и да иза њега стоје управо међународни банкари и тајне службе под њиховом контролом које обучавају ове “исламске терористе” управо са циљем да распламсају велики верски глобални сукоб. Атали очито “предвиђа” оно на чему банкари већ одавно раде.

Занимљиво је и његово “предвиђање” да ће се пре каја 21. века САД потпуно распасти и онда ће бити под влашћу једне колективистичке светске владе.

ДЕЦА ЋЕ СЕ ПРАВИТИ КАО ПРОИЗВОДИ ЗА ТРЖИШТЕ

Општа слобода трговачког поретка предвиђа и ослобађање од брака, али и раздвајање љубави од секса. И то ће бити две различите ствари. Брак ће бити економска заједница људи који су слободно одлучили да ову заједницу створе (пол није битан), док ће се прављење деце индустријализовати. У ствари брак ће, како предвиђа Атали , бити толико слободан избор да свако може изабрати да ли ће живети у полигамији (са више жена), или полиандрији (једна жена са више мужева). У сваком случају класичан брак (какав је иначе наметнула црква) више неће бити основна социјална ћелија ни основна репродуктивна заједница.

Атали пише да је покретачка снага овог новог тренда био развој технологије која је ослободила младе од контроле старијих. Прво је то био радио, који је дозвољавао младима: “да играју ван балских сала и тако су се они ослободили надзора родитеља” (и најчешће проводаџисања), ослобадјајући своју сексуалност, отварали су се према свим врстама музике, од џеза до рока, и тако објављивали свој улазак у потрошачки свет, у свет жеља и побуна.

Нове генерације ће , по Аталију, створити “једну егоцентричну популацију која ће бити одана само себи”.

Атали каже да ће људи “ бити јединке које само живе једна поред друге и свака ће бити усамљена”.

И то је већ део данашњег друштва, јер младе већ деценијама васпитавају медији и девијантни идоли, док родитељи трче за новцем (и грцају у дуговима) и немају времена за бригу о свом потомству.

Доминантна медијска култура данас је психопатска и девијантна култура – где се као предмет обожавања (култови) појављују наркомани, неуротичари, накарадни и измишљени ликови са филма, телевизије и стрипа).

И то је очито и био циљ банкара, јер од таквих јединки се не може формирати организована друштвена заједница која би била способна да се одупре трговачком поретку.

На овај начин би се практично зауставила даља еволуција људске заједнице јер је питање да ли оваква заједница може функционисати на глобалном нивоу где ће комуникација међу члановима бити практично могућа само виртуелно.

Циљ банкарске елите је да раздвајањем брака и секса (парења), продукцију људских јединки и њихово даље социјално обликовање може да контролише.

Иако сам Атали на све то не гледа благонаклоно , он пише да је читав двадесети век у ствари настојао да ову поделу направи прво контролом материнства преко контрацептиних пилула, онда се прешло на вештачку оплодњу, да би се затим створили услови за коришћење мајки сурогата…

Зато Атали “предвиђа” да ће будуће генерације “производити људске јединке као предмет направљен по мери, у вештачкој материци, што ће омогућити мозгу да даље развија карактеристике које су унапред изабране. Квалитене и подобне душе ће се пребацивати у ново тело клонирањем и тако ће људско биће постати ствар за продају и куповину.

И то ће бити још један велики бизнис трговачког друштва, зар не?

Овој крави су тобожњи „научници“ у Јапану (можете их назвати и монструмима) зарад експеримента извадили материцу са плодом и заметак онда ставили у вештачку материцу (види се иза) . Зашто? Да би сутра правили бизнис са узгајањем деце. Ко може да тврди да се већ не врше исти експерименти и са женама и децом? Крава за њих очито није света животиња.

СЛОБОДА УЗ ТОТАЛНИ НАДЗОР

Слобода у трговачком друштву ићи ће и уз стални тоталитарни надзор како се појединци не би измигољили од своје слободе. И ту ће главни помагач бити , не људи, већ много пузданија технологија па ће надзор вршити роботи специјално направљени тако да буду саставни део сваког домаћинства, а њихову стварну улогу нико неће знати.

Атали каже да ће то бити нови технолошки бум – роботи за домаћниство који ће практично знати да раде многе кућне послове.
Поред тога они ће радити и за безбедносне снаге, као радници у индустрији, али и помагачи хендикепиранима особама. У ствари они ће свуда бити посматрачи и надзорници који ће прикупљти све податке и слати их приватним и јавним безбедносним службама.
Они ће практично радити оно што данас већ раде многи телекомуникациони уређаји (кабловски ТВ и радио апарати, комјутери, моб. телефони, факсови…)

“Сваки покретни објект ће бити стално у могућности да буде праћен. Све податке које он садржи, укључујући фотографије свакога, биће похрањене и предате специјалним канцеларијама и јавној и приватној полицији,” пише Атали.

До 2050. ове машине ће се развити и у оно што Атали назива “машине са самонадзор” које ће омогућити свакоме да осматра сопствено понашање и на основу чега ће сам (дакле слободно) одлучивати да треба да се повинује одређеним нормама.

Људи ће посматрати сопствену потрошњу воде, енергије и хране, као и састојака у својој храни.

Да ли овде треба да помињемо специјални кодекс исхране (Цодеx алиментариус) који ће тачно налагати колико чега од нутритивних састојака треба да буде у свакој намирници?

И једника ће сама то да проверава и да се тога придржава. Мериће себи проценат шећера у крви, гвожђ, холестерол… И онда се усклађивати са нормама. А норме ће прописивати – специјализоване службе.

“Електронске бубице, које се носити под кожом регистроваће непрекидно откуцаје срца, крвни притисак и холестерол. Микропроцесори везани за разне органе ће посматрати њихово функционисање и поредити их са прописаним нормама”, пише Атали.

Живећи несигуран и хаотичан живот, људи ће бити зависни од осигуравајућих компанија (што је на Западу већ одавно садашњост). Те компаније ће уверавати своје клијенте “да се прилагоде и повинују прописаним нормама како би минимизирали своје ризике и могли да се осигурају. Постепено ће почети да диктирају планетарне норме понашања (шта да се једе, шта да се зна, како да се вози, како заштити себе, децу., како да се нешто користи, како да се производи…)

Те компаније ће постати немилосрдне. Оне ће кажњавати пушаче, оне који пију, гојазне, претерано мршаве, оне који не раде, неадекватно заштићене на раду, агресивне, немарне, неспретне, деконцентрисане, маштаре и расипнике. (Питали сте се можда ко је смислио „мобинг“? Сада знате и ко и зашто је то важно.)

Незнање, излагање ризицима, траћење времена и рањивост, сматраће се болешћу, предвиђа Атали.

И још нешто: затвор ће постепено бити замењен економичнијим надзором на даљину особе под кућним притвором.

ЖИВОТ У ЧЕЛИЧНОЈ САКСИЈИ

Атали предвиђа и које ће бити последице климатских промена у будућности. Тако каже да ће се “са означеним порастом у температурним променама, веома важна промена одиграти у природи. Дрвеће ће расти брже и биће ломљивије (Да додамо да ће се то догађати код генетски модификованог дрвећа које ће много брже да расте и биће веома крто и слабашно) .

Много озбиљније ће бити то што ће далеко више обала постати неподесно за становање. Седам највећих светских градова и лука и трећина светске популације данас живи на обалама мора… Тако ће еколошко избеглиштво постати десет пута бројније до 2050.”
Атали предвиђа и да ће будућност медија бити без папирних новина.

У сваком случају будућност људске заједнице, по прогнозама Аталија, биће лишена свега што је природно и заправо ће бити максимално лишена живота (који је у суштини непредвидив и неукротив) али зато занована на накарадном веровању у „слободу“ која ће бити као пупољак у строго контролисаној челичној саксији.

.

Ивона Живковић

изворни текст

Advertisements

Information

This entry was posted on 22. марта 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: