ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Печалбари“ – Драгослав Манић Форски

Књига је настала на основу аутентичних писама, која су печалбари писали или добијали. Из мноштва писама одабрана су она писма која најбоље казују ко је то печалбар (печаловник, како кажу Лужничани); зашто одлази на печалбу чим окопни снег; зашто оставља породицу саму; како понесе торбу у свет, а остави срце дома; како својим знојем кваси малтер ижуљавим рукама зида палате широм света; како се враћа топлом породичном огњишту тек у позну јесен, када земља почне да мрзне и када чекић и висак крену на зимовање у лужничким селима…

Здраво С.

Јеве доби време и прилику да ти се јавим и да ти напишем две три речи Паре сам примила и купила сам брашно и све што ми је најпотребно Што неси повише паре пратил да купим морузно брашно за мишчетија да не полипчу гладна
Бата је поорал у Селиште али не теја да докара дрва
Пасуљ несм садила нити сам оплевила Од дете не могу а немам паре да платим Затој ми све стоји неуработено
Милена је голем пакошчија Све ми је уништила прекај кућу и све угњавила пилетија Од њу и од тебе не могу да живим
За порез требе да платимо двајес и шес иљаде динара Порешчије су доодили да пописују па несу могли ништа да најду од вреднос и рекоше че попишу једну парцелу За осам дана је рок Јеве прачујем ти решење што су га у двор врљили и ја сам морала да га узнем Они су ме брукали Што мене да брукају Што ми ти врзујеш очи да си платил порез
Немој да заборавиш паре за морузу да ми пратиш и за деца да купим опанци и да ји облечем колко толко за Тројицу

П.С.

*          *          *

ШАКА НА УСТА

З. М. турила златни зуби па кад се усмине оно вој из уста сија а ја робиња не могу слободно сас жене да провревим него турам шаку на уста Нема сас какво да једем него се изнутра једем како месец Несам тека мислила да буде Несмо се тека ја и ти договарали Ти си све заборавил Тека ми и требе кад несам мислила на време Убаво ми оратеше моја покојна мати али нема који да слуша За вашар не мораш да доодиш Ја немам у какво да се облечем Нечу да блазним свет у стари дроњци Тека да знаш

*          *          *

НАДНИЧАРКА

Немој да мислиш да овамо ја ладујем Ја сам и домашњар и печаловник Почела је жетва стигло жито а бог дал лењаве и недгаве жене па идем у надницу Надница је добра Преранимо се и ја и дете а чисту пару носим дома Козу си водим сас мене Вржем ју за слог а кад идем на воду ја поведем и њу
А како твоја печалба С какво че се ти повалиш кад дојдеш дома

*          *          *

НЕЋЕ САМО ПАРЕ

Зашто само паре прачујеш Зашто се не превариш некој пут писмо да напишеш Да ли неси ниједан дан ишал у школу Немаш ли више какво да ми кажеш и да ме питаш Дотле ли смо дошли Кад поштар дојде у село жене се зберу па им поштар даде писмо те се разговоре свакоја сас својега човека а ја жална веч сам се пренадала

*          *          *

БРУКА

Питаш ме какво има ново у село Има ново и тој голема брука С. Т. затекал жену сас штројача Он дошл ночу а она се неје надала Он окал на врата лупал а она сас тога унутра ћутала С. запне па разбије врата а штројач побегне кроз пенџер После она се негде денула а он отиде на печалбу Кућа им опустела поље напуштено стока иде наприпус

*          *          *

ДРУГА ЖЕНА

Чула сам да си нашал другу жену Истин ли је тој или народ само изводи бесне глисте Ако је истина немој случајно овам да ју доводиш Нече таја жена ћисела у моју авлију да се у… док сам ја жива и здрава Ја сам у овија дом уложила снагу и здравје
А тебе нека је срам од народ и греота од бога и нека ти је арам леб и сол што смо појели у овија дом

*          *          *

СИНЕ

Ја знам да си се ти наљутила што несмо дошли за Нову годину Ја сам тела али тата каже Што за неколко дана да трошимо паре Он би завалија работил и на празник али овија тој не давају Какво могу кад је такав Све страује малко че му је Каже да че дојдемо за Свети Јован на нашу славу Ја му оратим Немој Веке тека а он пцује
Франкфурт, 1971.

*          *          *

СРЦЕ НА МЕСТО

Твоје писмо млого ме је обрадовало Кад сам га прочитал пита ме другар што сам весел а ја му кажем Он ми честита а мене мило Сине ти си ми дал вољу на живот Срце ми је на место кад ти добро учиш
Сине помагај летос матери немој да те ружи а ја чу да ти купим какво речеш
Тата

*          *          *

БОСИЉАК, ДУЊЕ И…

Нане
Расади ли градину Немој да заборавиш босиљак и женћу Немој да напуштиш цвеће посипуј га сваћи дан

Тате
Ја сам ти и син и черка Нечу ја да дозволим наш дом да угасне

Бабо
Натурај дуње по креденац а за момчетија ја се не сећирам има ји како плева само ни једно неје за мој мерак
Немој да оберете све сливе Нека остане бар један тргоњ ви знате колко ја волим тргоњи

Михнен, 1973

*          *          *

КРВОПИЈА

Предузимач дојде ујутру и негде се истрови а ми цел дан шљакамо без њега Пред вечер дојде сав нализан и наћитен
Кад смо завршили посо намаза ни очи с по иљадарку и штуче
Видим ја колко су сата па реко Нема овде леб него бегај Божо и тражи поштеног човека иначе овија крвопија че ми исиса крв а дом нема да донесем ни пребијен грош
Божа Г…

*          *          *

А РУКЕ ГОРЕ ЛИ, ГОРЕ…

Здраво брате Беке!
… Кад би знао шта је печалба, па књигу из руке да не испушташ! Ујутру ми се спава, очи се закрпиле, а мајстори се деру. Мора да се устаје. Кад припече сунце па у главу удари, мозак да закипи. Одмора нема! Увече легнем, у сламу, као свиња, а руке горе ли горе.
Учи, Беке, да те не стигне што је мене стигло.
Е, да ми је ова памет!…
Нови Сад, 1974
Љ…..

*          *          *

МАШНА

… Ти знаш онај хотел што смо правили у Београду. Знаш да је једном мало фалило да паднем са осмог спрата… Решим ја у недељу да одем у тај хотел. Обучем се и пођем…
Дођем на улаз, кад тамо испречио се неки главоња и каже: „Не може“. Како? Зашто? Нисте, каже, обучени по пропису. Погледам се ја, видим: ништа ми не фали. Немате машну, каже он. О, сто му мајке! Па, ја нисам носио машну кад сам се пео на осми спрат, а сад не могу да уђем.
Окренем се ја сав бесан и мислим: докле ће бити господе?…
Београд, 1972.

*          *          *

ИМАЊЕ

… Ко је, бре, тај газда?… Спечалићу ја, бре, сво његово имање! Онај његов студент је буре без дно. Газда Т. мора да продава имање. А ко ће да га купи? Ја!
Гетеборг, 1970.

*          *          *

ВРБА

За онуја врбу карала сам се сас Љ… Он запел да ју одсече Ја му велим Немој а он само пцује Али на нос му излезе Нели даде бог те му одлете сећира право на ногу Са ћопа а М. му донела некакво из апатеку те му превијају ногуту Врбата стоји тека недосечена Он само коколи комто наш двор и поглеџује у врбуту Ако тека му и требе кад је зграбљив Бог неје врана он не вади очи одједнуш него полк…

*          *          *

ПАРНИЧАР

Сине да ми испратиш паре за тужбу и за двооката
Решил сам да тужим М… Преорал ми је њиву у Главињинци Чу га терам докле има суд јербо ми је крв у очи
Радошевац, 1972.

*          *          *

ЖАЛ

Џабе ми је све сестро мила и марке и одело и ципеле Нема га више оној наше кад се искраднемо из дом па босе побегнемо на сред село а тамо онија наши слепци
Е кад се сетим срце пусто оче да пукне
Сејо сети ли се некој за мене или су ме сви заборавили Поздрави кој пита за мене
Ако те овуј зиму некој потражи узни мојти дар
Франкфурт, 1970.

Драгослав Манић Форски

Печалбари


Advertisements

Information

This entry was posted on 24. марта 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: