ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Ружење народа у два дела“ – Слободан Селенић

*               *               *

ПУКОВНИК: Мејџор Атертон, слушам вас пажљиво и дуго, а још увек не знам: ко се и против кога бори у тој Југославији!
АТЕРТОН: Жао ми је, колонел Даглас.
ПУКОВНИК: Да пробамо испочетка. Кажете да сукоби имају национална изворишта?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Усташе – то су Хрвати?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Они убијају Србе?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Четники – то су Срби?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Они убијају Хрвате?
АТЕРТОН: Спорадично. Међутим, спорадично и сарађују са усташама.
ПУКОВНИК: Против Немаца?
АТЕРТОН: Никада. Усташе су верне Немцима.
ПУКОВНИК: А четники?
АТЕРТОН: Они нису. Они убијају и Немце. Али четники највише убијају партизане.
ПУКОВНИК: Значи – партизани су Хрвати? Коначно сам нешто схватио.
АТЕРТОН: Не, на жалост, нисте. Партизани су већином Срби.
ПУКОВНИК: А љотићевци? Шта су, до ђавола, они?
АТЕРТОН: Срби. Њих убијају и партизани и четники.
ПУКОВНИК: Зашто, кад су Срби?
АТЕРТОН: Зато што су фашисти.
ПУКОВНИК: А четники? Они су антифашисти?
АТЕРТОН: Тачно.
ПУКОВНИК: Па зашто онда партизани убијају четнике?
АТЕРТОН: Не знам тачно, господине пуковниче. Смем ли да изнесем једну претпоставку?
ПУКОВНИК: Изволите.
АТЕРТОН: Зато што су Срби.
ПУКОВНИК: Али, меиџор Атертон, зар не видите да у вашим одговорима нема логике!
АТЕРТОН: Видим, колонел Даглас.

*               *               *

ПУКОВНИК: Да наставимо, меиџор Атертон, можда ћемо овај пут имати више успеха. Реците, колико је трајала ваша мисија у Југославији.
АТЕРТОН: Три месеца, колонел Даглас.
ПУКОВНИК: Шта можете поуздано тврдити? Шта сте сигурни да сте видели?
АТЕРТОН: Могу ли да размислим? Не желим да вас још једном разочарам својим одговором.
ПУКОВНИК: (Са уздахом умора) Размислите.
АТЕРТОН: Опште међусобно убијање. Разне војске кидишу једна на другу.
ПУКОВНИК: Побројте ми те војске.
АТЕРТОН: По националностима?
ПУКОВНИК: Може.
АТЕРТОН: Па, ево, у главним цртама. Српске војске су следеће: партизани, већим делом, љотићевци, недићевци, Пећанчеви четници, који су сасвим одвојени од четника Драже Михајловића…
ПУКОВНИК: И сви они ратују међусобно?
АТЕРТОН: Опет не могу да вам дам једноставан одговор. Не сви, и не стално… Многи и сарађују, стално или привремено… Међу дражиновцима у Србији, наиме, велику самосталност уживају калабићевци, куштримовићевци, кесеровићевци, затим ђујићевци у Далматинској загори, ђуришићевци у Црној Гори и Санџаку, дангићевци у источној Босни, дреновићевци… Сви они, видите, признају исту врховну команду, али је не поштују… Могао бих покушати да начиним дијаграм који би вам дао генералну слику…
ПУКОВНИК: Није потребно. Тако, очито, не иде. Да пробамо, мајоре, с друге стране. Партизани – они су руски људи?
АТЕРТОН: Да.
ПУКОВНИК: Они ће после рата увести совјетски режим?
АТЕРТОН: Вероватно, мада је њихов вођа Тито изјавио да неће уводити комунизам у Југославију.
ПУКОВНИК: Може ли му се веровати?
АТЕРТОН: Не може.
ПУКОВНИК: Четники, они су енглески, наши савезници?
АТЕРТОН: Јесу, али мрзе Енглезе. Не сви, истини за вољу. Али многи. Њихов други човек, Драгиша Васић, чак је велики русофил. Верујте, колонел Даглас, нисам ја збуњив, већ је ситуација у Југославији збуњујућа. Сва та међусобна убијања, ако хоћете да чујете моје лично мишљење, највише личе на предизборну кампању, која је, посматрана из угла наше парламентарне праксе, бизарно окрутна и нерационална. Сви се убијају у оквиру припрема за изборе који ће се обавити после рата. А партија је много. Понекад сам веровао да има партија колико сам ја имао саговорника.
ПУКОВНИК: Али четники су, ипак, ројалисти?
АТЕРТОН: Јесу, али, углавном, не воле краља.
ПУКОВНИК: Мејџор Атертон, зар не видите да у вашим одговорима нема логике?
АТЕРТОН: Видим, колонел Даглас.
ПУКОВНИК: Знате ли бар ко је вас убио? Партизани?
АТЕРТОН: Они то поричу.
ПУКОВНИК: Онда, четники?
АТЕРТОН: То се не може доказати.
(Мртва девојчица се диже и прилази Атертону, гола као анђео)
ПУКОВНИК: Дакле, не зна се?
АТЕРТОН: Не зна се, колонел Даглас.
ДЕВОЈЧИЦА: (Хвата Атертона за руку) Чико, да ли се зна ко је мене убио?

Слободан Селенић

„Ружење народа у два дела“

Подаци

This entry was posted on 28. марта 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: