ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Домовини“ – Војислав Ј. Илић

Нико се, канда, не жури више
Да вида твоја скрхана крила —
Ни мача нема, ропство да збрише —
О земљо драга! О земљо мила!

На гробу твоје прошлости славне
Садашњост стоји распета, бледа:
Кроз густи вео поноћи тавне
Будућност чека, па зору гледа.

А време иде лаганим гредом,
Да тужном робу окове смрви:
Не часном борбом — већ гором бедом,
У бурно море рођачке крви.

И једног дана сунчеви зраци
Суморно пашће на плаве горе;
Укрстиће се пламени мачи
У сусрет, можда, светлије зоре;

Трепет и страва паклена, љута,
Покриће место крвавог боја —
И сваки јаук стократно пута
Преломиће се кроз недра твоја!

И сине л’ зрачак слободе миле,
Ти опет нећеш слободна бити!
Зовне л’ те спомен прошлости биле,
Ти ћеш се сама у гробље крити!

Јер никог нема на свету више
Да вида твоја скрхана крила —
Ни мача нема, ропство да збрише —
О земљо драга! О земљо мила!

Војислав Ј. Илић

Pesme – Vojislav Ilic

Подаци

This entry was posted on 31. марта 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: