ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Еугеника

Еугеника је примењена наука или био-социјални програм за побољшање људске врсте и то тако што би требало спречити „инфериорне људе“ да имају децу (негативна еугеника) и подстицати „супериорне“ да се што више размножавају (позитивна еугеника). Појам је настао из две грчке речи (еу- и генос) што би у буквалном преводу значило “добри гени”. Према идеји еугенике, људски прогрес је угрожен ширењем гена (кроз репродукцију) сиромашних, слабих и болесних који би требали бити елиминисани природном селекцијом.

Еугеника, се може још дефинисати и као „примена закона наслеђивања ради побољшања физичких и психичких карактеристика живих бића, а посебно људи“.

Еугенички покрет вуче порекло из раног 19. века, и у великој мери се развијао под утицајем Francisа Galtonа (1822-1911) у Великој Британији и Charlesa Davenpotra (1866-1944) у САД. Ова два научника су охрабривала узгајање „пожељних“ и репродуктивну контролу „непожељних“ људи. Ова идеологија је у САД довела до појаве законски регулисане еугеничке стерилизације и праве маније за стварањем генетички напредније породице, а самим тим и друштва. Ситуација је у Европи била много страшнија. Хитлер је просто преузео ове идеје и сурово их применио у пракси путем масовне еутаназије „мање вредних“, стерилизације и гасних комора.

Узор Галтону је био Thomas Robert Malthus (1766-1834), аутор дела „Оглед о начелу становништва“ (Essey on the Principles of Population), у којем тврди да се популацијске групе шире геометријски, док се доступна храна повећава аритметички, што доводи до повремене глади и умирања.

Године 1932., 21. августа (пет месеци пре него што ће на власт доћи Adolf Hitler (1889-1945) и осам месеци пре него што ће на власт доћи  Franklin Delano Roosevelt (1882-1945), (случајно ?!) у њујоршком Музеју за историју природе одржан је „Трећи међународни конгрес о еугеници“, у организацији Међународне федерације удружења еугеничара. Главни покровитељи конгреса били су Prescot Bush (1895-1972), републикански сенатор за Connecticut, Wall Street банкар и деда 43. председника САД-а Georga W.Busha (1946) i William Averell Harriman (1891-1986) демократски политичар, бизнисмен и дипломата, амбасадор САД-а  у Совјетском Савезу и Британији. Хариманова мајка била је организатор церемоније, јер је она 1910. основала у Америци покрет за побољшање расе,као огранак лондонског еугеничарског института Национална лабораторија Галтон. Службене  представнике на конгрес су послали италијански фашисти и немачки нацисти.

Немачку делегацију предводио је др Ernst Rudin (рођен у Швајцарској1874-1952), психијатар на Институту за генеалогију и демографију у Берлину. На том институту, доктору Рудину је породица Rockefeller, (главни деоничари Standard Oil America, данас Exxon, једна од „седам сестара“), закупила  цео спрат за несметано бављење еугеником и питањима „побољшања раса“ (race betterment). Две године раније др Рудин предводио је немачку делегацију на конгресу о менталној хигијени у Вашингтону, а 1928. у Минхену је међу међународним еугеничарима стекао славу предавањем  „Менталне настраности и расна хигијена“, залажући се за забрану мешања раса и законску стерилизацију хендикепираних (инвалида, деце са ниским процентом  интелигенције…). У Њујорку је 1932. на конгрес др Рудин стигао бродом Harriman-Bushove „Hamburg-Amerika Line“, уз пуни третман на њихов трошак. На конгресу је био изабран за председника Међународне федерације удружења еугеничара.

Сертификат о еугеничким вредностима и супериорности чистоће расе, био је јако популаран у САД-у, за време 20. година XX века

Доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933., др Рудин је започео, као службени намесник за еугенику министарства унутрашњих послова Трећег Реицха на чијем челу је тада био Wilhelm Frick (обешен у Нирнбергу,1946), спроводити закључке  њујоршког конгреса као државну политику. Др Рудин је написао „Закон о  превенцији наследних оболења код потомства“, којим се озаконила стерилизација, а први модел тог закона примењен је, пре тога, у америчкој држави Вирџинији. Убрзо је основана агенција „T 4“, у којој су увежбани „еугеничари“, психијатри из  Рудиновог института, стерилисали око пола милиона душевних болесника, слепих, глувих, алкохоличара. Ускоро се агенција претворила у центар за еутаназију. Предвиђени за  стерилизацију били су уместо тога убијани, а њихов мозак послат у истраживачке лабораторије.

Prescot Bush и Averell Harriman имали су компанију Dresser Industries као део нафтне империје Standard Oil New Jersey-Texas, која је заједно са немачким концерном I.G.Farben, патенте за производњу вештачке гуме и бензина из угља примењивалa у логору Auschwitz (пољски – Oswiencim).

Све ово веома јасно говори ко је креатор нацизма. Исти ти злочинци су креатори NWO (New World Order). Нацизам није мртав, напротив!

Најпознатији случај насилне стерилизације и негативне еугенике у којој је елита преузела улогу свевишњег се догодио током 90. година у Перуу када је насилно и без знања стерилисано преко 300 хиљада жена из доњих и средњих слојева друштва, како би се наталитет смањио и тобоже поправила економска ситуација државе.

Уопште није ни потребно спомињати како се на такав начин крше све људске слободе и како је на такав начин почињен злочин против човечности и геноцид. Уопште ни не можемо оправдати овакве случајеве нити их можемо схватити али нам је јасно да иза таквих паклених планова стоје психопате на власти и патократија (владавина психопата) који сматрају како могу урадити све што пожеле и који људе не сматрају ничим вишим од стоке коју могу одвести на клање кад и како пожеле.

С негативном еугеником нам постаје јасно да ратови служе (осим за империјалистичке циљеве) за отклањање „вишка“ људства за коју елита на власти сматра како јој једноставно оволики број популације смета и како су они дужни нешто учинити на том питању јер „стока“ пуне једе, пуно пије, троши пуно енергије, исцрпљује „њихове“ ресурсе, а то психопате не могу толерисати јер на никога и на ништа не желе трошити новац и енергију.

Смањење и контрола броја непожељне популције која не одговара еугеничким стандардима, је био и остао главни циљ елите на власти с психопатским особинама.

Можда вам се ови наводи чине ненормални, немогући или одвратни, али без обзира што они леде крв у жилама и стварају осећај мучнине, историја је препуна таквих случајева и ми ћемо о њима писати јер масовни медији не пишу и не говоре о овим стварима и наравно нити ће, јер исти они који су успоставили еугенику у најгорем смислу, владају масовним медијима.

У запећак историје су бачене страхоте из конц-логора нацистичке Немачке, али ми људи не схватамо да оно што заборавимо, да ће нам се то и поновити.

Нацистичка реклама о еутаназији неподобних и социјалној хигијени у листу: Neues Volk или Нови Народ

У свету су се идеје из нацистичке Немачке експлоатисале под називом социјални Дарвинизам. Захваљујући тој нејасној фрази, у периоду од 1935.-1975. 63 хиљада људи је стерилисано у Шведској, без њиховог одобрења. Да добро сте прочитали, Шведска за коју многи сматрају како је једна од најсоцијалнијих и демократских држава на свету је примјењивала исте законе и нечовечности на ментално заосталим људима као и нацистичка Немачка и то све до 1975.

Ту овој причи није крај.

Присилна стерилизација одређена државним законима је стварност која граничи с лудилом у назови демократском свету и иако се Римским декретом овај еугенички закон и пракса прогласио злочином против човечности, (потписаним 13.10.1998.) земље које тако нешто раде ли су радиле нису дошле на мету Интернационалног Суда за Криминал у Хагу, без обзира што је та међународна институција одговорна да осуди било коју државу која се нечим таквим бави.

Аустралија је све до 2003. године масовно практиковала стерилизацију ментално заосталих, али ту је праксу и те како примењивала на аутохтоно становништво нарочито почетком XX века, чак су и отимали децу од домородаца и предавали их на бригу белцима како би затрли њихову културу и обичаје. Данас Аустралија примењује ту праксу на случајеве крајње ментално оштећених особа и наравно ту су обвезатни абортуси код случајева када се успостави да је фетус физички ретардиран.

Колико је људи мучено и убијено јер нису имали психичке и физичке одлике и/или нису наликовали узвишеном расном бићу које је пропагирала државна еугеника?

У Канади две покрајине Алберта и Бритaнска Колимбија обављају законски одређену обавезну стерилизацију на еугеничким основама. Канадска стерилизација делује под трилатералом; институцијализација, осуда и операција. До душе има једна чудна ствар, Канадски систем једино не обухвата присилну стерилизацију на криминалцима који нису луди, то јест на онима које судови прогласе ментално здравима, без обзира на злочин који су починили.

Бивша Чехословачка је почела стерилизацију Ромских жена 1973., на ту стерилизаицију су жене мамили социјалном помоћи и другим наградама државе. Ти случајеви су се наставили све до 2001. када је Отакар Мотеј објавио на десетине случајева државне стерилизације на социјално слабијима након чега су се осудили многи социјални и здравствени радници и администратори који су управљали државном стерилизацијом и који су ту исту стерилизацију извршавали.

Ноћна мора еугенике, мешани бракови и деца.

Јапан је од 1907.-1953. Дозвољавао сегрегацију пацијената у умоболницама и извршавао је присилну стерилизацију и абортусе над људима које су класификовани као „они који ометају мир.“ Најгори су случајеви у доба колонизације Кореје у којој је успостављен закон за превенцију куге с којим се на исти начин стерилисала популација у Кореји и с којим су се обављали принудни абортуси. 1940. Јапан је направио Национални закон о еугеници с којим се у Јапану присилно стерилисано 454 људи у периоду од 1940.-1945. Ипак ту није крај, 1948. донесен је закон о Заштити еугенике с којим се сви криминалци с „генетичким предиспозицијама да почине криминал“ и пацијенти с генетичким болестима као што су на пример потпуни далтонизам (слепило за боје), хемофилијом, алибинизмом, ихтиозом и менталним поремећајима као што је шизофренија, манична депресија и епилепсија требају стерилисати. Овом закону су додане менталне болести 1952.

Индија је за време ванредног стања од 1975.-1977. озаконила наредбу о Планирању породице. 1976., је држава започела с присилном вазектомијом на десетине хиљада мушкараца и исто толико жена на којима се обављала присилна тубална лигнација то јест подвезивање јајовода. Ускоро су многи почели осуђивати тадашњу премијерку Индије Идиру Ганди и њеног сина Сандјаyа Гандија за неуспех програма и злочин. Ипак то није зауставило спровођење овог програма, познати су случајеви у којима су се мушкарци и жене отимали у градовима како би се на њима обавила стерилизација, та пракса се и дан данас у XXИ веку обавља у Индији.

Кина масовном стерилизацијом жели ојачати политику једног детета по породици. Ипак ово није озакоњено иако се спроводи и иако су неки владини чиновници завршили у затвору због спровођења присилне стерилизације. Најпознатији је случај када је Amnesty International оптужио власти Пунинга да присиљавају људе на стерилизацију тако што им затварају старије укућане док се млађи живаљ у кући не подвргне стерилизацији!

Крајем 1999. Margarith von Felden је предложила Националном већу Швајцарске предлог закона о одштети свим људима које је ова држава присилила на стерилизацију на основу закона о еугеници. Присилна стерилизација је озакоњења 1928. у кантону Вауд, а затим у свим другима. У кантону Вауд су се присилне стерилизације обављале све до 1985.

Зелено и наранџасто су обојене земље које признају Римски декрет о укидању еугеничких закона, чија процесуација спада под Интернационални суд у Хагу.

Сједињене Америчке Државе су прва држава која је започела с присилном стерилизацијом, законом донесеним 1897. у Мичигену, након тога су се овакви закони проширили другим подручјима САД-а. Примарне жртве су биле жене Афроамеричког подрекла, староседеоци Индијанци, ментално заостале особе и ментално болесне особе, епилептичари, али тај закон се проширио и на физички деформисане особе, криминалце, глуве и слепе. За сада је познато да је у 33 државе САД-а стерилисано преко 65 хиљада особа без њиховог пристанка, док је број још већи јер је у многим случајевима у медицинским картонима записано како су особе на тако нешто пристале чак и ако је случај био о људима који нису урачунљиви и који су имали озбиљне менталне проблеме.

Након другог светског рата јавност је постала изразито негативна према законима о еугеници, јер се присилна стерилизација доводила у директну везу с геноцидном политиком нацистичке Немачке. Тако да је Америчко Национално Друштво за Еугенику добило име Одбор за Социјалну Заштиту 1960. Тај Одбор је жарио и палио еугеничким злочинима у САД-у све до 1983. када је престао с радом.

Програми еугенике и присилна стерилизација је постојала у већини земаља северне Европе, као и у свим мање-више протестантским земљама, као што су: Данска, Норвешка, Финска, Швајцарска, Естонија, Исланд, Велика Британија али је еугеника терорисала и многе земље латинске Америке, нарочито Чиле и Порто Рико. У Великој Британији је Винстон Черчил створио закон о присилној стерилизацији, и иако се овај политичар спомиње у историјским књигама као човек који је обранио Велику Британију и њене колоније од нацистичке Немачке и царског Јапана, јако се мало зна да се он на расном и еугеничком плану борио за исте циљеве као и његови противници у нацистичкој Немачкој и царском Јапану.

Ипак ни у „Источном блоку“ није недостајало еугенике, нарочито на пољу државне контроле размножавања, то јест питања ко сме, а ко несме да има децу, где су се жене у затвореничким логорима присиљавале на стерилизацију. На жалост никада се нису откриле цифре несрећних људи које је врхушка СССР-а ускратила потомства на основу политичке и класне неподобности.

Еугеника је данас у експанзији, али на знатно перфиднији начин него у претходном веку.

 

Извори: SkajVoker, Eugenika

Повезан чланак: Бил Гејтс, Монсанто и еугеника

Подаци

This entry was posted on 3. априла 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: