ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Четири године ССП-а са ЕУ – економски губици и правни хаос

У априлу 2012. године се навршава четири године од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању између Републике Србије и Европске уније. У економском смислу највише губитака је изазвала примена члана 139 ССП (Прелазни трговински споразум). У правном смислу, правни хаос и несигурност су изазвани од Европске комисије која је злоупотребила члан 72 ССП-а. Или члан који регулише примену европског права у Републици Србији.

Тачније, применом члана 139 ССП (Прелазног трговинског споразума) извршена је либерализација увоза из ЕУ. Одмах су укинуте царине за 63% тарифних линија, односно за 50% вредности увоза индустријских производа. Када је у питању пољопривреда, одмах су укинуте царине за 40% тарифних линија, то јест за 40% вредности увоза из ЕУ“. Такав неолиберални приступ је довео до 500 милиона евра губитака за Републику Србију у периоду од 2009-2012.

Тачније, према признању немачког амбасадора у Београду Волфрама Маса, досадашњи директни губици у буџетима у овом периоду (смањени приходи од царина) Републике Србије изазвани применом члана 139 ССП-а (или Прелазног трговинског споразума) процењују се на око 500 милиона евра. (Немачки амбасадор покушава да компензује ову чињеницу наводећи да су “и српски извоници“имали 1,5 милијарди евра додатних прихода од примене ССП-а. Али, немачки амабасадор не наводи и да се у ту дефиницију убрајају и страна предузећа која су у том периоду пословала на територији Србије, попут немачког Хемофарма или америчког Ју Ес стила.)

Такође, због примене члана 139 ССП-а у периоду од јуна 2008. до марта 2012. акумулирани спољнотрговински дефицит у трговини Републике Србије са ЕУ је износио око 11 милијарди евра. Или, подаци показују да је од јуна 2008. до марта 2012. године, Србија трансферисала око 11 милијарди евра ка ЕУ. То је директна последица примене члана 139 ССП-а. Подаци показују и да ће се дефицит у трговини са ЕУ повећавати. Удео ЕУ у укупној спољнотрговинској размени након потписивања ССП-а Србије не опада. Напротив, он се се приближава граници од 60%. На пример на стр. 26 Извештаја Европске комисије о Србији се истиче да ЕУ већ после две године од потписивања ССП-а учествује са 57% у укупном увозу и 58% извозу Србије.

У правном смислу, Србија се у члану 72 ССП-а пре 4 године обавезала да ће усклађивање свог законодавства са европским почети након потписивања Споразума. Усклађивање ће се спроводити у договору са Европском комисијом. Ипак, иако се у члану 72 ССП-у не наводи тачан број закона и подзаконских аката које треба Србија да усвоји, власти у Београду су прихватиле процену ЕК да се ради о око 200 закона и 770 подзаконских прописа (у периоду од јула 2008. године до децембра 2011). Такав мегаломански и очигледно политички мотивисан приступ је убрзо довео до хаоса у српском правном систему. Или, до “инфлације“ европских закона и подзаконских прописа. Тачније, након потписивања ССП-а у периоду од јула 2008. године до децембра 2011. године усвојено је око 200 такозваних европских закона и око 580 подзаконских аката. Или, у последњем извештају о спровођењу Националог плана за интеграцију Србије у ЕУ се наводи: “У периоду од јула 2008. до децембра 2011. године, Влада је планирала утврђивање 212 предлога закона, од чега је утврђено 197 односно 93%. Народна скупштина је у истом периоду усвојила 194 закона, чиме је извршила 98% својих обавеза (194/197). У погледу усвојених закона, Национални програм је испуњен 92% (194/212)“.

Међутим, из Извештаја о спровођењу Националног програма произилази да је много мања испуњеност такозване европске агенде када се урачуна и усвајање подазконских аката у Србији: “У целини, НПИ је, посматрајући само прописе који су планирани за усвајање у периоду од јула 2008. године до децембра 2011. године испуњен 80% (775/973)“ . Дакле, ако се упореде подаци о доношењу закона и њиховој примени (путем подзаконских аката), произилази да Република Србија није успела да донесе око 25 % подзаконских аката (или планирано 779, а 581 усвојен) који су били предвиђени Националним програмом. То јасно показује да је најмање ¼ европског права непримењива у српском правном систему. (Овоме треба додати и да српске судије и чиновници нису обучени за примену европског права).

Такође, српски законодавац није дефинисао након потписивања ССП-а однос између српског и права ЕУ. Нема тумачења Уставног суда Србије у вези са овако важним правним питањем (нажалост, нема ни у Уставу Републике Србије). Тако је омогућено да ЕК злоупотреби члан 72 ССП-а и да фактички одређује које одредбе треба усвојити у Србији, а које не.

Тачније, хаос у правном систему који је настао након потписивања ССП-а и злоупотребе члана 72 Споразума од стране ЕК, довео је до тога да у Србији фактички европско право има првенство над српским. Укључујући и важне области као што је пореско законодавство, државне субвенције, кривично и грађанско право, информисање и култура, безбедност. Најпознатији примери за то су, свакако, Закон о изменама Закона о акцизама из 2011. године Законик о кривичном поступку, Закон о парничном поступку, Закон о контроли државне помоћи, као и скандалозни подзаконски акт Списак међународних организација чији се посебни поступци јавних набавки могу примењивати уместо одредба Закона о јавним набавкама (који даје првенство европским фирмама у јавним набавкама и тако подстиче задуживање и незапосленост у Републици Србији).

Да би апсурд био још већи, Европска комисија је инсистирала да у изменама Закона о акцизама из 2011. године буду уграђене и одредбе које не постоје у праву ЕУ (изједначавање акциза за увозно и домаће гориво не постоји у директивима и уредбама ЕУ). Или одредбе које се не примењују у чланицама ЕУ попут Немачке (ограничавање државне помоћи регионима не важи за источну Немачку).

О каквој се злоупотреби члана 72 ССП од стране ЕК ради, најбоље показује поређење са Немачком. За разлику од инертног ставу Владе Републике Србије поводом односа националног и права ЕУ, који наноси штету српском економском и правном систему, водећа земља ЕУ СР Немачка је још 2009. године дефинисала у којим областима регулисања немачко право има првенство над европским правом. Тачније, Савезни уставни суд СРН је у пресуди “Лисабон“ из јуна 2009. (поводом ратификације Лисабонског уговора) закључио да ће надлежности ЕУ на немачкој територији ће бити контролисане од стране Савезног уставног суда. Тачније, немачко национално право ће бити доминатно у односу на право ЕУ у областима кривичног права, одбране, пореза и субвенција (и буџета), социјалних давања и образовања. Такође, применом правне доктрине ultra vires правни акти ЕУ који нису у сагласности са немачким правом су незаконити и ништави. Нажалост, ништа слично не постоји у Србији иако она није ни чланица ЕУ. Зато се може закључити да је ССП са ЕУ након 4 године примене изазвао негативне ефекте у српском економском и правном систему.

Дејан Мировић

извор: Нова српска политичка мисао

Подаци

This entry was posted on 3. априла 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: