Подваљивања истребљивача ћирилице

Истребљење српске ћирилице је у оквиру свог обрачуна са „ђавољим писмима“ покренуо Ватикан, прихватили га Карађорђевићи („Југославија важнија од Србије“), наставили хрватски, словеначки и српски комунисти („Раскрстили са великосрпском буржоазијом“), а довршава га данашња коалициона власт („Како ћемо у Европу са ћирилицом“?). На нестајање српске ћирилице у почетку су утицали спољњи фактори – римокатоличка власт у Аустро-Угарској, окупаторска власт у Првом светском рату – а после Новосадског „договора“ 1954. г. и унутрашњи фактор – комунистичка власт у Југославији. Сваки од тих „извођача радова“ је обавио свој део посла, а најефикаснији терминатор је био Новосадски „договор“. Његова заслуга је што је постепено створио окружење искључивости хрватске латинице уз истовремено подваљивање са паролом о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, која је важила само за Србе, док Хрвати за њих нису марили. Рођењем и одрастањем у окружењу искључивости хрватске латинице српска деца су стасавала на заблуди о томе шта је „наше писмо“, па смо тако добили најопаснијег противника српске ћирилице – Србе саме! Ватикан и комунисти су својевремено завршили свој део посла, и сад слободно могу да одахну, и да штафетну палицу предају у руке последњем члану тркачке екипе – Србима! Док су Ватикан, окупатор и комунисти примењивали голо безакоње и насиље над ћирилицом, данашњи Срби антићириличари се служе друкчијим средствима – паролама о „братству и јединству, равноправности писама и богатству двоазбучја“. Дакле – подваљивањем. Идемо редом.

„Без латинице не можете учити стране језике“.

Стране језике не можемо учити ни без других писама, а не само без латинице. Нису „страни језици“ само латинични. Али суштина ове подвале је у томе што нам се под видом „потребе за страним језицима“ нуди – хрватска латиница! Срби су у предјугословенској Србији сасвим лепо учили стране језике и без хрватске латинице. Када сам ја у петом разреду основне школе почео да учим француски језик, већ сам знао хрватску латиницу, али ми она за француски језик није била ни од какве користи. Свеједно сам прво морао да учим француску латиницу да бих могао даље да учим и језик. Исто то важи и за  немачки, шпански, италијански, енглески, руски, кинески… језик. Дакле, овде се „учење страних језика“ користи као бабарога за застрашивање Срба да ће остати „одсечени од света“ без „богатства двоазбучја“, без хрватске латинице. Србима у животу треба да уче:

• садашњу ћирилицу вуковицу, због свакодневних потреба;
• предвуковску ћирилицу због одржавања континуитета наше духовне и културне вертикале, да бисмо били способни да читамо наше средњевековне натписе на Студеници, Сопоћанима, Патријаршији, Грачаници, Мирослављено јеванђеље, Душанов законик, нашу књижевност из 18. и 19. века;
• грчки алфавит и латинску абецеду због формула у разним областима науке и учења страних језика свих трију писама!

Хрватска латиница нам је „потребна“ колико и Хрватима српска ћирилица!

„Нити је латиница хрватска, нити је ћирилица српска. Обе су настале од грчког писма“.

Овде су људи нешто начули, па ућуткују оне који указују на нестајање ћирилице оним што им се чини. Овде је тачно да су и латиница и ћирилица изведени из грчког писма. То је оно што су начули. Али је још како тачно да постоје и разне ћирилице – старословенска, руска, украјинска, бугарска, македонска, монголска, казахстанска – па и српска, и све се оне међусобно разликују. Латинска абецеда се данас користи само за латински, италијански и енглески језик, а сви остали латинични језици – шпански, португалски, француски, немачки, пољски, мађарски, румунски, шведски, дански, холандски, естонски, шиптарски, па ихрватски имају преуређена латинична писма за своје потребе. Исти је случај и са арапским писмом. Персијски језик има гласове „п“ и „ч“ који у арапском језику не постоје, па су морала бити створена посебна „арапска“ слова за те гласове, што важи и за бројне друге језике који користе арапско писмо. Овде се ради о томе да су бројни Срби одрасли на заблуди да је и хрватска латиница – српско писмо, а разбијање заблуда је увек болно, али и потребно и корисно. Супротстављајући се изразу „хрватска латиница“ они на силу „навијају“ за своју заблуду и нису спремни да је се одрекну. Брод им тоне, а они и даље вичу: „Ложи, ложи“!

„Без латинице не можете писати научне формуле“.

Овом подвалом се „прославио“ академик Иван Клајн. „Застраши па владај“! Која латиница нам је потребна за формуле у науци? Хрватска свакако не! Да ли сте икада у формулама видели слова Ž, Š, Č, Ć, Đ? Оно што нам треба за формуле су грчка слова и латинска абецеда, а не хрватска латиница, без које можемо као и у предјугословенској Србији. И овде противници ћирилице покушавају да застрашивањем убеде Србе у „неопходност“ хрватске латинице.

„Без латинице не можете писати лекарске рецепте“.

И ово је један из Клајнове „ниске бисера“. Која латиница нам треба за лекарске рецепте? У којој дијагнози или рецепту ћете наћи слова Ž, Š, Č, Ć, Đ? И не само то, у Грчкој и на Кипру   лекари пишу дијагнозе и рецепте без било каквих латинских слова, користећи само своју грчку азбуку.
Преко 3,5 милијарде људи из нелатиничних народа не користе латинска слова ни у једној области живота.

„Без латинице не можете слати СМС поруке“.

Погодили сте, опет академик! Ја нисам никакав академик, него најобичнији грађанин, а од 2007. године СМС поруке шаљем на српској ћирилици на 4 модела телефона по поступку који сам сâм изумео. Данас постоје и модели који имају оперативни систем „андроид“, и који су фабрички подешени да могу да пишу разним писмима, па и српском ћирилицом, па ми Срби коначно не треба ништа да „измишљамо“ да бисмо СМС поруке слали на писму свог народа.

„Цео свет пише латиницом“.

Баш да видимо! Русија, Кина, Индија, цела Азија осим Турске и Вијетнама, 800 милиона муслимана не пишу латиницом, а то је 60% светског становништва. Од када то 40% становништва представља „цео свет“?  Цео свет не говори ни српски, па да ли то значи да ни ми не смемо да говоримо српски? Какви су то људи који мисле да човек једе зато што је неко други гладан, а не он сам,; да спава зато што се неком другом спава, а не њему самом? Шта мислите о „самосталности“ оваквих људи?

„Шта, ћирилица? Нећу да личим на Бугарина“!

Американци, Немци и Французи се дигли на устанак: Нећемо латиницу! Нећемо да личимо на Албанију! Таквоме једино и остаје да на некога „личи“. Али, такви сахрањују ћирилицу! Ја бих први волео да се по питању ћирилице Срби угледају баш на Бугаре!

„Без латинице не можете користити Интернет и електронску пошту“.

Која латиница нам је потребна за Интернет и електронску пошту? Хрватска сигурно не. Довољна нам је латинска абецеда. У претходном поглављу смо показали да и Интернет адресе и адресе електронске поште могу бити, поред латинске абецеде, и на српској ћирилици.

„И латиница је српска“.

Од свих подвала којима се служе истребљивачи ћирилице ова је најопаснија, јер релативизује, прикрива и заташкава планско искорењивање ћирилице: „Боже мој, остаће нам наша латиница“! Свима онима који верују у постојање „српске латинице“ ја нудим да сами себи одговоре: У чему је разлика између „српске“ и хрватске латинице? Прва фаза смишљеног, планираног, организованог, финансираног и контролисаног искорењивања ћирилице је била подвала о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, која је важила само за Србе а не и за Хрвате, а друга фаза је подвала о „српској латиници“.

Дакле, све што Србин у свом српском језику може да изговори, он то својим ћириличним писмом може и да напише, у свим областима свог личног, породичног, друштвеног и националног живота – у школству на свим нивоима образовања, у штампи, на телевизији, у производњи, трговини, на пошти, у војсци, у култури, спорту, науци, па чак и у докторским дисертацијама. Хрватска латиница му у томе уопште не треба. Човеку који има здраве зубе не треба зубна протеза.

„Српска латиница“ је зубна протеза уграђена после претходно насилно избијених здравих зуба!

„Српска латиница“ – јеврејско-муслимански чварци!

ДВОАЗБУЧЈЕ – ДВОЛИЧНОСТ – ДВОЈНИ АРШИНИ – ДВОЖЕНСТВО – ДВОГЛАВО ТЕЛЕ!

Жељко Филиповић 
„Ћирилица“  Ниш

извор: Удружење „Ћирилица“