ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Депопулација – први део

Како глобална тиранија све више излази на видело, она се на интересантан начин све боље маскира у такозване „зелене опције“. Под мотом спашавања становништва планете ствара се најновија замка светске елите, врхунских научника и различитих богаташких удружења из којих долазе све гласнији позиви за драстичне мере с којима би се спречила планетарна имплозија због пренасељености и исцрпљених ресурса.

Недавно су Уједињене Нације објавиле стварање плана с којим би се „чврстом руком и још чвршћим ставовима“ присилило становништво планете на еколошке мере с којима би се створила нова епоха након негативног утицаја човека на Земљу с поседицама које се чине непоправљивим.

Ови ставови непогрешиво произлазе из пера злогласног Римског клуба (Club of Rome) који је 1972. објавио опскурну књигу „Границе раста“ („Limits to Growth“) у којој отворено тврде како ће свет „пропасти“ ако људи не постану слуге технократа, који ће својим нео-феудалистичким владањем смањити популацију планете. У време издавања ове књиге, економист са Универзитета Yale, Henry Wallich је објавио да имплементација становишта Римског клуба значи „потпуно осиромашивање милијарди људи“ како би се смањила популација планете.

Чини се да је елита дала зелено светло таквом плану јер је недавна студија Massachusetts Institute of Technology потврдила закључке из књиге „Limits to Growth“ нарочито због чињенице да све више видимо како се руши светска економија и због бројних случајева у којима нови „зелени полицајци“ то јест војници наводно ослобађају целе државе. Према студији МИТ-а, ми се безусловно крећемо ка потпуном колапсу планетарне економије, чији ће коначни слом створити „колосално смањење популације,“ ако не схватимо шта је заправо створио Римски клуб.

По улицама Европе већ видимо различите нереде који настају због владиних мера штедње, такође примјећујемо све већи број самоубистава који се догађају јер су људи економски уништени, због таквих ствари се уводе драконске мере с којима властодршци покушавају смањити државне дугове измакле контроли.

Ова врста дуговања је покренута такозваном Понзијевом шемом интернационалног банкарства, с којом су се стварала радна места уз помоћ кредитирања и задуживања уз услов плаћања дивиденди и камата како би елита полако али сигурно могла доћи до већинског власничког удела готово свих компанија на свету, након чега су исти почели намерно уништавати вредност компанија како би купили за мале паре преосталу имовину и деонице, тачније куповали су је и још увек је купују за стоти део вредности.

Глобална елита је наставила с игнорисањем проблема који су се генерисали по целом свету и такви проблеми уопште немају везе са смањеним ресурсима, неодрживом економијом, пренасељеношћу, већ је прави узрок овог проблема у централизованој контроли, слабом и лошем менаџменту и безобразним гломазним крађама које су починили корпоративни моћници који су користили глобализацију као средство уништења независности многих држава и компанија.

Државе које су богате у многим природним ресурсима, ако су оне на пример на подручју Африке, или Средњег Истока, су одавно мете крађа колонијалиста, и таквим државама се никада није дозволила потпуна самосталност, шта више у таквим државама се отворено потпомаже манипулација, због тога оне никада заправо неће бити слободне.

Ова стратегија се данас практикује и у западним друштвима, где су се добра Европе покрала на исти начин, и све то уз помоћ прастарог али добро испробаног начина под мотом; „Завади па владај.“ Али ситуација је сада мало другачија, јер се оваквом политиком више не служе државе већ првенствено компаније и најбогатији људи света. Невладине организације и интернационални финансијери се невероватно добро служе мотом: “Завади па владај” и људи из њихових редова тачније њихови финансијери и оснивачи припадају стварној или тајној влади овога света.

Када се пажљиво скупе сви делићи слике јасно се може видети намерно пљачкање добара, тако да све јачи позив на стварање решења од истих људи који су покрали и упропастили државе, опељешили ресурсе, то јест од истих људи који су направили проблеме, а који сад позивају на праведну интервенцију за спас Земље, овај позив није ништа више него обична превара и смицалица.

У самом центру мреже која је сплела различите ратове, немаштине и пропадања ресурса налазе се прослављени академски грађани; врхунски економисти, стваратељи званичне пропаганде, климатолози, антрополози, управници невладиних организација, вође организација за људска права, људи који желе добро и они који нам уопште не желе добро, и наравно ту се налази и Римски клуб.

Као прво, важно је разумети настајање Римског клуба и његове филозофије, јер једино на такав начин можемо представити њихов прави циљ нарочито чињеницу да одређене индивидуе из овог клуба не сматрају све људе једнаким нити им је важан живот сваког људског бића.

Проблем и реакција

Римски клуб је основан 1965., на имању Davida Rockefellera у Bellagiou (Италија) за време интернационалне конференције која се називала „Стање светског поретка.“ На тој су се конференцији нашли и 21 најутицајнија научника из тог доба, сви они су дискутовали о улози „интелектуалаца“ у формацији новог свиета, то јест новог светског поретка.

Међутим, ова конференција није била ни изблиза значајна колико њихов нови састанак који се одржао 1975., у Риму, када је група формално добила име, они су себе аутоматски прозвали паметнијима и важнијима од остатка света и закључили су како уместо нас морају доносити одлуке о свему што је везано за поље развоја људи и политике.

Успркос празној флоскули о жељи за “стварањем бољег света за цело човечанство” коју су пренападно користили сви мегабогаташи из Римског клуба и сличних друштава, већина је схватила да овакво становиште није усклађено с њиховим заједничким становиштем и циљевима самог Римског клуба.

Становиште и циљеви Римског клуба су обзнањени у књизи „Limits to Growth“ коју су они назвали „Прва светска глобална револуција“, што је 21. годину касније неизбежно довело до агресивне имплементације пређашњих сугестија Римског клуба уз отворену манипулацију света ка глобалном јединству то јест једној технократској влади.

У књизи можете пронаћи многе кључне наводе који ће вам дати директан увид у ментални склоп људи који нас желе водити у будућност, но највише је невероватан део књиге у којему јасно говоре о „лимитима демократије.“

„Демократија није панацеја, не може организовати све и демократија није свесна својих лимита.“

„Данашње форме демократије нису спремне за све оно што им се спрема у будућности.“

„Ми смо предвидели (у ствари одбијамо признати) наше властито незнање и можемо рећи недостатак политичке воље. Веома је важно да се демократија ревитализује и да добије нове могућности то јест да се омогући да се носи са све више претећом глобалном ситуацијом. Другим речима, може ли се у оваквом свету владати? Одговор је веројатно, НЕ, нарочито ако би се покушало владати кроз постојеће структуре са садашњим ставом.“ (страница 71-72, online едиција).

Ово су интересантне изјаве и јако се добро повезују с објавама професорке са Универзитета Орегона, Kari Norgaard која је недавно изјавила како би све оне који сматрају да су климатске промене направљене од стране утицаја људи обична обмана, требало прогласити ментално дефектним расистима. У писму коју је Норгард послала Обами стоји:

„Законодавци не би требало да чекају мишљење јавности како би се покренуле преко потребне акције. Мишљење јавности је важно у демократији али ако би у будућности радили на такав начин учинили би ужасне грешке.“

И наравно, такви законодавци врло често нису чак ни демократски изабрани, као што имамо прилику видети на случају Римског клуба.

Иза многих невладиних организација и удружења налазе се људи који на уму имају све осим спашавања света и људи из ситуације у којој се данас налазимо.

Да би властодршци могли оправдати тако очигледно кршење демократских стандарда они су морали створити претњу која ће бити толико велика да ће обухватити и мобилизовати све ресурсе и памет; уз помоћ такве претње, агресивни кораци и акције ће остати непримећени и нико на њих неће обраћати пажњу јер наводно спашавају све на планети. Римски клуб је то јако добро знао…. Они су у ствари створили такву политику по властитом нахођењу.

.

Наставак: Депопулација – други део

Извор: Activist Post

Подаци

This entry was posted on 12. априла 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: