ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Набигузице

За наслов овог текста који се односи на тзв. „народне посланике“, одлучио сам да употребим један старински израз којим су наши преци описали особине једне категорије људи (паразити, непозвани гости, свратикурци) који уназад више од десет година срамно битишу у згради звучног имена и величанственог изгледа – Дом Народне скупштине. Ова одредница „народни посланик“, осим часних изузетака би се могла подвести под сумњу о лажном представљању, имајући у виду да се ради о сподобама које су се ту углавиле мимо воље бирача а на основу трговине у пост изборним коалицијама и спремности да безусловно следе директиве својих странака, односно личне интересе партијских врхушки. Наравно ту нигде нема ни н од народних, а ни п од посланика, који би се бринули о интересима народа и државе, већ се ради о гласачкој машини на делегатском принципу тако да углавном нисмо имали народном вољом изабране посланике и посланичку скупштину, већ делегате и делегатски систем.

Када би се направила анализа рада Скупштине за протеклих дванаест година увезене нам демократије западног – европског типа, видели би да се ради о једном непрекидном низу криминалних злоупотреба и константном понижавању нације и државе. Да ли се још ико сећа манипулација око кворума, гласања из Бодрума, игара Томислава Николића око функције председника Скупштине којом приликом је преварио и избламирао амбасадора Русије, гомиле туристичких путовања по свету о трошку пореских обвезника, утврђене фалсификате и пљачку скупштинске благајне по питању смештаја, одвојеног живота, путних трошкова, горива, накнада за употребу сопствених аутомобила, употребе посланичког имунитете у одбрани туђе нелегалне градње, трговинама код гласања за поједина законска решења које су резултирале грађевинској легализацији или волшебном добијању свих папира за отварање посластичарнице, стални покушаји подизања сопствених плата без обзира на економску ситуацију као и остваривање пензија након више узастопних посланичких мандата. Такође желим да подсетим на бахатост и безобразлук у вези скупштинског ресторана, везано за мени и цене а у односу на довођење у питању даљег рада народних кухиња и чињенице да се након пола века од рата и свег онога што он доноси, у Србији умире од глади, да су протествујући због криминалне приватизације – пљачке радници који су остајали без посла из очаја осим штрајкова сами себе сакатили. Такође не треба заборавити да су без имало стида и срама отимали летовање по синдикалним ценама радницима МУП у њиховом одмаралишту у Бечићима код Будве, ускрачујући одмор њима и њиховим породицама који су ионако могли ређе да га користе због смештајних капацитета.

У протеклом периоду Скупштина је такође несебично помагала непотизам у страначким кадровским нагодбама, подупирала за потребе страначких кадрова оснивање веома добро плаћених агенција за све и свашта а за послове које већ обављају већ постојећи државни органи. Доношење законских прописа је прича за себе. Уз прокламовану флоскулу да ЕУ нема алтернативу, газде и ментори наше владајуће врхушке су обезбедили доношење закона који су у супротности са традицијом, културом, обичајима, моралним схватањима и вредностима нашег народа као и потпуно неспроводивих односно директно штетних по нацију и државу. Иако смо ко зна колико светлосних година удаљени од уласка у ЕУ, захваљујући нашим властодршцима петоразредне европске бирократе и чиновници су се над нама иживљавали уништавајући нам економију, социјалу, образовање, културу, војску, породицу, веру, право на објективно јавно информисание пољопривреду, оно што је остало од индустрије и друге сегменте друштва. Овде су осим наведених, свој несебични допринос у кршењу Устава и закона ове земље дали не само поједини министри, који су се тиме и јавно хвалили, већ Председник републике и Председник Скупшитине свесно иницирајући доношење штетних и правно ништавних аката. Много би времена папира и мастила било потребно да се елаборира отворена издаја одустајањем од одбране цепања Србије на делове како се коме хоће, признања независности Косова ( као да Метохија никада није постојала ), напуштања српског живља не само на северу КиМ већ и у другим деловима, одустајање од озбиљног притиска и других мера за повратак хиљада протераних и повраћаја свих облика отете имовине. Такође се мора указати и на незаконито инсталирање и функционисање председничког система у функцији бламаже и сатирања земље и нације, свесног доношења штетних спољнополитичких као и унутраше политичких одлука и декларација којима се Србима и Србији удара историјски жиг геноцидности. Овде свакако долази и озакоњење сепаратистичких тежњи војвођанских аутономаша путем усвајања незаконитог и против уставног Статута. Шта рећи о свесном аминовању делатности муслиманских екстремиста у Рашкој области или шиптарске сепаратистичке братије у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи?

Ово је наравно само један део слике и прилике наших сељобера, ситних, грамзивих, охолих политиканата којима ништа није свето осим њихових привилегија и гузица. Шта за њих значи додела одликовања људима који су на најбољи начин у иностранству представљали ову напаћену земљу и њен народ. Њима ништа не значе један Новак Ђоковић, Дејан Мијач, Српско лекарско друштво, Диана Будисављевић, припадници МУП који су обављајући задатке положили своје животе. То њих не интересује. Важни су само они, привилегије и њихова промоција. Тим безпризорним битангама није страно понижавање институције парламента, ма какав он био, наглашеним недоласком или недоличним понашањем. Да ли се још ико сећа када је први пут уведена пракса да чланови парламента на отварању првог годишњег заседања улазе у зграду преко црвеног тепиха и кроз почасни шпалир гарде. Тада су се многи од ових необразованих, некултурних и неваспитаних примитиваца провлачили између гардиста у шпалиру да би ушли у здање које ни по каквом критеријуму не заслужују, истичући при томе некакав свој наводни „ опозициони „ став, али заборављајући или незнајући при томе да оно што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу.

Предизборна кампања је почела. Да ли треба након дванаест година поново гласати за те и такве?

.

Кактус, члан СП

Извор: Српска политика

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 19. априла 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: