ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Оливера“ – Стојана Магдаленић

(Слика „Поље косовских божура“ Надежде Петровић)

– Кад цвет божура на калдрми процвета, без иједне травке около, мрак ће пасти усред дана.

– Цело Косово поље је, Хатиџа, после Великог боја, прекривено божурима. Кад би само знала колико их на њему има! – рекла сам јој.

– Не знам ја, Василице, где ти је то Косово поље, и колико тамо има божура, и кад су и зашто тамо израсли, већ ја видим један усамљени грм божура, и само један цвет, насред трга расцветао. Видим, Господарице, црвену боју цвета која доноси зло – додала је.

– Не може, мила Хатиџа, цвет божура зло донети, јер је божур царски цвет, и он зло не доноси, и његове латице не дотиче ниједан инсект сем пчеле… што значи да је божур цвет чистоте, чедности и среће.

Онда је зато Косово поље пуно божура. Због крви царске и владарске која се просула, а и због крви многих младих властелина, сељака, пастира, ловаца.. који су живот својом вољом дали, на том несрећном пољу. Ту су прекинуте многе младости, и среће, и жеље, и наде. И светлост је потамнела и слава се прекинула.

– Кад божур процвета на ливади, међу травкама и другим биљем, то има неку поруку, има неко значење, разумеш. Он означава наставак живота, и рађање, и младост, као кад древна птица феникс из пепела израсте, и снага стиже и напредак и слава… Али, кад процвета на калдрми, то је нешто друго. То је залазак сунца и гашење живота, и нестајање и губитак… То није добро..

-А како може на калдрми грм да израсте и на грму божур да процвета?

-Из крви, Господарице. Из крви царске или краљевске… На камену… Јасно видим камену плочу и гомилицу земље и праха…  и мали грм… и цвет божура.

-Погледај мало боље, Хатиџа. Можда неће бити све тако црно како кажеш.

-У праву си, Василице… Ево видим, и поред свега, неки напредак, неки нови почетак, неки нови живот…

.

Стојана Магдаленић

Из романа „Оливера“

Подаци

This entry was posted on 4. маја 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: