ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Народни посланик“ – Бранислав Нушић

ЈЕВРЕМ (шета забринуто и наставља ред мисли које је Даница својим доласком прекинула): А није да кажеш да не бих умео ништа рећи. Умем, а умем ако треба и да ћутим.

СРЕТА: Умеш!

ЈЕВРЕМ: Баш и да не умем што, има тамо у Београду паметних људи па ће ми рећи: кад, на пример, треба да ћутим, а кад да говорим.

СРЕТА (који је за све то време мислио): Е, чекај сад, ти, брате си ми мој, да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место… Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником?

ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!… Јутрос баш идем ја тако чаршијом, а господин начелник спусти тек руку мени на раме, као на пример брату своме, па ће рећи…

СРЕТА: Чекај… чекај… друго: брате си ми мој, кажи ти мени, што ће теби да будеш народни посланик кад ти овде више зарађујеш од ситних интереса но што ће ти дијурина донети?

ЈЕВРЕМ (збуњен): Па… знаш како је… није то за зараду, него… онако… народно поверење…. почаст и онако као…

СРЕТА: Добро, сад смо начисто и сад можемо да поставимо сваку ствар на своје место. Ти знаш, Јевреме, да сам ја вешт за те ствари.

ЈЕВРЕМ (хтео би нешто да каже).

СРЕТА: Знам шта ћеш да кажеш: да сам био вешт, ја не бих одлежао годину дана за дефицит.

ЈЕВРЕМ: Нисам то хтео да кажем.

СРЕТА: Молим те, то си хтео да кажеш, видим да си то хтео да кажеш. Али, брате си ми мој, то је друга ствар, то је судбина. То може сваког да постигне. Не зна се шта носи дан, а шта носи ноћ. Ето, на пример, данас си здрав и читав, а сутра осванеш пред судом због дефицита. Добро, рецимо, трговац си, па не можеш имати дефицит, али да си порезник, као ја што сам био, питао бих те онда…

ЈЕВРЕМ: Па то јесте!

СРЕТА: И ти мислиш да мене вређа што ме зову Срета нумера 2436. То је нумера судске пресуде којом сам био осуђен на годину дана. А треба да знаш, господине мој, да је та нумера баш учинила, да мени скочи нумера у овој вароши. Дедер, реци, ево, ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? ‘Ајде, реци ми? Ако треба да се растури какав лажан глас по вароши, дај овамо Срету; ако треба да се поквари какав политички збор, дај овамо Срету; ако треба да се фалсификују изборни спискови, дај овамо Срету; ако треба на изборе, дај опет Срету. И да не рачунамо ситне послове: растурање лицитација, сведочење, честитке влади, допис, телеграм против насиља и ваздан таквих ствари.

ЈЕВРЕМ: Па то јесте… Зато ја, видиш, и хоћу с тобом.

СРЕТА: Знам ја да ти хоћеш са мном, али је сад питање: да ли ја хоћу с тобом?

ЈЕВРЕМ: Па ја велим…

СРЕТА: Ама, немаш ту ништа ти да велиш или да не велиш, то је ствар рачуна. Ти, рецимо, имаш у рукама краља, а ја, брате си ми мој, кеца. Е, добро, онда, брате мој, да ти мени одговориш на фарбу, ако хоћеш да ја тебе поставим на своје место.

ЈЕВРЕМ: Да одговорим, зашто да не одговорим, само… Не, разумем те како?

СРЕТА: И то ћу ти рећи. Ти, видиш, не можеш сам за себе да учиниш ништа, ја ти требам, је ли, то признајеш? Е, лепо, онда ево: ја бацам кеца! Је л’ ме разумеш сад?

ЈЕВРЕМ: Не разумем.

СРЕТА: Не разумеш? Добро сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши… два хектара… То би требало држава да ми откупи, нек подигне тамо болницу, касарну, расадник, казнени завод, шта хоће нек подигне, само држава треба то да откупи, је ли?

ЈЕВРЕМ: Јес’!

СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја имам петнаест година практикантске службе, пре но што сам постао порезником, а нисам ја тих петнаест година радио за себе, него за државу. Е, па, брате, право је да држава призна те године службе!

ЈЕВРЕМ: А нумера 2436?

СРЕТА: Не брини ти за то, само кад си ти посланик. Обнова парнице… нови докази… невиност… пензија, разумеш ли?

ЈЕВРЕМ: Разумем.

СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја бих рад и да се упослим.

ЈЕВРЕМ: Опет у службу?

СРЕТА: Каква служба, бога ти, докле ћемо сви да висимо на државним јаслама! Има и других послова сем државне службе, само кад се свака ствар постави на своје место.

ЈЕВРЕМ: Па јес’, право кажеш!

СРЕТА: Има ти ту, брате, хиљаду ситних послова и крупних прихода, само кад је човек вредан и онако окретан. Ето, на пример, ти си посланик и ти не можеш као посланик да примиш лицитацију за зидање касарне на мојој њиви. Али, на пример, можеш да је примиш на моје име, је ли? Па онда, брате мој рођени, не можеш ти у овој земљи посећи ниједно дрво на своје име, ал’ на моје можеш оборити читаве планине, па онда помиловања! Колико света лежи на робији банбадава, па и то ти је леп посао, само кад је човек вредан и окретан. Да ли ме сад разумеш?

ЈЕВРЕМ: Разумем!

СРЕТА: Е, то ти је видиш оно: бацио сам кеца, сад ти одговарај на фарбу.

ЈЕВРЕМ (забринуто): Само… овај…

.

Бранислав Нушић

„Народни посланик“ (1883. год.)

Подаци

This entry was posted on 6. маја 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: