ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

На смрт!

Још од времена комунистичких монтираних процеса, када је пробрана публика урлала „На смрт!“ док су се адвокати са тужиоцима утркивали ко ће више да оцрни оптуженог, није било такве фарсе као што је суђење генералу Ратку Младићу.

Осуђеном и пре хапшења, Младићу, знамо сви то добро, а и он, не гине смрт у хашком казамату. Током тзв. суђења, или касније, у ћелији, свеједно је. Он отуд не сме да изађе, као што није ономад смео Милошевић, а сада и Караџић.

И то нам је свима јасно, јер је логика некадашњих агресора, а сада врлих пријатеља неумољива: своје злочине треба спрати непријатељским, били ти злочини стварни или измишљени и исфабриковани.

Ако чињенице кажу да их није било, тим горе по чињенице. Препаковаће они њих да звуче као истина, колико да се оправда пресуда. А, после ће лако.

И све је то нама, навикнутим на неправде и лажи, јасно.

Али, чему пуна галерија хашке суднице тзв. мајки Сребренице, које гестикулацијама показују генералу да је зрео за клање, а ако је то неизводљиво – онда за дебелу робију? И чему њихове лажи да је, уствари, генерал њима претио клањем, што је, ето, крунски доказ да је крвник вазда крвник и да би опет клао, ако га, не дао Алах, неким чудом пусте?

Ту лаж изрекле су тзв. мајке Сребренице, пренела сарајевска хушкачка штампа, а онда су то здушно прихватили и медији у Србији, који верују на реч свима који нас запљуну, па што не би и поменутим мајкама.

Џаба што портпарол хашког суда, Нерма Јелачић, иначе не нарочито наклоњеним Србима, није могла да потврди лаж да је Младић прелазио прстом преко грла гледајући у правцу галерије и тако досољавао ране фамилијама (наводних) жртава.

Нерма је завршила негде у фусноти, као каменчић у ципели.

Генерала, дакле, не треба само осудити, њега треба и званично прогласити монструмом, упљувати га као мува мушему, да од његове легенде не остане ни мрва на мрви. Зато се чак и осведочени кољач жена, деце и стараца Насер Ханџар Орић дрзнуо да изјави како је „Младић кукавица, јер је лако убијати цивиле“.

И тај Орић, касапин невин као мајка 101 далматинца и хашки љубимац, бацио се каменом на генерала, али чик да неко скочи у Младићеву одбрану! У Српској понеко и да, али у Србији… Тамо је, уосталом, кампања, коме још треба хашки оптуженик као предизборна каменчина око врата?

Разумем, додуше, те ћутологе опортунистичког опредељења. Није лако рећи: у Сребреници није било геноцида, ма колико то било тачно. Таква изјава, на жалост, нит’ ће помоћи Младићу и осталима којима су натоварили геноцид, нити ће променити било шта, јер је лажна историја већ исписана.

Геноцид у коме није страдало ниједно дете, ниједна жена. Геноцид у коме се гинуло у пробоју кроз српске линије. Геноцид у коме се тужиоци убише да докажу фамозних 8.000 побијених, а нису скупили костију ни за хиљаду.

Али, зато је, по хашкој правди, Орић невин. Онај који је наређивао да ни српско уво не сме да остане тамо куд прође његова дивља хорда жељна крви. Онај чија је хорда свирепо мучила па заклала дете које се вратило по пса.

Набијала на колац.

Спаљивала живе старце и инвалиде.

На галерији током његовог суђења није било мајки жртава, јер су заједно са својом децом скончале под ханџаром и у огњу. Није било ни уцвељене деце, јер иза Орића није остајало ништа живо.

Мртва уста не говоре, она вапе из гробова, узалуд.

Зато Младић мора да умре окаљан и понижен, са етикетом крволока без морала и савести. Тако ће бити амнестиране НАТО убице мале Милице Ракић и они што су малом Слободану Стојановићу у Подрињу распорили стомак у облику крста. Само зато што се вратио по свог пса.

Пишите ви, господо, своју историју. А на нама је да памтимо. Ничија до зоре не гори.

.

Милан Јовановић

Извор: Vesti online

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 20. маја 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: