ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

33 степена Шкотског Oбреда

Сатанистичко рангирање служитеља Луцифера:

1° – УЧЕНИК

Проласком кроз Иницијацију човек постаје Ученик у Слободном зидарству. Током примања у Слободно зидарско Братство њему се саопштава све што је потребно као суштински симболички смисао учења Братства. Он се суочава са искуствима која је имао у току профаног живота, али се сада упућује у духовни смисао тих искустава и даје му се иницирано виђење тог профаног стања живота – као идења затворених очију – јер несигурност, незнање и неизвесност јесу обележја живота – живота без Светлости као водиље. Примањем у Слободнозидарско Братство човеку се отварају очи и он кроз симболе може да схвати дубљи смисао живота и Пута који живот представља.

Ученик је, симболично, груби необрађени камен, чврст, пун снаге, али видно од њега нема користи у градњи узвишеног симболичног Храма Духовности.

Основни је задатак Ученика да трагајући за Светлом Спозна Самога Себе. Заиста, Масон увек, целога живота јесте Ученик. Знајући да све види као одраз Једнога Светла, као све одражено попут Луне на звезданом небу, знајући да та Светлост долази од Сунца као великог Оца у Дану, он увек тежи спознати Све, живети Све, бити Једно са Ложом чији делови, елементи, сфере и енергије јесу манифестације Једног Апсолутног Бога, Великог Архитекте Свемира, чије је Свевидеће Око увек присутно и будно у Ложи.

2° – ПОМОЋНИК

Као што је за Ученика троугао и сам број три био од значаја, сусрећући га свуда кроз своје учење, за Помоћника има значај и носи даљу поуку, број Пет. Његово повећање наднице се у ритуалу одиграва кроз пет путовања.

На првом путовању откривају му се чекић и длето. На другом путовању лењир и шестар. На трећем лењир и полуга, на четвртом либела, а на петом мистрија. Ова путовања су праћена открићима која бацају нову светлост на смисао ових симбола.

Прво путовање је обележено открићем поуке о пет чула, друго је обележено архитектонским стиловима стубова градитељства, треће је отворено за слободне вештине, а на четвртом откривају му се филозофи, док је на петом обележје Рад. СЛАВА РАДУ!

Оно што је битно на овим путовањима, за Помоћника, је смисао три алхемијска метала, који су сребро, бронза и гвожђе и на њима он добија знање о препрекама на путу. Помоћник тако бива на више разина дубоко повезан са Пламеном Звездом и мистичним словом Г.

3° – МАЈСТОР МАСОН

Било да су то физичке, анималне и астралне особине човека којима управља Его, или да су то духовне регије у којима јасна свест живи у јасном поимању Јединства свих поларности у свеопштој трострукости – у свему томе је симбол Ока симбол Слободне Воље, јасног одабира властите судбине – „Карме“ – живота са јасноћом коју Его или Дух прихватају и која их карактерише.

Три ране Мајстора Хирама Абифа су зато печат на ослобађање од свих телесних, емотивних и интелектуалних везаноси, а чине и печат који утврђује потпуну посвећеност средишњој Истини о Бесмртности Душе која је у Јединству са Великим Духом чија је Светлост Универзума.

Као Ученик човек прима наук о свим стварима које га чине, затим он кроз посвећеност својом личном снагом усавршава и прочишћава све да би био унапређен на следећи степен.

Степен, сам по себи, је корак у развоју човека, а такође је и раван на којој он обитава. У првом степену је човек усмераван ка прочишћењу свога срца, док у другом он напредује, развија и усавршава свој ум и интелект. Трећи степен је врхунац симболизма, те стога он представља прочишћење и уздигнуће Душе. Овим степеном се формира троугао, савршен симболични троугао у чијем средишту је Јасновиђење Истине Универзалног Братства које је повезано истим учењем, истим симболима, истим осећањем Братског Ланца, истим легендама и филозофијом која кроз веру у Бога разоткрива Бесмртност душе и сигурно уверење у искуство Истине и Светлости који освићу у Ускрснућу у Вечни Живот, Живот у свести Јединства са Универзумом и његовим суштинским Творцем, Одржаватељем и Уништитељем, који је есенција постојаности и промене, Великим Неимаром Универзума.

4° – ТАЈНИ МАЈСТОР

Степен Тајног Мајстора преноси учење о важности тајности, повиновања и поверења. Тајност, тј. тишина је врло важна за Ученике јер они тек улазе у Мистерије и битно је да одрже своју тишину да би могли чистог ума и срца попримити Знаје. Повиновање је битно за Помоћнике јер они су ушли дубље у систем сазнања, они су стекли и утврдили основу, и препознају важност и истинитост Иницијације. Повиновање представља усклађеност са Универзалним и природним законима и склад са Истином, јер ако нема усклађености настаје дисхармонија. Поверење је одлика Мајстора Масона, они су примили пуну Иницијацију, а њихово поверење је Братска Љубав из које проистиче препознавање да у свакоме од Браће опстоји велика Истина, да је у сваком искра Светлости. Поверење је склад, препуштеност Великом Раду.

Такође, дужности се не могу предузимати само кад се очекује награда, то је себичност. Они који имају знање и способност за Рад не могу то испољавати за своју корист, корист је у суптилном духовном задовољењу и схватању да је човек у складу са свеопштом кретњом света, а таква врста користи нема цену. Дужност је служење које проистиче из Братске Љубави и у томе не постоји корист. Ако има и трунке себичности у делању у служењу онда у њој нема љубави.

Након што сваки Брат прими три симболичке Иницијације у Плавој Ложи, чиме је примио наук и знање о конкретним елементима и динамици целог система, јасно је да знање није довољно само по себи. Искуства су стечена, али постоји суптилна потка која прожима све то. Ма колико три иницијације Ученика, Помоћника и Мајстора јесу свете након тога не можемо се препустити стагнацији. Стечено знање не може да мирује, човек мора да схвати сву суптилност сваког симбола, да сваки део учења доживи, проживи и испољи кроз себе.

Није стога довољно, вредно радити, учити и бити свестан да је Мајстор умро, иако је братство, захваљујући врлинама преживело, већ симболично морамо схватити све околности и дубоке поуке легенде о Хираму која се односи на оно што следи након његове смрти, на све узрочно последичне везе потраге за убицама и њихово налажење и специфичне околности за сваког од њих.

Први моменат након Хирамове смрти није обележен тугом, већ обавезом да се чува Највише Светилиште, Санцтум Сацторум, јер није Мајстор сам по себи најважнији већ Велики Храм Свих Људи. Стога Соломон одабира седморицу вредних и умешних Мајстора Зидара да чувају свету „опрему“ – а то није ништа друго до симбол делова човекове душе.

5° – САВРШЕНИ МАЈСТОР

Живот је несигуран, смрт може стићи икојег часа. Људи не могу бирати час смрти, као што нису бирали час рођења. Они су тиме спонтано подложни великом Плану који је успоставио Велики Неимар. Оног момента када час смрти дође човек му се препушта, јер знао то или не тај час је час награде. Долази мир смрти, пролазак на стазу упокојења и смираја. Час приласка Вечноме свиће у тој тами.

Час смрти је управо награда за оне који су се вредно посветили својој дужности, као што је и казна за протраћени дар живота за оне који су изневерили пут Креације.

Свачији живот има смисао, свачија смрт, све је усклађено и сваки догађај има одраз и важност за друге па и сама смрт. Такође реквијем је одавање почасти Мајстору који је вредно за живота стекао славу због својих бескрајних врлина стечених у животу са знањем и Истином.

Морална поука овог степена је да треба да живимо у миру са нашом савешћу и да вршимо нашу дужност у искрености и достојанству. Када искреност, посвећеност, правда и братство не постоје слобода и независност су безначајни. Слободно зидарство вреднује човека као особу.

6° – ИНТИМНИ СЕКРЕТАР

Поука овог степена проистиче баш из следа прихватања доследности спрам претходно стечених поука иницијација. Приврженост, поверење и дужност су адекватно награђени када их човек искрено и врло испољава. Свако ко делује као миротворац делује са ове стазе.

Одлуке не можемо само доносити само кад се потреба појави. Неопходно је већ унапред успоставити такво стање које може да задовољи као предуслов за сагледавање изналажења решења за потребну ствар.

Савез, Обећање и Усавршавање су две потпоре и исход искуства. Савез је сплет сила, обећање је усклађивање, а Усавршавање је духовни бољитак стечен искуством.

Живот јесте низ обећања која чинимо, а пошто не знамо унапред које дело ће тачно превагнути у важности тренутка и које ће утицати на околности живота, наша је дужност да увек имамо и да увек деламо са нај бољим намерама.

7° – ПРЕДСЕДНИК И СУДИЈА

Ми имамо ум, осећања, нагоне, снагу, способности и посвећеност, те особине не би ништа успеле да постигну ако нису правилно координиране, ако њима не управља виши закон, виши принцип.

Како би те особине у нама деловале ако не би биле усклађене, ако би хаотично свака вукла на своју страну? Сваки дисбаланс би водио у своју крајност, свака особина би хтела да успостави своју ограничену власт, своју власт над другима.

Живи Хирам је био активни водич и усмеривач душе, док покојни он постаје пасиван елемент, сада душа у свом процесу сазревања мора сама да преузме улогу водича, и угледавши се на архетипске врлине Мајстора да напредује ка вишим циљевима.

Шта би радио ум када не би био усмерен неком корисном циљу, само би стварао „мождане олује“ баратајући идејама и знањем бесмислено и бескорисно. Нагони када би се пустили претворили би човека у звер или би замрли у својој бескорисност у случају друге крајности. Осећања би била легло трулежи ако би била запуштена, ипак ако се правилно потакну она су извор инспирације, полета и хармоније. Када би снага питала за разлог стојала би и не би чинила ништа, била би бескорисна ако се не би користила у креативном процесу. Ако би дошла сама на власт прерасла би у суровост и тиранију. Мудрост је бескорисна ако се не примењује, ако нема примену на живот, она се мора применити на свеопшти процес рада да би одмерила остале особине и дала им подршку у циљу хармоничног садејства.

Судија мора бити у складу са моралним законом, мора знати какви су планови храма да би раднике праведно кориговао и усагласио. Терет обавезе пада само на оне који су способни да га поднесу, на оне који имају знање и способност да суде.

8° – ИНТЕНДАНТ ЗГРАДА

Рад је централна тема овог степена, као и поука да напредак не може бити остварен без помоћи учења и усавршавања, а да важни подухвати могу бити спроведени уз помоћ других и да знање може бити изгубљено уколико се не чува и не преноси другима.

Након периода жаљења, по легенди овог степена, Соломон је наименовао и поставио пет надзорника да надгледају наставак радова на изградњи Храма.

Лекција је такође да доброта и доброчинство захтевају да исправимо наше властите грешке и да утичемо и помогнемо другима да то учине такође. Оно што човек зна умире са њим, стога знање мора да се преноси, било кроз лекције или кроз рад или кроз сам живот. Рад се велича онда када је изведен озбиљно, умешно, доследно и ефикасно. Дужности се сада своде на добронамерност и милосрђе.

Овај степен истражује неопходност делања на основу онога шта смо научили. Као што је у претходном степену слеђен и спровођен Хирамов идеал спонтано, овде се то спроводи свесно.

Овај степен открива да су главни атрибути божанства Лепота, Мудрост, Милосрђе, Свезнање, Вечност, Савршенство, Правда, Саосећај и Креација. Доброчинство и Наклоност су поуке степена. Бог је Љубав и свако дело давања чини да суучествујемо у божанској природи.

9° – ИЗАБРАНИК ДЕВЕТОРИЦЕ

Изабрани мајстор деветорице се подучава да буде обазрив са својом ревношћу, понајмање да извршава освету над онима који згреше спрам људских и божанских закона.

Јер какве су наше одлуке ако смо исхитрени и непромишљени? Како извршити задатке, како живети поштен живот када нас нагон или емоција због нечега поремете? Ако нас облије жар освете, пламен неконтролисане страсти, онда није сигурно да ће наша рука држати длето мирно, и нећемо моћи да клешемо камен у правилну коцку.

Задатак Изабраног Мајстора је да помогне у исправљању лоших ствари у свету. Семе зла и доброте је у свести људи а када њихова дела поремете друштво наша је дужност као етичких бића да учинимо да се овакве ствари поправе. Грешка нема границе у својим доменима, па је наша морална обавеза уствари наше оружје у Обреду важно колико и физичка храброст.

Ми радимо и учимо и у самом процесу Усавршавања ми наша знања и поуке о моралу и врлинама преносимо другима да би и они имали могућност просвећења и просветљења.

10° – СЛАВНИ ИЗАБРАНИК ПЕТНАЕСТОРИЦЕ

Наше особине, које не знамо, које чак могу бити и мане, скривају се дубоко у нама. Радом на свом Усавршавању ми откривамо те особине, упознајемо их и изналазимо како ћемо се опходити спрам њих, у зависности какве су то особине. Мана којих смо свесни морамо се одрећи, јер њиховим сагледавањем увиђамо којико су оне препрека на духовном путу, а остале особине само морамо правилно користити и поштовати пошто су свакако неопходни делови целине нас самих.

Не можемо деловати из пуке пристрасности или одбојности спрам неке особине. Велики Неимар нас није сачинио оваквима без неког вишег наума који морамо схватити. Па и врлине и мане не треба да нам буду ограничења да их ставимо у спрегу и да користе општем добру човека и друштва.

Претерана, неконтролисана амбиција ствара тиранију и деспотизам. Фанатизам ствара нетолеранцију и прогањања свега онога што не одговара замисли тог једног дела нас, или једне јединке (или групе) спрам друштва. Амбиција стога може бити и врлина и мана. С једне стране она је елан за рад, елан покренут вишим идеалом, када се у томе претера на рачун слободе других људи онда настаје тиранија. Претерана амбиција на рачун самога себе може да води у самоозлеђивање, застрањивање и лудило. Фанатизам је само екстрем особине посвећености интензивиране дисциплином и одлучношћу. Јасна је разлика.

Сама толеранција не значи и попустљивост. Толеранција није попуштање већ поштовање. Поштовати туђе мисли, речи и дела значи бити толерантан, то је основа за заједништво и братство. То је потка која повезује добре институције и друштва. Они, свако за себе испољавају властиту природу и креативност, а као целина су усклађени свако у свом домену.

11° – УЗВИШЕНИ ИЗАБРАНИ МАЈСТОР

Овај степен симболизује трансформацију од туге за покојником ка новом полету за животом.

Након што је идеал великог човека потпуно попримљен у нашу душу, ми немамо за чим да жалимо. Његов идеал живи у нама. Његова поука је у нашем уму. Но, ми нисмо идолопоклоници нити следбеници неког појединца већ смо сви за себе и за друштво посвећени свом и општем напретку.

12° – ВЕЛИКИ МАЈСТОР АРХИТЕКТА

Пред Масоном је потпуно свесно ангажовање, а не само симболично, ангажовање и посвећеност напретку.

Један Велики Мајстор је отишао на вечни Исток, други је, њему раван, Први међу једнакима, преузео његово место у управљању Радовима, у управљању Ложом.

Мудрост и велико знање дарују човеку својствену узвишену част, која се племенито мора појмити, примити и живети, дарују потребу за дискрецијом и скромношћу, као и разумевање које је потребно као катализатор процеса спровођења наума тј. Воље која све покреће.

Мудрост није Мудрост ако не подучава познавању Бога. Мудрост дарује бесмртност. Наша је дужност да се усавршавамо и тражимо ту Мудрост у нашем знању. Јер од самог почетка ми трагамо за Светлом и води нас максима: „Спознај Самога Себе“.

Овај степен подучава Масона да размотри проблеме друштвеног живота, да живот који има живи у овом свету, и да је део тог друштва које је у стању да усмери својим особинама, својим знањем, својом способношћу да се прилагодимо окружењу, блиским људима или међуљудским односима и сналажењем у специфичним животним околностима. Важно је да Масон стекне мудрост да би подарио више почасти и дигнитета људској раси.

13° – КРАЉЕВСКИ СВОД СОЛОМОНА

Они који су на путу усавршавања трагају за спознајом имена Бога, али они који су Усавршени они знају Име Бога.

Постаје јасна једна врло важна чињеница. Реч никада није била изгубљена. Она је само чувана у Унутарњим Светилиштима. Чували су је Савршени иницијати, Адепти краљевске уметности и науке. Високи свештеници су је преносили само одабранима, а спољашњи рад се одвијао по Великом Плану. Спољашња туга је за њих био вео Тајне.

Није ли сама Акација указивала да постоји нешто изнад гроба Мајстора Хирама? Нису ли њени листови назнаке иницијација које следе за оне који су спремни и погодни за више иницијације? А њено постављање на гроб мајстора је само поука да се више иницијације заснивају на поукама нижих мистерија.

Подразумева се да је Иницијација и сама Еволуција људског рода заснована на Истини и Мудрости онога што је пронађено у подземној Комори. А то је све симболичан приказ деловања Божанског Духа у Нама.

14° – ВЕЛИКИ ИЗАБРАНИК ПОТПУНИ И СВЕТЛИ ЗИДАР

Егоизам који може да се надува до изопачености сву врлину може да поништи. Егоизам и самољубље су болест која може да се појави онога часа када биће прекине да штује Бога, а да себи значење и важност у умишљености о својој а не божанској величини.

Поука уништења другог храма и јесте да каква год милост или немилост снашла људе и народе у њиховом свету, постоје иницијати који су посвећени Истини, та истина и та врлина опстојава у сваком времену и међу свим народима света. Ту истину поседују врховни иницијати, највиши Масони који и даље изграђују Универзални Храм Духа, на темељима старих порушених храмова.

Велики Изабрани Потпуни и Светли Масони чувају Реч Мајстора. Они су та Реч, они су посвећени Великом Раду, коме су предали своју душу и снагу својим мишица, као и сво знање. Јер Име Бога је величанствено, прелепо у свом звезданом сунчевом сјају.

Обавеза Савршених Изабраника је да помажу, охрабрују и бране Браћу. Обавезани су да служе свеопштем добру, да буду продуктивни и добри у свим својим предузетништвима и пословима.

Морамо увек бити свесни моралног закона којег се придржавамо у овом земаљском краљевству. И томе нас подучава и подсећа Легенда јер у деветој Светој Дворани је похрањен Заветни Ковчег у коме су златне плоче мојсијевог закона којег је он примио директно од Бога. Тај закон не само да је морални закон људске расе и човечанства него је и врховни универзални морални закон који сам по себи јесте усклађен и детерминисан разинама поимања и примењивања.

Наша будна свест о овим заповестима је злато наше душе, нашег бића које обитава у свесности ове Велике Иницијације Светлости. Ово је морални закон Човека и Морални Закон Космоса.

15° – ВИТЕЗ ИСТОКА И МАЧА

Поверење, вера, част и дужност, истрајавање и упорност под тешким и обесхрабрујућим околностима су поуке овог степена. Витез Истока и Мача представља саможртвовање за друге од стране онога и оних који имају у себи свесност унутарње Лучи, а обавезали су се да радом и својим прегалаштвом воде мноштво, народе, ка даљем напретку.

Такође, није могуће држати људе у заробљеништву онда када они познају слободу и када могу за себе одлучити како да ту слободу спроведу. Исто тако није могуће поразити масонерију, јер управо она гради тај Храм Слободе, Једнакости и Братства у душама људи свих нација.

16° – ПРИНЦ ЈЕРУСАЛИМА

Правда је у томе да они који су посвећени Истини и раду бивају адекватно награђени.

Оно што су Истински Светли Мајстори наставили да преносе у себи је та посвећеност Истини. Њих је истина водила чак и онда када су рад спроводили ашовом и мачем.

Успех је наш доказ. Ми не можемо друге убеђивати, преобраћати, нити причати превише, наша посвећеност, врлина и морал не треба да буду тема хвалоспева, само Успех у Раду је манифестација посвећености Истини и из тога добијамо снагу у рукама и полет у души.

Љубав је закон, љубав кроз коју можемо несебично спроводити доброчинство, спрам схватања једнакости и слободе. Љубав потребује доброчинство као своју манифестацију међу људима. Љубав према Човеку је доказ љубави према Истини.

Сусрећемо са идејом конфликта између дужности и страсти, има ли ствари које су увек добре или увек лоше без обзира на околности, како можемо бити сигурни да су наши мотиви вођени вишим идеалом а не себичношћу или инатом. Важно је остати искрен спрам својих обавеза и уверења иако је лакше попустити пред непогодама, а и лакше је знати шта чинити него ли и учинити то. Они који су у стању да у исто време спроводе своју вољу а да су у исто време посвећени истини су Витезови истока и мача.

17° – ВИТЕЗ ИСТОКА И ЗАПАДА

Ово је крст елемената, крст рада, трудбеништва и патње, а Ружа је Дух, Свест и Светлост.

Знање није изгубљено, традиција се наставља, Иницијација исијава своје Светло.

Разлике у религијама не постоје, Велики Неимар је свуда у свету пренео посвећеницима Једну Истину, различити симболи су само различити афинитети посвећеника који су били посвећени у веровању у Великог Неимара и посвећени градњи Духовног Храма Човечанства. Када је срце чисто, разлике у религиозним идејама нестају, поштовање и љубав преовлађују.

18° – СУВЕРЕНИ ПРИНЦ РУЖЕ И КРСТА

Ми морамо имати веру у Бога, људе и у себе, надати се у победу над злом и напретку човечанства. Морамо веровати у то јер циљ није остварен, ми се ипак ангажујемо јер смо свесни да је то најплеменитији циљ за све. Ми се надамо да ће Рад бити испуњен у потпуности, надамо се јер нисмо дсегли пуну спознају. Људско незнање, себичност, љубомора и изопаченост због навике која је водила људе да се препусте инерцији и лењости. Мноштво је људских мана, много је потребно учити и радити да би се човек усавршио, а колико више да би се цео људски род уздигао. Човек обитава у овом мрачном свету, али жели боље и за себе и за све. Они који су усаглашени са деловањем Знања су преносиоци Лучи, они преносе иницијације које су дате кроз Спаситеља, а он није нигде другде до у нама. Иницијација је пробуђење.

Људи морају да практикују врлину да би она уродила плодом, само заговарање није довољно. Мисао и реч морају да имају конкретизацију у учињеном делу. Рад укида порок, он прочишћава човечанство. Када су се људи и народи уједињавали у раду у неком племенитом циљу међу њима не беше порока. Толеранција која је проистицала из пријатељства и братске љубави је била спона која је држала људе у јединству.

Мора се схватити и да зло и пошасти не постоје само ради себе. Оне имају смисао који је додељен од Бога, када смо им пепуштени онда смо робови који обитавају у незнају и неслободи, ако им се супротставимо онда се ослобађамо и развијамо, када учимо од њих онда смо слободни и Моћни да у свакој животној околности и стању изведемо наш Рад.

Оно што степен Сувереног Принца Руже и Крста и Витеза Орла и Пеликана чини изузетним је пренос и поимање Великог Имена састављеног од четири слова.

И.Н.Р.И.

Централни симболизам овог степена је везан за Крст и Ружу. Принципи слободног зидарства као универзалне филозофије омогућавају људима разних вера и конфесија да живе и раде заједно у хармонији за бољитак и напредак човечанства у целини. Крст је масонски Рад, а Ружа је Братска Љубав.

19° – ВЕЛИКИ СВЕШТЕНИК

Деветнаести степен је заснован на извесној апокалиптичној мистерији која се односи на Нови Јерусалим, а подржан је трима врлинама витезова Руже и Крста, Надом, Вером и Доброчинством.

Истински Масон ради за добробит оних који долазе за њим, као и за унапређење и побољшање своје расе. Јадна је амбиција која се ограничава само на овај живот. Људи који желе да живе желе да превазиђу своје погребе и да живе даље у добрима која су подарили човечанству као и у људским сећањима. Већина људи жели да остави неки рад за собом који може да опстоји њихове дане и генерацију: то је инстинктивни импулс дат од Бога, и налази се чак и у срцима грубих људи.

Добро ће победити зло, колико се надамо толико то и пророчанско Откровење назначује и то кроз Веру и Доброчинство у нама. Па ипак, човеков ум се не може мерити са Божијим и мора бити свестан, како својих потенцијала и могућности тако и лимита. Ако се живот живи ваљано, сам живот је мост ка Вечном Животу. Уверени смо да радимо за будућност, да служимо сврси која је већа од нас самих појединаца, да служимо стрпљиво и вредно. Грешке и лажи можемо уништити истином и искреношћу, чашћу и добротом. Тајна живота када се схвати она је ванвремена, вечна. Такво је истинско духовно постигнуће.

20° – ЧАСНИ ВЕЛИКИ МАЈСТОР СВИХ СИМБОЛИЧНИХ ЛОЖА

Ми морамо бити вође наше браће. Ложа представља свет и наш живот у свету. Мајстор Симболичне Ложе је стога особа која је припремљена да учини позитиван утицај на свет. Ово наравно захтева припрему, захтева наше дубоко утврђивање у филозофији, моралу и етици. Бити припремљен значи бити заговорник и манифестатор великих замисли и вредности, а оне су нам водиље од првог корака – Слобода, Једнакост и Братство. Без слободе нико не може развијати своје потенцијале и способности. Једнакост је неопходна јер је алтернатива политичком догматизму и деспотизму. Братство је саосећај међу људима и поштовање које се улива у свачији живот.

Свет је одвајкада био вођен и покретан великим људима који су досегли дубину самоспознаје. Било да су то научници, уметници, филозофи, владари или религиозни лидери, они су својом ингениозношћу и увидом имали моћ да утичу на све. Свет једино напредује кроз моћ оваквих људи. Знење у јасноћи долази од њих. Они покрећу снагу, они отварају очи, уливају наду, поверење и храброст у срца људи. Па ипак њихова величина није водила ка подељености људи већ је свима њихова светлост дата, они су водили свет увек ка уједињењу, никад ка одвајању већ ка успостављању Универзалне Религије, универзалног поретка у међуљудским односима, као основе људске слободе, једнакости и братства.

21° – НОАХИТ ПРУСКИ ВИТЕЗ

Схватамо да се еволуција човечанства одвија у етапама. Храм се гради и руши. Сваки је заснован на Великом Плану. Сваки део човека се усавршава, затим прочишћава да би на њему могло бити засновано више постигнуће.

Правда људска јесте доследна, али је правда божија непогрешива. Фалег је кажњен за своју несавршеност, али је ослобођен када је свој план довео у ред. Он је савршени планер, али је Хирам био савршени организатор. Човек мора да буде свестан тих особина у себи, мора да буде свестан да ли ће да штује Нимродово идолопоклонство, или Соломонов сунчеви сјај.

Зато витезови штите све без разлике, правда је од Бога, а не од човека, они штите слободу, једнакост људи, њихова права, тиранија се кажњава јер пориче људску слободу. Колико су тек у опрезу да не згреше сами витезови!

22° – ВИТЕЗ КРАЉЕВСКЕ СЕКИРЕ

Рад је сам по себи племенита привилегија. Племенит је јер представља акцију која се спроводи у циљу извршења и материјализације неке креативне идеје, а сама масонска идеја усмерава Рад ка изградњи Великог Храма Духа. Рад као привилегија је особина слободних људи, они који нису слободни служе и немају избор.

Наш рад је тако усмерен ка уништењу незнања и варваризма. Мач истине је то. Секира моћи која крчи пут знању и напретку цивилизације.

23° – ШЕФ ТАБЕРНАКЛА

Шеф Табернакла није нико други до Витез Храмовник, чувар Светога Грала.

У својој аспирацији иницијат долази до границе личног и узвишеног, границе која одређује особине човека и однос са духовним.

Одбацивање ега и личне персоналности није смрт, нити поништење човека као јединственог бића, већ одбацивање везаности за разум и его као одреднице човекове Воље. Свест Светлости се рађа у човеку, свест која је испуњена Духом инспирације и надахнућа разумевањем Универзалних истина. Вера и Нада која су водиле Витеза сада су асимилиране у истинско искуство Духа, пред њим је потпуно прихватање Доброчинства.

Шеф Табернакла подучава да у пунини времена и неопходности, а са добрим разлогом наследник покојног радника мора ступити напред и наставити борбу против зла. Он је подучен да увек мора да се бори против зависти, глупости и кукавичлука. То су мане које суштински не могу да прођу ову стазу иницијације. Будући да је он Усавршен, да је примио истинска обележја Иницијације, да зна Истинску Реч, а да је кроз претходне иницијације стварно спознао природу рада, он наставља борбу у свету. Мане узрокују труљење овога света, а Витезови га прочишћавају својим деловањем.

24° – ПРИНЦ ТАБЕРНАКЛА

Овај степен описује свете дужности Свештеника које су суштински две. Прва је да непрестано ради у славу Бога, част земље и за срећу братства, као и понуда захвалности и молитви за Бога кроз дела жртвовања.

У масонима тако постоји вера у бога и његова обећања. Схватање да је душа бесмртна и да истински постоји Један Бог, који је чист, апсолутни интелект и постојање. Ово није засновано на умном схватању већ на потпуном духовном сазнању.

У служењу човеку и људском роду, у слављењу Бога Великог Неимара је искупљење греха ограничења. То је Љубав. Љубав као универзални агенс искупљења, љубав која прожима постојање и непостојање.

25° – ВИТЕЗ МЕДЕНЕ ЗМИЈЕ

Космичка Свест је канал којим су повезане све сфере постојања. Буђењем у Космичку свест човек бива пробуђен у јасновидост о свеопштој хармонији, о свеопштој релацији која постоји како вертикално, тако и хоризонтално, за сваку сферу понаособ и за све сфере у међусобним интеракцијама.

26° – ПРИНЦ ЗАХВАЛНОСТИ

Човек и Универзум као креације Великог Неимара, створени су, постоје и биће уништени. Но, пошто нема ничега осим Бога, све ће се вратити Њему и Његовом Светлу, Његовом Савршенству. Сваки народ и сви мудраци су били свесни овога, пренели су то генерацијама као поуку о космичком процесу кроз који Бог еманира себе.

Бог сам је кроз своје емисаре, мудраце, иницијаторе, хијерофанте и навигаторе човечанства слао смернице којима људи морају да следе велики План, у циљу еволуције и испуњења Великог Дела. Ове смернице су некада биле у виду порука, речи, хијероглифа, а у масонерији путем Симбола и узвишених универзалних алегорија. То су нам пренела тако просветљена браћа из давнина. Сваки народ је примио од Бога систем преношења знања о Иницијацији, неки су га одржали, неки изгубили, неки су га трансформисали у спољашње штовање, обожавање, а неки у манипулативне машинерије. Они који су хтели одржати чисте поуке су створили Слободно Зидарство, подарили му знања и принципе преноса Усавршавања, некада тајно, скривено, некада отвореније.

Пренос знања под окриљем тајности је осигурање да ће оно бити предато вредноме вернику који се ваљано прочистио и посветио, усавршио, а који је отворена срца, пун моралности, врлина и љубави за свет, коме жели спасење у свом спасењу.

27° – СУВЕРЕНИ ЗАПОВЕДНИК ХРАМА

Три велика искушења се морају сагледати. Чулне страсти, без вере, живот само из практичних и економских разлога без духовног садржатеља, и само духовни живот без људске наклоности. Сваки изазов има у себи своју равнотежу којом се превазилази.

Тако се и ученицима улива Вера која их води над чулним страстима, Помоћницима се учењем надграђује овоземаљска практичност са духовним смислом свега, а Мајстори Масони морају своје спиритуално уздигнуће усмерити служењем људима. Свако искушење се мора сагледати кроз Истину, јер само Истина даје кључ за смислено и уравнотежено живљење, како у духу тако и у свету, како у Ложи тако и ван ње.

Слободно зидарство је врло практично, оно захтева од својих чланова да буду активно укључени у живот, да испољавају врлине и врше своју дужност које су засноване на дубоким унутарњим сазнањима и Истини. Посвећеност истини, части, привржености, правди и човечности су благодет за свет, а олакшавају терет обавезе масона који набијен силом духа мора да испољи из себе обавезу Доброчинства које је узвишена обавеза Мајстора.

Заповедник Храма свесно доноси одлуке о спровођењу Рада, свог служења људима. Он је Витез, он не чека одобрење, у њему је суверени ауторитет Витештва оствареног каљењем у пећи посвећења, борбе и служења.

28° – ВИТЕЗ СУНЦА

По многим Легендама, хероји, учитељи, спаситељи народа су рађани из љубави и бракова богова са људима. То је наравно, готово увек, врховни бог који са смртном женом дарује свету дете, сина, као преносиоца његовог вођства. Бог остаје на својој преузвишеној разини, али се путем љубави увек умеша међу људе у њиховом мрачном часу.

Слободно зидарство као систем иницијације преноси овај процес кроз концепте универзалних симбола које тако сваки човек и сваки народ може да препозна као своје. Као идентичну и коресподентну поруку оној коју је њима пренео Бог преко својих учитеља. Масонерија је тиме осведочена магичка веза и ујединитељ народа, јер и када хришћанин препозна Исусов живот у овоме, а хиндус причу о Буди, обојица схватају да је Духовно Савршенство манифестовано у једном човеку који је затим истински препознат као Спаситељ. Његови истински следбеници су Витезови Сунца, Илуминати, јер Спаситељ је то Сунце које је својом Лучи дејствовало и расносило таму.

Иако сви народи обожавају своје хероје и спаситеље, само слободно зидарство својом универзалношћу представља систем усавршавања који су и ти сами учитељи прошли.

Постоји само Један Бог, нерођени, вечни, бескрајни, кога ништа нечисто и зло не може дотаћи. Душа човека је бесмртна и његов је живот тачка у центру бескраја. Хармонија свемира је уравнотежена и то уравнотежење се одржава аналогијом насупротности.

Светлост истине сија свуда у свету, а људи који је дотичу морају бити отворени за њих. Ограничење је Грех, јер оно пориче развој и еволуцију. Ограничавање човека је његово спутавање Слободе. То ограничавање води незнању, као ограничењу од свега што може бити сазнано и спознато, води бесу и тиранији, јер слободе неких који се наметну над другима обликом немилосрдне власти понижавају људе и спутавају могућност истраживања и испољавања властите Истинске Природе којом их је Свестворитељ обдарио. Стога је светло увек у Рату са тамом, у сукобу, у прожимању, у вечном кретању, превирању и надметању. То је развој, који се може појмити само са више разине, када човек ослобођен велова опсене може видети зашто је све тако постављено на своју путању и зашто све има смисао који му је дат. Све има свој Разлог постојања, све је усаглашено са Великим Планом, те иако све то изгледа као хаотична непознаница некоме ко нема знање и способност сагледавања Природе, бива јасно онима који су отворили своју душу и свест за Илуминацију. Из тога проистиче њихова узвишена Светлост којом обасјавају свет. То је светлост Бога, који је Сунце, наш Господ на Небу.

Конкретни догађаји Исусовог, па и Будиног живота имају директне паралеле са филозофским смислом, симболима и знањем које се преноси Иницијацијама Слободног Зидарства, а врхунац искуства које се базира на Целом Дрвету Живота су ових десет степенова који су Кулминација Трансцедентних процеса Спознаје. Примање ове Иницијације је утискивање Печата Лучи у Душу човека, Човека који је Витез Светлости Сунца, Пробуђен и Просветљен.

29° – ШКОТСКИ ВИТЕЗ СВЕТОГ АНДРЕЈЕ

Степен Витеза Светог Андреје уједињује све Религије света кроз Једнакост и Толеранцију у Вери у Једног Бога Великог Неимара Свемира.

Зар је могуће онда рећи да је нечији Бог већи и вреднији од нечијег другог, да је узвишенији и важнији, да има боље квалитете? Бог је Један.

Степен Витеза Светог Андреје потврђује једнакост, он представља сиромашног витеза који је раван краљу, од обојице се захтева Витештво, заштита невиних, испољавање врлина, стрпљења и постојаност Витеза у изражавању Истине. Као и у односу спрам толеранције међу религијама, изражено кроз ритуално „помирење“ ислама и хришћанства тако и тако и у хијерархијском односу вредновања људи – једнакост је особина која не познаје расу, класу, род, већ људе изједначава спрам њихових узвишених Витешких особина.

Свако ко верује у Бога и уточиште у Њему је истински верник и чини тиме добро у вери својој. Каква може бити награда за то? Спознаја и то не након смрти већ Овде и Сада. Јер смрт ограничења је отварање душе и Бића човековог за Светлост Бога.

Многа су зла учињена у име религије, вере, цркве, догме. Сва та зла су учинили људи опсењени лажним и искривљеним идејама које нису биле засноване на Истини већ на неком од концепата владања и манипулације из било какве користи. У томе је Вера у Бога била само маска за спровођење терора, утемељеног на незнању. Није ли баш зато пала Кула Вавилонска, кула која је била узвишена у промисли и плану, а ипак сачињена са погрешним ставом да је човек и његова величина сила која може надвладати Божанску моћ?

30° – ВИТЕЗ КАДОШ

Витез мора увек да је свестан свог завета о вери и помоћи за људе, његове судругове и Вери у Бога. Искушења могу бити и мала и велика и ни на једном се не може пасти. Инциденти ритуала иницијације то преносе у врло поучном светлу. Витез безрезервно и без разлике мора бити спреман да помогне икојем убогом несрећнику. Није ли и такво биће део и дело Творца!? Витез увек мора чувати тајне Реда јер оне се стичу врлином, а не силом и силом се не могу задобити нити користити. Лаж је крајња сенка истине коју Витез свесно и потпуно одбацује. У свом чувању Истине и витешких врлина он има само један избор – Победа или Смрт. Чувањем Тајне се Истинско Универзално знање Слободног Зидарства једино и очувало у временима помрачења општег људског ума. Чување тајне је спасило изградњу Трећег Храма и у оном моменту када је Велики Мајстор темпларског Реда жртвован на ломачи. Никаква обмана није измамила тајне нити су оне унижене одавањем профанима.

31° – ВЕЛИКИ ИНСПЕКТОР ИНКВИЗИТОР ВИТЕЗ

Бог је бескрајан, а ипак хармонија његова изнедрила је правду, једнакост и милосрђе, измешане са његовом бескрајном величанственошћу. Чак и дела људи која нису осуђена на почетку времена дочекаће свој тренутак Истине. Бог и људи праведници ће просудити праведно. За Бога сва људска дела и мисли су видљиви бескрајно у прошлости и бескрајно у будућности, за њега је све Једно Сада. За њега бескрајност простора и свих смерова је Једно Овде. Само Бог може дати Мудрост да судимо праведно, тачно и милостиво, а када дође судњи час Он нама тако може судити.

Постоји само Један непогрешиви и највећи судија. Сваки људски суд је у најмању руку несигуран, из њега проистичу озбиљни исходи, који су често произвели грешке, због којих људи жале или због којих људи трпе. Незахвалан је задатак судити људима, поготово ближњима. Судити није привилегија већ је сталан опрез и будност предуслов за одлуку.

Правда и милост су два насупротна лица која су сједињена у хармонији једнакости. Одлука судије је стога уравнотежено одмеравање Истине природног стања чињеница у времену и простору. Да би био праведан судија мора бити потпуно отворен за себе, да сам препозна своје особине и да зна све сфере домена одлуке и воље које спроводи. Судија истражује све, он спознаје све, он вага и мери, чини алхемијску Анализу и Синтезу за сваку мисао и идеју.

32° – СВЕТЛИ ПРИНЦ КРАЉЕВСКЕ ТАЈНЕ

Нема ни једног дела Универзума који није од Бога, Божански. Нема ни једног дела човека који није од Бога. Све је Једно са Њим, Великим Неимаром Свих Светова.

Мистерија овог степена је да је човек уствари Биће са Слободном Вољом и да је у тој Моћи дариван исконском снагом Свестворитеља, снагом да себе мења и поново изгради, усаврши, прочисти и да тако живи у Слободи Духа и Материје.

Велика Тајна Универзума је Уравнотежење. Постоји један коначни и универзални еквилибријум у свим стварима, јер све су ствари делови истог Извора, Извора Свега. Све ствари делују у сагласју, у равнотежи. Оно што не изгледа хармонично чини се тако само на нижим равнима манифестације. То је Хијерархија испољавања. У бити свака поларност је уравнотежена, сваки пол, свака насупротност одржавају Уравнотежење. Све је то у Кретању. Све је То Светлост у Ширењу.

Како се напомиње Витезовима овог степена, њихов циљ је поновно освајање Свете Земље и постављање Барјака са Крстом поново на разрушене зидине Јерусалима.

Нико осим часног и искреног човека, несебичног и чије човекољубље није само назив, не може ступити ка овој Иницијацији. Ова Иницијација се не може дати, она се само може препознати у Човеку од стране већ Иницираних, кроз њихово Јасно Виђење. Човек и Витез који ступа на тле ове Иницијације је заиста мудрац и апостол Слободе, Једнакости и Братства.

Светли Принц је искушан елементалним искушењима витештва, он се не предаје пожуди, нити раскалашности, блуду нити пролазној страсти. Он се не препушта величини значења његовог ранга, титуле, положаја, нити моћима који исходују из његове величине. Богатство није циљ нити сврха, утицај, амбиција, власт, поседи су за њега сене земље. Чак ни оно што је наизглед било његово током живота нема предност над његовом будношћу, имање, породица, статус, врлине, морал, нема пречег међу њима од Вере у Бога. Чак ни ликовање духовне ароганције и себичности догме не утичу на њега. Иако су најтежа искушења духовне природе, сагледавање филозофије и Универзалне Религије напослетку једино јесте засновано на Будности и вери у Бога. Чак и када се превазиђу ограничења властите религије Светли Принц нити се радује, нити тугује због тога. Он је Будан. Он је приправан за Бој. Духовна искушења су искушавања ватром, али оно што Витез стварно има у себи је јаче, он не само да све зна, он све служи својим Радом, својом Борбом.

А оно што је кључ Иницијације, капија ка Светлости је Смрт. Смрт је Круна Свега. Дати живот за служење Истини, за служење Свима је неприкосновен знак врховног постигнућа. Невезаност чак ни за себе, ни за своје тело, ум, душу, за своје особине и его, јесу потврда Магичке Везе са Богом. Потврда Будности. Потврда Јединства са Богом.

33° – СУВЕРЕНИ ВЕЛИКИ ГЕНЕРАЛНИ ИНСПЕКТОР

Тридесет три су гранчице у гнезду које гори. Тридесет три су степена Древног и Прихваћеног Шкотског Обреда Слободног Зидарства, који су основа и телесност човека који сагорева у Огњу Усавршавања, у прочишћујућем Огњу просветљења. Човеков Дух је Феникс који се уздиже Ускрснут, Препорођен из тог пламена, Слободан и Савршен.

Тридесет и три су пера на крилима Великог Орла Лагашког, тог двоглавог орла који Види све, чија Визија сагледава цео Универзум. Он у својим канџама носи свету Мач Истине, Правду Бога, а Круна његова је Круна Дрвета Живота.

Хирам Абиф, Де Молеј и Фридрих Велики су Они који су свету пренели Шкотски Обред, Обред Акације, они су Помазани, Посвећени и Просветљени које поштујемо као Учитеље Света.

Слободан Шкрбић

„FIAT LVX“

Подаци

This entry was posted on 22. маја 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: