ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Владавина психопата

Орвелова „1984“. нам се пре неколико деценија чинила као обична књига и негативна утопија која описује футуристичко тоталитарно друштво. Након победе над нацистима у другом светском рату свет је одахнуо јер је био сигуран да је избегао судбину „орвелијанског“ друштва у којем држава контролише баш све, од начина живота и смрти до контроле мисли и изражавања. Али питање је остало – је ли наше глобално друштво заиста избегло такву судбину?

Да нешто заиста није у реду с нашим друштвом у целини се види на сваком кораку. Знакови „поред пута“ су толико очигледни да их мало ко може више називати „теоријама завере.“

Политика је постала елитистичка (ако је икада била ишта друго), обично људско биће има пуно веће проблеме с којима разбија главу од тога ко је на власти. Равнодушност према изборима се види по слабој посећености бирачких места и уопште свеприсутном незадовољству према избору којег имамо на политичком менију, не излазимо на биралишта и не обављамо своју грађанску дужност јер нам се нико од политичара не свиђа, не верујемо им, у најмању руку летаргични смо према шареном политичком циркусу.

Више смо заокупљени тешком економском ситуацијом, стресом, губљењем грађанских слобода, законима који се свако мало мењају, порезима, прирезима, наметима који нам празне и онако танашне новчанике и губитком здравља које нам; стрес, ГМО производи, токсична околина и нездрава атмосфера све више нагризају и претварају нас у људе незадовољне својим животом и перспективама које више ни не видимо.

Осим летаргије постали смо и депресивни. Оправдавамо такво стање свим могућим и немогућим разлозима. Сматрамо да смо сами криви за оно што нам се догађа, не видимо излаз и не надамо се ичему бољем у будућности. Досадило нам је да нам политичари зазивају боље сутра, и обећавају ствари које се никада не догоде.

Далеко смо од пирамиде власти, она је толико високо да остаје тек само замагљена представа у нашим уморним и измученим умовима. Ко може размишљати ко с нама заиста управља и влада када нам деца немају шта јести, када радимо и не добијамо плате месецима, када морамо отплаћивати кредите, враћати дугове, борити се за голи опстанак и надати се да нећемо изгубити ово мало што имамо.

Свакодневно примећујемо да је јаз између „нас“ и „њих“ све већи, готово не видимо повезнице с онима који немају наше проблеме, које не муче исте бриге, који не осећају тугу, емпатију, жал, ни за кога другога осим себе.

Почињемо се питати јесмо ли ми и они иста врста?

Да, физичке одлике су нам исте, сви изгледамо као људи, говоримо као људи, удишемо исти ваздух, рађамо се и умиремо али ми не мислимо, не живимо и не делујемо као они који кроје нашу судбину и обликују живот на нашој планети.

Због чега нам се не свиђају људи из врха пирамиде власти? Па већина њих је до таквих позиција дошла легалним изборима или су постали успешни власници компанија, до тога су ваљда дошли својим заслугама и радиношћу зар не?

Али то, нажалост, није случај.

Политичари добијају изборе јер их подржавају богати лобисти из света; енергетике, банкарства, медија, оружја и лекова. Богаташи постају још богатији захваљујући рупама у законима и помоћи политичара које су они довели до власти.

Висока наука се сљубила с политиком и новцем, војни комплекси су се увукли у све поре живота и имају најнапреднија научна достигнућа.

Свакодневно се доносе закони за које нам припадници високе политике тврде да су за наше добро, да ће нам ти закони омогућити, бољу, сигурнију и светлију будућност.

Уверавају нас да ми не знамо што је за нас најбоље, да ми немамо у виду комплексне проблематике које се догађају у свету, да је за нас потребан нетко паметнији и чврсте руке који ће нас водити јер смо ми тек обичан народ и мање-више сметамо великим вођама које нас стално некуд воде, а светлија будућност постаје све несигурнија и гора.

Кад мало боље погледамо према горе у велике вође и богате приметићемо да они показују пар интересантних образаца.

Обожавање властодржаца – култ личности, фотографија власништво Dees Illustration

Andrzej M. Lobaczewski је истраживао одређене поремећаје личности из врха власти које можемо препознати по тзв. ”Шизоидној декларацији:

„Њихово гледиште с врха власти и моћи чини их песимистичнима у погледу људске природе. Ми често можемо видети како они готово увек понављају одређена становишта у изјавама и написима: „Људска нарав је у основи лоша, једни начин да се одржи људско друштво је постојање и организовање јаке централизоване владавине која ће бити сачињена од квалификованих особа са истом великом идејом.“

Многи особе из врха пирамиде сматрају да су они богом дана бића која ће контролисати нас „лоше људе“ и чинити нас покорнима када већ не може бољима. Историја је пуна примера самозваних вођа тоталитарних режима који су мислили да су месије и спаситељи посрнулих држава.

Шизоидне психопате у врху пирамиде дан данас и те како раде на стварању глобалне централизоване супер државе која ће свима нама управљати. Не ово није теорија завере, окрените се око себе погледајте све механизме који се стварају годинама од глобализације економије, до глобализације банкарстава па све до глобалних блокова који полако али сигурно иду ка стварању глобалне империје.

Но као што смо рекли то је само један образац, пирамида власти има многе интересантне појединости с којима се дичи!

Други је образац социопатија, која се дозвољава и велича само ако је у врху пирамиде друштва и ако је у служби врха власти, моћи, новца и религије.

У тексту под називом: „Чувајте се социопата“ смо изнели неке врло важне информације по којима можете препознати социопате:

Социопата је особа која пати од антисоцијалног поремећаја личности како је описано у Дијагностичком и статистичком уџбенику за менталне поремећаје, књига број 4., Америчког психијатријског удружења. У основи то је особа која показује „перверзне узорке непоштовања и кршења права других.“ Такве особе не могу осетити кривицу или жалост због својих злодела.

Како је открила Martha Stout, једна од 25 особа је социопат. То је 100 пута више особа него ли оних оболелих од рака дебелог црева.

Социопате су углавном врло даровите и могу манипулисати људима који се нормално понашају, да направе ужасна антисоцијална недела. Социопате су шармантне, интелигентне и лепо се носе, тако су позициониране да им се може веровати, да се могу волети, и да их могу пратити жртве које ништа не сумњају. Њихова могућност да пласирају своје деструктивне идеје као „прагматичне солуције“ чини их да изгледају као „одлучне вође,“ тако да брзо доспевају до врха власти, пењући се преко планина јада и мизерије које су сами направили.

Социопате су често препаметне да би се упустиле у масовна убиства. И ако то и раде, након неког времена им досади.

Они се баве политиком и религијом. Они могу узроковати милионе људи да пате или умиру за бога и земљу и да за то буду добро плаћени. Или направе тако да буду што ближе „акцији“ да им се то још више исплати, они тако могу постати трговци смрти, или продавачи оружја.

Они често постају вође култова или милитантних група. Они знају да њихова група није надмоћна над било којом групом, али се јако забављају када претварају иначе нормалне и љубазне људе који се међусобно воле у оне који се међусобно мрзе и убијају.

Осим овог обрасца међу онима у пирамиди моћи, новца, религије и власти често можемо приметити још један поремећај, а то је нарцизам. У тексту под називом “Нарцизам,” откривамо следеће:

Нарцистички поремећај личности (Narcissistic personality disorder -NPD) се карактерише по повећаном осећају само-важности, код особа које свет перципирају са чисто само – центрираног гледишта. Ово стање је дефинисано озбиљно лимитираним или потпуним недостатком емпатије (самилости – саосећања) према другима, и укључује арогантно понашање и сталну потребу за дивљењем од стране других људи.

У свакодневном језику ово стање се једноставно зове „нарцизам“.

Код психопата се примећује абнормалност у nukleusu accumbensu, у њему се процесуира допамин потпуно другачије од начина како се то догађа код нормалне популације. Такве абнормалности у мозгу су повезане с насиљем и криминалним понашањем. Истраживање су направили: Gregory R.Samanez-Larkin i Joshua W. Buckholtz.

Мозак психопата је тако програмиран да стално, по сваку цену, тражи награду, откривају нановија истраживања Универзитета Вандербилт. Студије предочавају улогу мозга и његову повезницу са саставом награђивања у уму психопата с чијим је откривањем отворена потпуно нова могућност разумевања шта неку особу чини психопатом и на што она реагује.

Психопати имају тако јаку жељу за награђивањем – као да им неко стално маше с мамцем испред носа – да у потпуности забораве и не маре за други страну медаље, то јест да не виде могућност кажњавања или ризик.

Експерти су открили како политичари имају исте одлике и аномалије у мозгу као и серијски убице и други психопати!

Ироничан је податак да мушкарци и жене на највећим позицијама власти и корпорација, деле исте карактерне особине као и највећи отпадници друштва!

Истраживања су, такође, показала да они који су богатији имају мање емпатије од оних који имају скромна финансијска добра:

„Идеја племенитог понашања и осећаја међу онима који управљају економијом је чиста фантазија,“ рекао је Келтнер. „Подаци које смо сакупили тoком истраживања говоре како не можемо очекивати да ћемо ишта добити назад од богаташа. То је само традиционална лаж с којим се обични људи теше. Не постоји људско сaосећање и емпатија међу богатим људима, они неће решити економске и монетарне неједнакости у свету јер су за то психолошки закинути!“

Психопате су узроковали и узрокују свeтске кризе јер су њихови себични умови и жеља за обогаћивањем и влашћу као и осећај моћи и надмоћи над другима довели до одбацивања старих вредности и концепта с племенитим обвезама, равноправности, поштења и било које друге социјалне вредности.

Неки од ових ненормалних образаца се мешају и стварају свакакве нијансе поремећаја личности, већини од нас су јако добро позната распрострањена макјавелистичка становишта (под мотом: циљ оправдава средство) властодржаца, њих једним називом можемо назвати утилитаристима, но то је само још један вид психопатије.

С овим колажом поремећаја личности (не)људи из пирамиде власти, моћи, новца и религије, схватамо зашто је свет данас овакав какав јесте и зашто је нама обичним људима овако тешко.

Такве психопатске особе кроје наше судбине, и стварају државе, уставе, законе, храну, лекове, војску, полицију, обавештајне агенције, висока научна удружења, концерне, трустове, банке, осигуравајуће компаније…. Куд год да се окренемо можемо видети њихов печат у нашој сивој и тмурној свакидашњици.

Враћам се на генијалног Лобачевског који је владавину психопатије назвао патократија, (долази из грчког: патхос, што значи „осећати“ и „патити“ и кратос што значи „владати.“) По Лобачевском је патократија тоталитарни облик владавине у којој се злоупотребљава апсолутна политичка владавина коју води психопатска елита.

Патократија може имати многе облике и може се убацити у било који наизглед, праведан систем или идеологију. Као такав се може маскирати у привид демократије или теократије као и у много отвореније опресивне режиме.

Карактеристике патократије – владавине психопатије су:

1. Супресија индивидуализма и креативности.
2. Осиромашивање уметничких вредности.
3. Осиромашивање моралних вредности: социјална структура базирана на само-интересу и култу личности, а не на алтруизму.
4. Фанатична идеологија: често у корумпираној форми одрживих вредности „тројанске“ идеологије која је постала перверзна патолошка форма, има мало сличности с оригиналом.
5. Нетолерантност и сумњичавост према свакоме ко је другачији, или ко се не слаже с државом.
6. Централизована контрола.
7. Корупција.
8. Тајне активности унутар владе, и надгледање популације у целини (за разлику од здравог друштва које има транспарентне процесе владања и респект према приватности индивидуалних грађана).
9. Параноидна и реакционарска влада.
10. Прекомерна арбитража и непоштене, нефлексибилне законске норме; моћ одлука је редукорана/макнута из свакодневног живота грађана.
11. Лицемеран став који демонстрирају акције владајуће класе, а које се представљају грађанима да их репрезентирају и штите.
12. Контролисани медији, њима доминира пропаганда.
13. Екстремна неједнакост између најбогатијих и најсиромашнијих.
14. Ендемично коришћење корумпираних психолошких резоновања као што је пара-морализам, конверзивно размишљање и двосмисленост.
15. Владање уз помоћ употребе силе или уз помоћ застрашивања силом.
16. Људи се сматрају „ресурсом“ да би се искоришћавали (по томе имамо израз „људски ресурси“), уместо вредновања сваке индивидуе по његовим вредностима.
17. Духовни живот је ограничен на нефлексибилне индоктриниране шеме. Свако ко покуша поћи иза ових граница се сматра јеретиком или лудаком, и због тога се класификује као опасан.
18. Арбитрарна подела популације (по класама, етничком опредељењу, рођењу) што ствара конфликт међу различитостима.
19. Супресија слободе говора – јавних дебата, демонстрација, протеста.
20. Повреда основних људских права, на пример; рестрикција основних животних потрепштина као што су храна, вода, станиште; затварање без суђења; мучење и злостављање; робовски рад.
За дугорочну превенцију Лобачевски сугерише да погледамо примитивнија друштва као што су аустралијски Абориџини који су преживели кроз миленијуме углавном непромењени и на потпуно другачијим основама од западњачког друштва.

Примитивна средства лечења које предлаже Лобачевски је да се рашири обимна психолошка едукација нарочито везана за понашање која се односе на патократију у целини. Када општи ниво свесности нарасте до толике мере да маневри као што је ревезивна блокада неће успети и неће имати толику моћ јер ће популација моћи препознати „трикове“ психопатских паразита.

Ја не знам чаробну формулу како се ослободити од нељуди у врху владајуће пирамиде, како створити равноправно здраво и поштено друштво, али ми се чини да је знање и едукација о психопатама на власти добар почетак. Имам осећај да је данас њихова глад за влашћу и моћи пуно јача од наше жеље за слободним и здравим животом, ми смо пасивни колико су они агресивни и активни. Нас су прозвали sheeple – људи овце, потрошни материјал и роба која се лако замењује, ми смо економско робље у наводно демократским државама.

Изгледа да нас нису довољно „притиснули“ поробили и угрозили да би ми одлучили оздравити и излечити друштво.

Када ће свет постати праведније и здравије место за живот зaвиси искључиво од нас самих!

Љубица Шаран

Извор: Matrix World

Повезан чланак: „Патократија“

Advertisements

Information

This entry was posted on 11. јуна 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: