ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Пркосна песма“ – Добрица Ерић

Ја, Раб Божји,
Србин са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
силом, муком и неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!

Крив сам што сам неко
а не нико и нетко.
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву,
додуше поретко,
и што се крстим овако
с три прста!

Крив сам што јесам
а треба да нисам.
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву.
Крив сам што се дрзнух против кривде,
крив сам што опет славим своју крсну славу!

Крив сам што пишем и читам ћирилицом,
крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем.
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам.
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом.
(пре него што се заценем од смеха)

Крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан дакле што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу.
Ако не признам црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише.
Руље бивших људи лопова и гоља,
чопори робота и других монструма,
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.

Па ево
признајем и то
за спас рода.
Ја више не постојим
скините ме с листе.
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода,
три елемента која вам користе.

А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!

Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булку у ражи.
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш чемер
распродајући моју ђедовину.

Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!

Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери.
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

Господо тужиоци суци и џелати,
исписали сте ми своје заповести
по зеницама најфинијем стаклу.
Што теже живим, лакше ћу умрети.
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!

Ми се не плашимо смрти црне куге
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима.
И није страшније поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица.
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 11. јуна 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: