ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Клаустрофобична комедија“ – Душан Ковачевић

Сава вади из џепа испресавијан, гарав лист папира. Вуле скида шапку, брише марамицом врат и потиљак.

САВА: Не знам да ли је најбоље написана. Ти види па ако нешто треба да се дода… или одузме. Ево.

„Поштовани другови Суповци,

Обраћам вам се пријатељском молбом да мене и моју жену Косу ухапсите с почетка новембра и у затвору задржите до краја марта или априла, ако зима буде дуга и хладна. Ја сам превремено пензионисан због болести кичме, плућа, срца, вена, бубрега и очију, па ми је пензија тек толика ако је има. Ми смо старији људи, не би правили никакве гупости да нас хапсите због превара или крађа, јер смо одувек поштено живели што нас је у овај положај и довело. Размишљали смо шта носи шест месеци зимског затвора али да буде људски и честито. Ја сам се питао са неким људима који су ме одмах посаветовали да на јавном месту извређам наше највеће и најисторискије људе који су нам и омогућили да имамо све ово што немамо…“

МИЛИЦИОНЕР: Стани… Наводи ли он неки конкретан разлог због чега упућују молбу?

САВА: Наводи:

„Ово вам пишем зато што ме је уплашио случај мог пријатеља Стеве Чардака, пензионисаног оџачара, који је купио четири погребна сандука за себе, жену, оца и мајку, јер је чуо да ће сандуци поскупети 280 посто већ следећег месеца. Стева те паре нема па се боји да би могао остати несахрањен, што би правило озбиљне проблеме породици и друштву, а он не би био у могућности да помогне. Поштовани Другови Суповци, ако сандуци стварно поскупе 280 посто ја морам одвајати целу пензију до краја живота за мене и жену ми Косу, под условом да нам не буде много горе него што нам је већ сад. Ви, Другови, размислите па нас обавестите кад да дођемо на хапшење да не би слали кола и људе већ можемо пешице и знамо где сте. За узврат ја бих вам чистио фуруне, пећи, котларнице и оџаке, а Коса би кувала и прала. Не би седели бамбадава већ ко честити и поштени људи“…

*               *               *

*               *               *

МИЛИЦИОНЕР: Шта радиш то, Сава?

САВА: Скупљам стари хлеб. За свиње.

МИЛИЦИОНЕР: Држиш свиње?

САВА: Не држим, издржавам их. После продаје издржавају оне мене… Тако, издржавамо се.

МИЛИЦИОНЕР: Хм… Мала ти плата, Сава.

САВА: Мала… Помажем сина, кћерку, сестру, брата и мајку.

МИЛИЦИОНЕР: Пуно их је.

САВА: Није њих пуно, мој Вуле, него је мене мало. Да ме има више, било би ми лакше. А њих, хвала богу, никад превише.

МИЛИЦИОНЕР: Да… а ја мислио да бацаш ђубре, па се баш обрадовао што те видим.

САВА: Пре пола године сам престао да плаћам комунално. Кад су ме тужили, рекао сам судији: Нећу да плаћам, јер ја немам шта да бацим… А малопре се нешто мислим да сам, ипак, погрешио. Морао би да им плаћам, али не зато што не бацам, већ за оно што узимам… А теби је мало криво што видиш да скупљам хлеб?

МИЛИЦИОНЕР: Јесте… И да знаш, има да ти помогнем… Има да пређеш да радиш код мене. Нећеш ти мени да прекопаваш туђе ђубре.

САВА: Све зависи, мој Вуле, шта је ђубре… Један мој комшија, иначе баш господин човек, кренуо уочи Нове године да баци ђубре. Лифт се заглавио, а ови што га одглављују отишли на дочек. Кад су га ослободили после два дана, човек појео све што је понео да баци.

МИЛИЦИОНЕР: Ђубре?

САВА: Било ђубре док није огладнио. Сутрадан, по заглављивању, почео да пребира по кесама: ово још може да се једе, ово није ђубре, ово јесте, ово није… Први дан. Други дан све појео. Нашли га с празним кесама. Још се извикали на њега: Што си пошао да бациш кад није било за бацање! Возаш се из луксуза! Морао човек да се извињава што је два дана провео у лифту и јео ђубре.

МИЛИЦИОНЕР: Да… свега има.

САВА: А један мој комшија, песник, кад је чуо ово, рекао ми је: Знаш, Саво, неко једе ђубре у заглављеном лифту, а већина у заглављеној држави. Вели, док нам не одглаве државу, сити ћемо се најести ђубрета.

Advertisements

Information

This entry was posted on 14. јуна 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: