ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Заборављено косовско благо

Косово лежи на чак 76 одсто резерви српског угља. САД траже лиценцу за истраживања. Стручњаци упозоравају да Србија што пре покрене питање права у експлоатацији. У супротном- остаће без енергетске самосталности. “Изјава Веслија Кларка – знак да треба повлачити пословне и политичке потезе”, поручује Душан Јањић.

Србија лежи на више од 200 рудника и неколико десетина минералних и рудних налазишта. Нажалост, многа од природних богатстава које поседујемо нису искоришћена, док на експлоатацији руда на Косову увелико раде светске силе, предвођене Америком.

Слагалица је јасна – управо оне су подржале и помогле независност покрајине.

Kim-RUDNICI-ugalj-konvert-AA.jpg

Око 2 одсто БДП-а Србије припада рударском сектору. Индустријска производња у Србији у 2010. години била већа је за 2.5% него 2009. године, при чему је раст сектора рударства 5.8%, док је овај раст у октобру 2011. године у односу на октобар 2010. био чак 10.6%.

По структури око 90% учешћа у процењених 2% БДП чине угаљ, нафта и природни гас и бакар. Остатак од 10% по структури чине производња олова и цинка и неметаличне МС, углавном камени агрегат, песак и шљунак и сировине за цементну индустрију.

Ратујући против Србије 1999, и подржавајући независност Косова, САД су задужиле Приштину. Зато сада хладне главе Весли Кларк, пензионисани амерички генерал, који је био и командант снага НАТО током бомбардовања, од Приштине тражи лиценцу за истраживање резерви угља.

У Србији се нерадо прича о томе да је вишедеценијски рат за Косово, баш као и сваки рат савременог доба, управо рат за – енергетске ресурсе!

У “Стратегији управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030.” у коју је С медиа портал имао увид, наводи се да се према билансу од 2010, чак 76 одсто резерви угља –лигнита налази на Косову. Зато не чуди што се амерички бизнисмени и политичари утркују у откупу резерерви угља из покрајине. Циљ је – производња синтетичке нафте.

Србија да се избори за енергетска права

Политички аналитичар Душан Јањић сматра да ће са приближавањем краја надзиране назависности, захтеви за експлоатацијом угља на Косову, постати све отворенији. За њега је изјава Весли Кларка, типичан потез добро обавештеног човека и бизнисмена. Како каже, Србија би у наредним месецима морала да покрене питање свог прва на учешће у експлоатацији. У супротном – изгубићемо енергетску самосталност.

-У овом периоду је НАТО-у главни циљ да обезбеди енергетску самосталност и безбедност ЕУ и Америке. Због тог је Кларк решио да направи један добар бизнис. Подсетићу да на Косову од 2001. трају истраживања америчке компаније ИТМ, која је утврдила велике количине рудних резерви, али и хидро потенцијала. Тренутно целу причу кочи

-Још 2004. сам Коштуници предлагао да Београд мора да отвори причу о заједничкој експлоатацију руда или да тражи да му се призна одређен проценат у природним богатствима и да на тај начин учествује у производњи или експолатацији – сећа се Душан Јањић.

Нерешен статус Косова чини још већим притиске на Београд. Вести о Весли Кларку само говори да је цела припрема косовског енергетског сектора за приватизацију и итраживања одмакла и да је дошло време када треба повлачити пословне и политичке одлуке

Јањић упозорава да би Србија што пре морала да покрене питање свог учешћа у експлоатацији рудних богатстава из покрајине.

-Србија је у случају Косова опростила многе дугове и преузела на себе да враћа многе дугове Косова бившим југословенским републикама и неће имати где да материјализује та права, ако у наредних пар месеци не покрене питање и њеног права на учешће у приватизацији или експлоатацији рудних богатстава на Косову.

Рат на Косову – рат за енергент 

Говорећи о рату на Косову, Јањић напомиње да се ниједан савремени рат није водио без једног јединог циља – енергетике. Он упозорава власти у Србији да се озбиљно позабаве својим енергетским профилом.

-Рат на Косову водио се због контроле енергената. Нато и сам каже да је његов задатак контрола енергетских извора.Тајна севера Косова је да српске структуре контролишу део територије који је важан не само за експлоатацију угља, него и неких врло ретких метала. Док постоје српске институције на северу Косова,веће су шансе Србије да блокирају процес. Али није мудро блокирати процес. Ако Србија не оствари потенцијал од 400 мегавата струје, за десет година ће бити потпуни увозник енергената, а сиромашна држава која увози енергију, нема шансе да опстане. Ако се оријентишемо искључиво на природни гас, на Јужни ток и остало,. то значи да ће Србија изгубити енергетску самосталност и безбедност, говори Јањић.

Косово богато лигнитом, оловом, цинком…

Увидом у “Стратегију управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030.” , дошли смо до податка да на територији наше земље поседујемо чак 93 одсто резерви лигнита (меки мрки угаљ). Остале врсте угља су у распону до 7 одсто. На Косову и Метохији су налазишта лигнита до чак 76 одсто. Косово је богато и са преко половине резерви олова и цинка ( 88 Мт од укупних резерви у Србији 105 Мт). У покрајини има и никла и кобалта у незанемарљивим количинама.

Извор: Смедиа

Advertisements

Information

This entry was posted on 18. јуна 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: