ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Јесам ли ја православан?

Кр­штен сам у Пра­во­слав­ној цр­кви, али је­сам ли истин­ски Пра­во­сла­ван? Сла­вим ли Бо­га на пра­ви на­чин или сам на пу­ту да по­ста­нем тек до­бар ри­мо­ка­то­лик – да ли по­ку­ша­вам да се спа­сим са­мо спо­ља­шњим де­ли­ма? Да ли је уну­тра у ду­ши мо­јој ха­ос и не­мир ко­ји ру­ши сва­ко истин­ско до­бро и ко­ји оло­ша­ва сва мо­ја де­ла, де­ла на ко­је сам по­ло­жио сву на­ду за спа­се­ње? Или ни­сам ни до ни­воа про­те­стан­та до­шао? Ка­кав сам ја Хри­шћа­нин?

Од­го­во­ри на ова пи­та­ња тра­же пре све­га до­бро по­зна­ва­ње то­га ка­ко тре­ба да се на пра­ви на­чин сла­ви Бог. Ја то мо­гу да знам са­мо из при­ме­ра дру­гих, Све­ти­те­ља пре све­га, а да­нас ми при­мер мо­же би­ти са­мо нај­пра­во­слав­ни­ји део Пра­во­слав­не цр­кве-ма­на­стир. А ка­ко се жи­ви у ма­на­сти­ру, ка­ко се та­мо сла­ви Бог?

dsc01535.jpg

Па пре све­га де­ла­њем и го­сто­прим­ством. Де­ли­ма ду­хов­ним – мо­ли­твом, по­стом (ду­хов­ним пре све­га), ис­по­ве­шћу, при­че­шћем, бде­њи­ма, Бо­го­ми­сли­јем, чи­та­њем ду­хов­них књи­га…, из­над де­ла те­ле­сних – у ба­шти, ку­хи­њи, на гра­ђе­ви­ни… Го­сто­прим­ством ду­хов­ним – ис­по­ве­да­њем по­кло­ни­ка ма­на­стир­ских, са­ве­то­ва­њем, раз­го­во­ром о Бо­гу, по­кла­ња­њем ико­на и ду­хов­них књи­га го­сти­ма…,из­над го­сто­прим­ства те­ле­сног – по­слу­же­ње хра­не и пи­ћа, сме­шта­ја и пре­но­ћи­шта.Све у све­му мо­на­си и сви ста­нов­ни­ци ма­на­сти­ра тру­де се да жи­ве пре све­га и из­над све­га Љу­ба­вљу пре­ма Бо­гу и бли­жњи­ма, два­ма нај­ве­ћим за­по­ве­сти­ма о ко­ји­ма ви­се све оста­ле, Љу­ба­вљу ко­ја је­ди­но мо­же про­ме­ни­ти чо­ве­ка па та­ко и цео свет.

Мно­ги пра­во­слав­ни да­нас, и ја пр­ви ме­ђу њи­ма, за­бо­ра­вља­ју на Љу­бав и тру­де се да де­ли­ма уго­де Бо­гу. Та­да нај­че­шће би­ра­ју лак­ша де­ла, она де­ла ко­ја су у ма­на­сти­ру дру­го­сте­пе­не ва­жно­сти, као што су ра­зни ра­до­ви те­ле­сни и го­сто­прим­ства те­ле­сна, а пот­пу­но или де­ли­мич­но за­бо­ра­ва­ља­ју на де­ла­ње и го­сто­прим­ство ду­хов­но – мо­ли­тву, пост, ис­по­вест, при­че­шће, бо­го­ми­сли­је, чи­та­ње, раз­го­вор о Бо­гу…За­бо­ра­вља­ју да ова ду­хов­на за­ни­ма­ња да­ју пра­вац и од­ре­ђу­ју дух њи­хо­вих те­ле­сних ак­тив­но­сти и де­ла.

Де­ла те­ле­сна без де­ла ду­хов­них по­ста­ју ло­ша, ма­ло по ма­ло ме­ња­ју свој дух и из­ме­ћу се у сво­ју су­прот­ност. Без мо­ли­тве и ду­хов­ног по­ста, без че­сте ис­по­ве­сти и што бо­ље при­пре­ме за при­че­шће го­сто­љу­бље по­ста­је те­рет, а го­сти по­ста­ју са­мо из­вор тeш­коћа или, још го­ре, они од ко­јих тре­ба не­што узе­ти. Јер не­ма Љу­ба­ви ко­ја је Бог, не­ма Бо­га у на­ма, већ са­мо од Ње­га ис­пра­жње­ни ми и на­ша се­бич­ност и су­је­та.

Из­гле­да да су да­нас пра­во­слав­ни си­шли на ни­во ри­мо­ка­то­ли­ка, ови па­ли на ни­во про­те­ста­на­та, а про­те­стан­ти на ни­во не­вер­ни­ка. Пра­во­слав­ни хо­ће да се спа­су са­мо де­ли­ма, ри­мо­ка­то­ли­ци са­мо ве­ром, а про­те­стан­ти се ви­ше и не спа­са­ва­ју, част из­у­зе­ци­ма. А сви за­бо­ра­ви­ше на то­пли­ну за ср­це ко­је тра­жи Бо­га и до­шло је баш код вас, јер сви зна­ју да сте Хри­шћа­нин.

Не­кад дав­но, док сам чи­нио пр­ве ко­ра­ке у ве­ри, про­чи­тах по­у­ку ота­ца да је Пра­во­сла­вље по­пи­ти шо­љи­цу ка­фе са ком­ши­јом. А са­да кад на­у­чих мно­го о Бо­гу пи­там се има ли ме­ста за ту шо­љи­цу у ср­цу мо­ме? Да ли се ка­фа у њој пот­пу­но охла­ди­ла?

.

Александар Миљевић

Извор: Боготражитељ

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 23. јуна 2012. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: