ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Православље и јога

Позната изрека: „Светлост са Истока“ постала је својеврсни компас нашег доба многим трагаоцима за истином. Ово одушевљење није мимоишло ни православне народе.

Специфична карактеристика старих далекоисточних философских концепција јесте веома дубоки и пажљиви поглед на човека, али не као на изоловани објекат, већ у нераскидивом јединству са природом и васионом. Мислиоци Истока полазили су од идеје јединства суштине унутарњег света човека (микрокосмоса) и целокупног светског простора и материје (макрокосмоса), као што је по аналогији кап океана делић огромног воденог простора и садржи у себи сва његова својства (упоредите еванђелско „Царство Божије је унутра у вама“, Лк. 17:21).

Старој индијској философији својствена је тежња ка истини приликом спознаје праузрока настанка живота и смисла самог човековог постојања на земљи. „Индија је земља где се први пут у људима пробудила тежња ка сазнању апсолутне истине и у којој се то сазнање зауставило у свом првом моменту, и као да је окамењено дошло до нас…“ – писао је Белински.

Древно индијско учење под називом јога настало је најкасније од 12. века пре Р.Х. Сам термин се обично преводи као „сједињење, веза, стапање“. У суштини то је философско-религиозни систем који од следбеника захтева вођење аскетског начина живота који понекад иде до крајности. Јога је оријентисана на унутарњи развој, на усавршавање и самодисциплину ради достизања нарочитих „виших“ стања.

Индијски јогини су прилично дубоко проучили психофизичке особине човека, до савршенства су овладали начинима саморегулације (што уосталом има везе више с телесном компонентом, а мање с душевном н практично не задире на позитивном плану у духовну страну, већ напротив, ову осиромашује и анестезира). Физичка joгa, позната под називом „Хатајога“ запањује својим виртуозним акробатским савршенством, уосталом као и лепотом приликом мајсторског извођења. Нека моралноетичка правила јогина, правила која укључују два ступња: Јама и Нијама – блиска су или поседују аналогију са хришћанским заповестима. Упоредо с тим, Индији није било дато знање истинског Бога, какав јесте Христос, а интуитивна стремљења древних подвижника далеког Истока према највишем завршавају се не спасењем душе, већ мистично-трансним стањем, познатим под називом Самадхи.

Систем јоге је близак Индијцима, јер је настао у тој земљи, носи својеврсни колорит, органски је повезан са веровањима Индијаца и њиховом културом. У Русији је он далеко од природе руске душе, туђ је нашем духу и нашим обичајима. Неке вежбе Хатајоге се могу користити као профилакса и ради лечења низа обољења. Међутим, не треба заборављати да низ вежби носи у себи одређену симболику, рачунајући ту и симболику паганског култног карактера. Тако на пример, споља безазлено разгибавање јогина, познато под називом „Сурја Намаскар“ (здраво, сунце), које се састоји од 12 вежби које следе једна за другом – јесте поклоњење древном паганском култу сунца које се поштује као божанство. Ово култно поклоњење из разумљивих разлога Хришћанима није прихватљиво, јер се они клањају само Христу.

Упоредо са спољашњом сличношћу препорука које се тичу исхране, постоје суштинске разлике у хришћанском и хиндуистичком приступу дијети н избору намирница. Хришћанство традиционално има тенденцију према сувој храни и суштински се приближава потпуном вегетеријанству само у манастирској кухињи и за време одређених постова. Јога, на пример, препоручује обилно узимање воде (10-12 чаша дневно) и захтева потпуно одрицање од меса, дозвољавајући свакодневно уношење других производа животињског порекла (нарочито млечних).

Хришћански постови су више физиолошки од јогинских дијететских препорука или помодних система гладовања који се пропагирају у наше време; они боље одговарају условима нашег живота, лакше их подноси организам, изазивају мање компликација и могућих негативних последица по здравље, чак и приликом претеране примене.

Постоје одређене бојазни и поводом чувених преврнутих јогинских поза (асана). То нису нимало безопасне вежбе, нарочито за лица у познијим годинама. Због снажне прерасподеле крви и притиска који трпе крвни судови у мозгу, оне захтевају крајњу опрезносг и постепеност приликом учења. Осим тога, симболика „обрнутог“ је тако карактеристична за демонологију.

Хришћанству су потпуно неприхватљиви случајеви добровољног одласка из живота неких јогина који су наводно сматрали да је њихова мисија на земљи завршена, те су вољним напором прекинули свој живот. Као пример може да служи случај с Јоганандом који је отишао из живота 1958. године у стању махасамадхи. С тачке гледишта Православља то није ништа друго до самоубиство, а не демонстрација своје моћи над животом.

Пут јогина је очаравајућа заблуда која одводи у свет илузија и јалових аскетских и акробатских телесних манипулација, заблуда која искривљава истински доживљај света и одводи од спасења.

.

Владимир Констатинович Невјарович

„Хипнотизам и светоотачка психотерапија“

Из књиге: „Терапија душе“

Advertisements

Information

This entry was posted on 24. јуна 2012. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: