ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Тависток институт

Тависток институт за међуљудске односе, (120 Belsajz Lejn, London NW3 5BA) је на челу, или на врху ако тако више волите, специјализованих института за масовну манипулацију умом људи, који своја истраживања ставља на располагање глобалној елити. Исте године када су основани Краљевски институт за међуљудске односе и Савет за међународне односе, 1921 године, војвода од Бедфорда, маркиз Тавистока, поклонио је једну од својих зграда за истраживање ефеката шока, изазваног експлозијама граната на британским војницима у Првом светском рату. Послови института су се касније проширили, а истраживачи његовог рада му приписују и смишљање тактике бомбардовања цивилних циљева у Немачкој (како би се сломио дух народа) и увођење културе дроге шездесетих година.

Тависток је своје пипке пустио и у другим правцима, ка Римском клубу и Билдерберг групи. Повезан је са „Дичли фондацијом“ коју котролише Краљевски институт за међународне односе. У Америци, Тависток укључује Станфорд институт, Хадсон институт, „Херитиџ фондацију“, Хуверов институт, Центар за стратешке студије и „Ранд корпорацију“ (у којој је Збигњев Бжежински). Овај систем, ова мрежа за контролу ума, повезана је и са системом образовања преко фондација ослобођених пореза, а у Америци је остварио манипулацију становништва кроз монетарни систем, где су значајну улогу одигралиДруштво Монт Пелерин и Хуверов институт у коме је економист Милтон Фридман (његове економске теорије су осамдесетихгодина донеле катастрофу, захваљујући дилетантима за ова питања, Маргарет Тачер и Роналду Регану).

Када влада планира да донесе закон против одређене друштвене групе, као део плана да спроведе повиновање правилима и укине слободе, процес омекшавања јавног мњења почиње месецима, некада годинама пре тога. Идеја је да се окрене јавно мњење против циљне групе кроз пропаганду и креиране догађаје. Једном када су догађаји и пропаганда пројектовани на јавно мњење, наступајуорганизације за истраживање јавног мњења са својим графиконима. Њихов циљ није да „мере“ јавно мњење, како би се добила стварна слика шта људи мисле, већ да усмеравају јавно мњење, како би остварили циљ оних који стоје иза.

Реците људима да осамдесет одсто популације верује у нешто и они са подложним менталитетом ће се прикључити, јер осамдесет одсто људи не могуда греше, зар не? Други циљ анкета је да провере да ли пропаганда против циљне групе делује. Једном када се у анкети потврди да довољна већина верује да је циљна група проблем и да нешто мора да се предузме, законодавство (као „решење“) ступа на сцену. То је најчешћа тактика која се примењује када се жели да контраверзни законски предлози прођу законодавну процедуру, јер се толиком „подршком јавности“ ућуткују и они који су против. Тависток институт и његове филијале у Америци истражују управо то како ће реаговати појединци и групе на догађаје, промене и нове тенденције. Ту је развијена теорија „шока будућности“, што значи бомбардовање колективне свести толиком количином промена, догађаја и контрадикторних информација, да то преоптерећење и искључује аналитичност ума, па јединка бира „лакши“ пут и потчињава се.

Многи од такозваних спонтаних трендова које су прихватили млади, осмишљени су и пласирани од оваквих организација и доведени до хистеричних пропорција уз помоћ рекламе и контролисаних медија. „Деца цвећа“ су шездесетихгодина била усмеравана управо оваквом техником манипулације. ЦИА и британска обавештајна служба су експериментисале педесетих година дрогом ЛСД, па су 1953. године комплетну производњу Сандоза (у власништву „С. Г. Варбурга“ из Лондона) узели за себе и усмерили је на тржиште, како би се видели њени ефекти. Људи који су је добили и користили, сматрали су је средством ослобођења, нових хоризоната и човекових могућности. О монструозности ове манипулације није потребно посебно говорити. Један од великих пројеката Тавистока, који је извео „Станфорд Рисерч“ под вођством професора Вилиса Хармона, било је оно што је добило популаран назив „Водолијина завера“. Њени основни циљеви су да се не дозволи људима да одлучују о сопственој судбини тако што ће се стварати једна криза за другом, а онда ће се кризе „решавати“. Ово ће збунити и деморалисати народ величином и могућношћу претераног избора, што ће изазвати повлачење и апатију масовних размера. Зато је у Америци формирана ФЕМА, о којој сам већ говорио.

Друга тачка овог плана је увођење нових култова и потпиривање већ постојећих, почев од рок музике, у распонуод „Ролингстонса“ који су омиљена група европског Црног племства, до „Битлса“ чије оснивање такође има окултне корене. У ову групу спада и подпиривање хришћанског фундаментализма, како би се изазвао отпор према религијама, у првом реду хришћанству, јер је његово укидање један од циљева Комитета 300. Како би се у свету заоштриле супротности  на религиозном плану, толерисан је раст муслиманског фундаментализма у арапским земљама, који се шири у Азији и Африци, и осталим деловима света. Посебан пројекат био је Иран, у коме је инсталиран ајатолах Хомеини, кога је створила британска обавестајна служба МИ6, па се чак тврди да човек који је враћен у Иран није онај који је живео у егзилу у Паризу. У ову групу спада и секта за контролу ума Џима Џонса,чији су припадници извршили дириговано масовно самоубиство, а они који су задњим трзајима здраве свести то одбили, немилосрдно су побијени.

Када се проблеми у свету буду толико нагомилали и околности заоштриле, психа оптерећеног Човечанства биће у стању када ће се чинити да је свако решење боље од постојећег стања. Биће спремни да поздраве појаву великог вође који ће понудити решење за све проблеме и гарантовати стварање уређеног друштва, на чијем ће челу бити он. Појава овакве личности је описана у Библији, у Откривењу Светог Јована, а зове се Антихрист.

Интересантно је да је Тависток, од свог оснивања до данас, остао главни извршилац радова за обавештајне и војне службе. У Америци, то је Обавештајна служба морнарице (ОНЛ), која је највише радила на програмима контроле ума, а Пентагон је буквално потрошио милијарде долара и наручио пројекте у тридесет института које само у Америци контролише Тависток. У многим случајевима ове Тавистокове институције су добиле такав утицај да су продрле у кључне аспекте живота у Америци, од којих је образовање једно од кључних. Др Александер Кинг, један од оснивача НАТО пакта и члан Комитета 300 и Римског клуба, уништио је образовање у Америци, преузевши Национално удружење учитеља, и у сарадњи са законодавцима спровео нове обрасце образовања који имају за циљ спуштање општег образовног нивоа становништва.

Једна од типичних Тависток војних фирми у Америци је Биро за истраживање људских извора (Human Resources Research Office), познат по скраћеници HUMRRO. Бави се психотехнологијом, односно мотивацијом војника и њиховим моралом. Неки су приметили сличност између онога што се изучава у HUMRRO-у и онога што је Џорџ Орвел написао у својој књизи „1984-та“. Комитет 300 је 1969. године преузео ову институцију и пребацио је Тавистоку на старање. HUMRRO је највећа институција за истраживањељудског понашања у САД-у. Оно што је специјалност HUMRRO-а, у раду са америчком армијом, је да је војник само продужетак војне опреме, а овај систем човек-оружје и „контрола људског квалитета“ широко је прихваћена у америчкој војсци. Тависток смишља технике контроле, а HUMRRO их аплицира у оквиру психолошких курсева који би требали да покажу армији како функционише човек као оружје. Добар пример за контролу ума је злочин који су амерички војници починили у Заливском рату, када су ирачке војнике живе закопали у песак, а онда их добро утабали тенковима. Неки извори наводе да је у питању монструозна цифра од дванаест хиљада ирачких војника. Овај пример испирања мозга, који од војника ствара бруталне животиње и који америчка армија примењује на својим војницима од Вијетнама, преко Заливског рата до рата против Југославије, показује да нема моралне баријере да се једног дана злочиначки дресирани војник окрене и против сопственог народа.

Једна од личности коју смо спомињали у првом делу књиге, Роберт О. Андерсон, директор „АРЦО“ нафтне компаније, тражио је податке од Станфорд истраживачког центра како би осигурао велике нафтне изворе на Аљасци за Комитет 300. Гувернеру Аљаске је предложен тим састављен од нафтних стручњака, економиста и стручњака за контролу ума, а њихов задатак био је да га убеде како ће најбоља ствар за Аљаску бити ако концесије добије „АРЦО“. Станфорд истраживачки центар основао је 1946. године Тависток и зато није било проблема да се овај посао успешно заврши. Станфордови институти имају годишњи буџет који прелази стотину и шездесет милиона долара и у њима је запослено четири хиљаде људи.

Тоталитарна свест коју Тависток пласира преко својих института довела је до потпуног колапса моралних стандарда, не само америчке армије већ и целе државе. Тависток сигурно ликује над цинизмом који је завладао у Америци поводом рата против Ирака, у коме је невиђена медијска пропаганда убедила јавност да све што се чини како би се победило је добро. То је и довело до многих кршења Женевске конвенције и додатних злочина над ирачким војницима. Морална дилема у америчкој јавности је поништена врло лако – питањем да ли народ жели победу или самопоштовање, јер не може имати и једно и друго.

Морална декаденција, пажљиво наметана америчком народу путем телевизије од шездесетих година па наовамо, дело је Станфордског института. Тај притисак да се нација промени, резултирао је огромном количином бизараости сваке врсте на тв програму, где су насиље, секс и новостворени критеријуми субкултуре преплавили гледаоце и просто их затрпали по свим принципима „шока будућности“, чија будућност је сада наступила  и оставила људе без праве могућности да јој се одупру. Јер не мења се време у коме живимо, мењају се људи, и то углавном под притиском планираних и наметнутих промена. Насилни покушај стапања нација, култура и религија, тако евидентан у Америци, план је стварања лажне коегзистенције људи који немају ништа заједничко, сем једне владе која их обједињава. То и јесте циљ ове владе, која мора бити свемоћна, како би све ове различитости контролисала, чак и силом ако је то потребно. Сукоби, трвења, мржња, нетрпељивост, неразумевање, хистерично живљење и борба око лажних, наметнутих критеријума „успешности“ у животу, су свесно подстакнути. Важно је да та енергија, жрвањ цивилизације, меље хоризонтално, да случајно не крене вертикално и самеље владајућу олигархију.

Доба Водолије Тависток је преточио 1989. године у рат гангстерскихбанди на улицама Лос Анђелеса. У року од неколико месеци од првих инцидената, број банди је почео нагло да расте у источном делу Лос Анђелеса. Улицама су доминирали дилери дроге, а куће укојима се пушио крек и куће за проституцију су се нагло намножиле. Обрачуни оружјем субили свакодневни. Штампа је гласно нападала државу што не предузима потребне мере. Ово је била прва фаза, коју је Тависток означио као „необавештеност“, у којој се не зна извор кризе. Друга фаза рата банди је по Тавистоковој шеми „фрагментација“. Она се одликује пасивним ставом оних који не живе у деловима града у којима има банди. Ово егоистично сакривање главе у песак погодује ширењу насиља. Трећа фаза по Тавистоку је „самореализација“, у којој одређене друштвене групе окрећу леђа кризи, а други део, процес „неприлагођености“ се карактерише дистанцирањем од кризе.

Која је била сврха рата нарко банди? Сем конкретног пораста продаје дроге, што је увек циљ оних који контролишу продају и убирају приход, циљ је био ширење осећања несигурности. Друго, показивање да је друштво немоћно пред насиљем, и треће, да је „чињеница“да је друштвени поредак у колапсу. Наравно, чим је Тависток одиграо своје три фазе, рат банди је почео да јењава.

Један од највећих потеза Тависток института и Станфордског института за истраживање је појава рок групе „Битлси“ на светској сцени. „Битлсе“ је у Америку довео Тависток, као део социјалног експеримента невиђених размера, који је годинама претстављао окосницу стварања новог тренда, новог стила музике, говора и моде, а који је подвргао испирању мозга огромну светску популацију која тога није била свесна. Појава „Битлса“  је интегрални део „акваријанске завере“, како је проистекло из студије Вилиса Хермона „Променљиво лице човека“. Појава „Битиса“ пажљиво је осмишљена, не само на нивоу музике, већи појавом нових речи каошто су „рок“, „тинејџер“, „кул“ и „поп музика“. Све ове речи, понављане безброј пута, су елеменат својеврсне контроле ума над циљном групом,младима од четрнаест до двадесет година. Наравно, „Битлси“ су били само несвесно оруђе у рукама креатора феномена масовне контроле ума, почев од социолога музике Теа Адорна, до енглеске краљице Елизабете, која је одликовала „Битлсе“ и поделила им племићке титуле за њихове заслуге. Оно што је интересантно, Адорно је морао да побегне из Немачке, када је Хитлер дошао на власт, због својих паганских ритуала које је обављао у оквиру Култа Диониса. Интересантно је и то што је музика која је коришћена у ритуалима култа дванаестотонска атонална музика коју карактерише изражен, репетативни ритам ради довођења слушалаца, чланова култа, у екстатично стање. Није зато необично да све оно што је Адорно касније формулисао, свој израз добија у „хеви метал року“ и „панк року“. Свој рад је Адорно обавио за Опенхајмере који су га извукли из Немачке и сместили у Енглеској. И само име групе „Битлси“ (у преводу „Бубе“) показује да постоји веза између модерне музике, култа Изиде и бубе скарабеј, окултног симбола старог Египта. Оно што се жели да се постигне, може се прочитати у „Тренд Рипорту“ Џона Несбита. Несбит је као саветник Линдона Џонсона, „Кодака“, „ИБМ“, „Америкен Експреса“, „Чејз Менхетна“, „Џенерал Моторса“ и осталих компанија и институција Комитета 300. Једно од његових размишљања дато је овде у кратком изводу:

„…Очигледно, друштва су као људска бића. Не знам колико је то цифарски, али човек може једино да држи онолико проблема и брига у глави колико то може да издржи. Ако се нови проблеми или бриге додају, од неких постојећих мора да се одустане. Ми пратимо од чега су Американци одустали, а шта су усвојили.“

Много суровије тезе шта је заправо контрола над људима, изнео је Х. Г. Велс, писац квази фантастичних прича, који и данас ужива огромну популарност у Америци и има бројне следбенике. Зашто има следбенике одређене врсте, види се из његовог дела „Отворена врата“:

„Људи Нове републике неће бити гадљиви, било да се суочавају или задају смрт… Имаће идеал, који ће убијање учинити вредним; као Аврам,они ће имати вере да убију и неће бити празноверни у вези са смрћу… Сматраће, предвиђам, да известан део популације постоји само због допуштења проистеклог из сажаљења и стрпљења, и из схватања да се неће разможавати, и ја не видим ни један разлог који се супротставља томе да неће оклевати да убију када је то допуштење нарушено… Сва таква убиства биће извршена опијатима… Ако се застрашујуће казне буду користиле у будућности, застрашивање неће бити ни смрћу, ни касапљењем тела… већ добрим, научно узрокованим богом.“

.

Милан Видојевић

Из књиге: „Досије Омега“

Advertisements

Information

This entry was posted on 26. јуна 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: