ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Претње

Данима слушамо високе представнике нове власти како прете да ће почети хапшење. И ништа. Зашто то раде? Зашто најављују хапшења? Зашто прете? Немојте то да радите! Почните да хапсите! То је једини начин да добијете поверење грађана. Поверење које вам је преко потребно, јер вам време неповратно цури. Немате времена, господо другови, за губљење. Истрошили сте сулудо 82 дана да формирате коалициону владу која, са козметичким изменама, наставља политику задуживања прошле владе. Најављени препород не може да се изврши са истим економским концептом и министрима који су довели Србију до банкротства.

Зато је важно да нова власт одмах почне да хапси. Наравно, треба почети од главе. Толико има материјала за хапшење бившег председника владе, министара из свих влада, тајкуна и заштићених сведока криминалаца који се, све уз пратњу полиције и о трошку пореских обвезника, возикају по граду и уговарају своје послове.

Хапшење је једини начин да се подвуче црта. Једини начин да се казне бандити који су опљачкали државу и грађане. Хапшење не сме да буде политичка освета. Хапшење мора да буде системски постављено и да буде јавно, како би грађани могли да се увере да нова власт уистину има намеру да се обрачуна са криминалом и корупцијом.

Поред хапшења, мора да се донесе закон о испитивању имовине политичарима, тајкунима и криминалцима и закон о конфискацији њихове имовине. То је, верујте ми, једина казна која може да погоди ове разбојнике. То што ћете их ухапсити, осудити и држати у затвору, о трошку пореских обвезника, то њима ништа не значи. Њихове породице уживају у отетом капиталу и они ће им се придружити после истека законске казне. Једини начин да их стварно казните је да им конфискујете читаву имовину. Њима и њиховим повезаним лицима. То се врло лако установи. Довољно је само пратити токове украденог новца. Нека се, предлажем, почетна година узме 1989. и нека се утврди шта су оптужени и њихове породице имали те године, шта имању данас и све што је вишак у њиховом поседу, што се није могло зарадити за то време, треба конфисковати и уплатити и пренети у пензионе, социјалне и здравствене фондове. На тај начин се постиже неколико корисних ствари: исправља се неправда, кажњавају се почионици злочина, показује се снага државе, уводи се ред и закони у државу и пуне се празни државни фондови. Држава показује да је јача од корумпираних скотова и да је јача од криминалних групација. Грађани почињу да стичу поверење у државне институције, почињу да верују да је могуће створити праведно друштво и друштво које ће штитити интересе грађана.

Све је, дакле, врло једноставно и лако.

Нико не тражи – стрељања и вешања. Као што су то радили јакобинци, бољшевици и скојевци.

Тражи се само правда и да се врати отета имовина држави и грађанима.

После тога, све те политичаре и тајкуне треба пустити. Не треба их држати у затвору, него их ставити на јавни стуб срама и свакодневно подсећати грађане о њиховим злоделима и казни која је уследила. То је добар васпитан пример за остале политичаре, тајкуне и криминалце који се буду осмелили да отимају од државе и да краду своје суграђане.

Мислим да је све реално изводљиво и да је само питање нове власти да храбро крене у обрачун са корупцијом и криминалом. Немају избора. Или ће то у наредних месец дана започети или ће у октобру имати социјалне протесте на улицама. Питање је само да ли нова власт има историјску одлучност да то уради.

Када већ говорим о историји, навешћу два примера. Турска осамдесетих година у време доласка Кенана Еврена на власт и пре десетак година државне потезе Уга Чавеса.

Када је Кенан Еврен дошао на власт, када је војним пучем извршио државни удар, једне вечери је направио бал за све угледне бизнисмене и бивше политичаре, позвао их, угостио и онда им се,пред крај забаве, обратио и рекао им да ће свако на излазу да добије коверту. Захвалио се свима који су дошли, пожелио им угодно веће и изашао. Када су гости пошли кући, свако је добио, на своје лично име, затворену коверту. У коверти је било писмо у коме је писало: име госта, рачун у централној банци Турске и износ који је морао одмах да се уплати.

И Уго Чаве је направио вечеру. Али само за изабране госте. Позвао је директоре пет највећих светских мултинационалних компанија, који су деценијам извлачили сирову нафту из долине Оринока, угостио их како то они и заслужују, а онда им, при крају вечере, рекао :

„ Господо, хвала вам што сте се одазвали мом позиву и што сте ме удостојили вашим присуством. Ви знате да се Венецула налази пред банкротом, јер је државна каса празна, мада смо пребогати нафтом, коју ви вадите и извозите, да већина грађана живи сиромашно и да нам прети социјална револуција са несагледивим последицама. Та социјална револуција ће бити крвава и много људи ће изгинути. Зато ја, као изабрани председник државе, хоћу да спречим најгоре.Како? Размишљао сам дуго и одлучио сам се да се посаветујем са вама. Наиме, волео бих да ми помогнете у доношењу праве одлуке. Имамо два могућа решења за пуњење празног и опљачканог буџета. Први, да после вечере изађем из ове просторије и да уђу моји војници са машинкама, да вас побију и да сутра донесемо закон о комплетној конфискацији имовине ваших компанија, ради пуњења државног буџета. Друго решење, да се ваше компаније добровољно одрекну 50% власништва у корист државе Венецуеле и да тако напунимо буџет и избегнемо социјалну револуцију и грађански рат у земљи. Господо, молим вас да ми помогнете у избору најбољег решења“.

Настаде мук.

Први се јави Енглез и дипломатски мудро рече: „Председниче, не видим разлога за недоумице и за губљење времена. Мислим да ће се и моје колеге сложити да је друго решење најбоље за све.“

Сви климнуше главом.

И наставише спокојно да вечерају.

.

Бранко Драгаш

Извор: DragasBiz.

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 8. августа 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: