ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Колико је доста крадончелнику Београда?

Пошто је немилице пљачкао Београђане кроз мегаломанске пројекте као што је мост на Ади или Бус Плус систем, Драган Ђилас је своју лоповску делатност проширио на целу Србију отимајући паре од Државне лутрије Србије. Иако за своје радове користи компликовану интернационалну мрежу предузећа, није тешко открити токове новца, као и крајњег корисника – београдског градоначелника.

Главно предузеће преко кога је градоначелник Београда Драган Ђилас остваривао свој утицај на остале фирме из компликоване мреже фирми коју је исплео, јесте Мултиком Група д.о.о. из Београда, улица Антифашистичке борбе 13 б. Оно преузима контролу и над Дајрект медијом а.д. 2006. године (касније се предузећа фиктивно поново раздвајају). По четвртину власништва у Мултикому имају Драган Ђилас и његова бивша супруга Милица Делевић. Управљање овим уделима Драган Ђилас је због сукоба интереса пренео на Јадранку Дринић, али на један изузетно чудан начин.

Уговор о преносу управљачких права Драган Ђилас је потписао 20. јануара 2011. године, али је он ступио на снагу тек 31. јануара 2012. године. Због чега је Агенцији за привредне регистре било потребно више од годину дана да заведе један овако једноставан документ?
Већ поменуту Јадранку Дринић налазимо и као сувласника Дајрект Медије а.д. регистроване на истој адреси где је и Мултиком Група. Да је градоначелник Београда управљачка права пренео на повезано лице, што је законом забрањено, види се и из тога што је још један од власника Дајрект Медије а.д. – Гојко Ђилас.

Читав конгломерат различитих предузећа са англицизмом Дајрект у свом имену под контролом је Драгана Ђиласа.

Дајрект лот д.о.о. је добио право на дистрибуцију лутријских производа од Државне лутрије Србије (ДЛС). Наводно је све учињено по закону и Дајрект лот је посао добио јер „ово предузеће једино у земљи има референце, искуство и потенцијал“ за овакве послове, тврде у Лутрији. Какве су то референце, и какво искуство када је Дајрект лот основан 17. фебруара 2011, а уговор са Лутријом је потписао већ 12. марта 2011?!

Једини власник Дајрект лота је Дајрект група д.о.о. из Београда чији је већински власник Дирецт гроуп холдингс ЛТД са Кипра, док су мањински власници Георг Захаријадес са Кипра и Никола Мандић из Београда, који је истовремено и један од заступника Дајрект лота и генерални директор београдске Дајрект групе. Званично се не зна ко стоји иза кипарске фирме, али због повезаности Ђиласове Мултиком групе са овдашњим Дајрект предузећима није тешко закључити ко је стварни власник и овог предузећа.

Дајрект лот је по уговору требао да поспеши продају лутријских производа, али је у стварности промет ДЛС-а преполовљен – са 100 милиона евра на годишњем нивоу на само 50 милиона евра.

У првих шест месеци ове године забележен је пад од читавих 20 милиона евра у односу на план. Упркос овако катастрофалним резултатима уговор није раскинут, а ДЛС Дајрект лоту плаћа чак десет пута више за „услуге пуњења малопродајних објеката“ у односу на период док је ту услугу фактурисала комерцијална служба саме Лутрије.

Зато се поставља питање да ли је мањак од 50 милиона евра за годину дана заиста настао падом продаје лутријских производа или је у питању безобзирна пљачка? Очигледно је да Ђиласова Дајрект пљачкашка група кроз енормно увећане фактуре извлачи новац и из ДЛС-а.

Идентични сценарио је већ примењен у Београду, где се новац узима на пројекту Бус Плус. По извештајима Дирекције за јавни превоз града дневно два милиона путника користи услуге Градског саобраћајног предузећа у Београду (ГСП). По извештајима из ГСП-а месечно се наплати просечно 4,6 милиона евра од продаје карата. Ако тек сваки други од поменутих два милиона путника купи једну једину карту, дневно би ГСП морао да има промет од пола милиона евра, односно 15 милиона месечно. Ко овде кога прави лудим?

Конзорцијум око домаћег Апекс солушн д.о.о. је по условима конкурса које је одобрио сам Ђилас добио право да врши наплату карата и да затим новац, по одбијању сопствене провизије уплати ГСП-у. При томе конзорцијум сам себе контролише, тако да се само на овај начин месечно за Ђиласа и његове компањоне украде 10 милиона евра.

Да иза Апексовог конзорцијума стоји Ђилас, види се и по томе што је ова групација добила и ексклузивно право да користи све рекламне паное у власништву ГСП-а (на стајалиштима и у возилима), а управо је ово најважнија делатност разних Дајрект предузећа.
Дирекција за јавни превоз Београда је конкурс за Бус Плус систем 2010. расписала по налогу самог Драгана Ђиласа, при чему је конкурс био незаконит, а његово спровођење ван сваке логике.

Пошто се у суштини ради о јавно-приватној сарадњи требало је прво сачекати доношење одговарајућег закона. Конкурс је упркос томе расписан, али објављен само у Службеном гласнику Србије и на интернет презентацији Градске управе, иако је проглашен међународним. Документацију је откупила чак 51 фирма, између којих и реномирана имена као што су: Сиеменс, Асеццо СЕЕ, Паy Уп, АЦС Солутионс, Телефонија и МапСофт.

Конкурсна документација је била на српском и на ћирилици и није била доступна у електронској форми. Више од 10 учесника конкурса је тражило продужење рока, јер за 60 дана нису могли да преведу конкурсну документацију са српског, израде предлог и исти преведу на српски. Захтеви су одбијени и на крају су стигле само три понуде: Диалог д.о.о. из Београда је доставио само неколико докумената о самом предузећу, а Новатроник д.о.о. из Новог Сада је послао рекламне материјле о себи?! Тако је Дирекција потписала уговор са трећим конкурентом, Апексовим конзорцијумом (кога је одабрао Ђилас и пре расписивања конкурса), без обзира што је Апекс у том тренутку имао само 500 евра на рачуну, а гарантовао је за извођење посла у коме је већ за опрему требало платити 12 милиона евра.

У свом писму бр. 5789/12 Г од 9. августа 2012. упућеног председницима два синдиката ГСП-а, Горану Брадићу и Слободану Васићу, Ђилас признаје како је проценат који узимају Апекс и саучесници скоро 30 одсто, а не уговорених 8,53 одсто, односно од 130 милиона динара месечно ГСП добија око 100 милиона. У истом писму Ђилас ургира да ГСП отпусти најмање 20 одсто радника, јер је Београд обавезан да јавни превоз приватизује најкасније у 2015. години.

Игор Милановић

извор: Таблоид

Подаци

This entry was posted on 31. августа 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: