ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Српски народ у канџама Јевреја“ – Милорад Мојић

File:Милорад Мојић - Српски народ у канџама Јевреја (1941) - насловна  страна.jpg - Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija

И СРБСКИ НАРОД ЈЕ БИО РОБ ЈЕВРЕЈА

Ако се за икоји народ може рећи да је роб јеврејски, онда се то међу првима може казати за Србски народ на његову највећу несрећу. А да та несрећа буде још већа, огроман део напаћеног Србског народа и не зна чије је он робље. Народ види и осећа да је живот из дана у дан све тежи и мучнији, он осећа да много штошта није у реду, али не зна откуда долази, откуда проистиче зло и невоља која га све више и више притискује. Он криви факторе, који су фактично споредни, али је мало њих који прави извор, праве факторе тог зла јасно виде.
Није ни чудо јер су Јевреји мајстори у маскирању и претварању, што су такође научили из Талмуда, који каже: “Допуштено је пред Нејеврејима претварати се да не оштете и не уједе.”

Нема вештијих и бољих глумаца и редитеља од Јевреја на читавом свету. Али они веома ретко, скоро никада не излазе на позорницу.
Уместо њих на позорници се појављују њихове лутке: добро плаћене слуге, који онако играју како то јеврејски глумци и редитељи захтевају. Како Јевреји за лутке везани конопаца трзају, тако лутке играју.

А те лутке, јеврејске слуге и народне изроде, могли сте наћи у целој држави, у свим гранама народне делатности.

Било их је свуда и на сваком месту. У влади, у парламенту, у свим политичким партијама, код свих власти, у државним и приватним установама, у привредним и социјалним удружењима, у националним и интернационалним, у културним, хуманим и спортским друштвима свугде се наилазило на Јевреје односно јеврејске слуге. Јевреји по потреби маскирани у позадини, иза кулиса, у тами, а слуге њихове на сцени, у пуној светлости, много пута и они у маскама националистичким, културним или сличним.

А све те слуге јеврејске радиле су онако, како то интереси Јевреја, а на огромну штету нашег народа, захтевају. И отуда зло и невоља по народ, а добро по Јевреје. И отуда је и чињеница да народ није у стању да се противу зла ефикасно бори јер он види хришћанске лутке и њих криви за све што не ваља, а не види редитеље његових мука и патња.

А Јевреји, искоришћујући робље живели су без муке и труда богато, весело и расипнички и са уживањем су мучили своје робове, који су и иначе по Талмуду: “животиње у човечијем облику да служе Јевреје.”

СЕЉАК ЈЕ БИО РОБ ЈЕВРЕЈСКИ

Наша земља је сељачка земља. Око 80% њеног становништва бави се земљорадњом. Огромни део обрадиве земље налази се у сељачким рукама. Али поред свега тога стварни господар те земље није био сељак, и поред тога што има тапију или је грунтовни власник, него јеврејски капитал. Сељак је тапијом или грунтовницом био везан, као роб ланцима, за ту своју земљу и осуђен да целог века свог копа, оре, сеје, коси врши, да се труди и мучи, зноји и кулучи, а да од свега тога има веома мало или ништа. Када би требало, после свршеног напорног и тешког рада, да види плод своје муке, труда и зноја, када треба своје сељачке производе, праведно и сразмерно уложеном раду, да уновчи, како би себе и породицу своју достојно опскрбио и децу своју на пут извео, онда се сељак најмање пита. Кад је трудан сељачки посао свршен, када су пшеница, кукуруз, и остали сељачки производи спремни за продају, тада су ступили на позорницу Јевреји, који су целокупну трговину сељачких производа имали у својим рукама и одређивали цену. Није одређивао цену плоду своје муке и зноја сељак, него Јеврејин, који ни прстом својим није мрднуо, који је дошао на готово. А те цене су такве, да малим и средњим сељацима, који су у огромном броју, када плате порез, прирез, кулук и отале дажбине, не остајаше често пута ни толико да људски обскрбе, обуку и исхране своју породицу, него злопате и муче се, док су на њиховој грбачи, на њиховој патњи и муци, Јевреји, који им много пута у пролеће по дуплој цени продају њихову сопствену пшеницу да би нахранили гладну децу своју, зарађивали без муке и зноја милионе и милионе.

Сељак је дакле, огромним делом својим био најобичнији роб јеврејски везан за своју земљу, осуђен да до смрти своје кулучи и злопати, а да му плод његовог труда односе фактични господари његови, Јевреји, који се и при овој гадној работи својој тачно придржавају Талмуда, који каже: “Нејевреји су створени да служе Јевреје. Они морају копати, орати, сејати, косити, вршити. Јевреји су створени да све готово нађу.” (Талмуд, Берахот 58а).

А при куповини труда сељачког, када га поред ниске цене, још и на квалитету, кантару и рачуну преваре, Јевреји се и тада придржавају Шулхан аруха који вели: “Дозвољено је Нејевреја преварити.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат). “Дозвољено је Нејевреја при рачуну преварити.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат 384б). “Ако два Јевреја један другоме помажу да Нејевреја на мери, тежини или броју преваре, добитак имају оба Јевреја да поделе.” (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат 183).

И РАДНИК ЈЕ БИО РОБ ЈЕВРЕЈСКИ

Индустрија у нашој земљи, као што се то јасно види из прегледа нашег, огромним делом налазила се у Јеврејским рукама, што значи да су Јевреји били господари највећег дела радништва, који је за свој мучан и напоран посао тако слабо награђен да је једва у стању да састави крај с крајем. Радник који има велику породицу није у стању да својој породици обезбеди ни довољну исхрану, а о другим животним потребма да и не говоримо. Живот радника и њихових породица под оваквим околностима је био право мучење. Заиста тешка је судбина радника које Јевреји немилосрдни искоришћују до потпуне исцрпљености. За мизерну награду радник је био присиљен, често пута у нездравим фабричким просторијама, у прљавштини, диму и прашини у зноју свога лица и тела до изнемоглости да кулучи само зато да би господари његови, у огромној већини Јевреји, његовом снагом и муком, зарадили небројене милионе, живећи богато и расипнички, задовољно и безбрижно, остављајући радника да с породицом често пута од глади скапава.

По њима то тако и мора бити, јер се они физичким послом и тако не баве, пошто по Талмуду: “Рад (физички) је веома штетан и мало доноси.” (Талмуд, Гетин). А иначе рад њима и не приличи јер су они опет по Талмуду: “Од Бога постављени над свима народима.”(Талмуд, Берах 101б). За рад је јеврејски Бог по Талмуду створио Нејевреје: “Нејевреји су створени да служе Јевреје.” (Талмуд, Усбамот 63а), а пошто су сви Нејевреји животиње и захваљујући само томе што служе Јевреје добили су човечји облик (Шулхан арух, Мудраш талпиот 225), то нека буду срећни и задовољни јер би у противном случају били животиње у животињском облику.

Кад се све ово зна онда се не треба чудити ако су Јевреји према радницима немилосрдни, тим пре што их и Талмуд учи: “Забрањено је бити милостив према Нејеврејима.” (Талмуд, Рамбан).

Не треба се чудити што Јевреји чине многе неправде раднику, јер по Талмуду: “Нејевреју је дозвољено да учиниш све и сваку неправду.” (Талмуд, Генеба 40а).

Не треба се чудити ако Јевреји своје раднике преваре и огуле јер по Талмуду: “Јеврејин може Нејевреја преварити и огулити.” (Талмуд, Баба меција 61а).

Не треба се чудити ако Јевреји и ону мизерну надницу раднику много пута закину јер по Талмуду: “Јевреју је дозвољено да од Нејевреја закине надницу.” (Талмуд, Санхедрин).

КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ?

Како је то могуће, питају се многи у чуду, да Јевреји, којих је у нашој држави било свега 0,5% од укупног броја становништва, господаре над целим нашим народом?

Постарали су се Јевреји да то буде могуће. Постарали су се они да народ не буде сложан и задовољан, јер би иначе њима за навек одзвонило. Створили су лажну демократију с лажним паролама: једнакост, братство и слобода. Из те лажне демократије произишле су политичке партије које су успеле да потпуно поцепају и посвађају наш народ.

Због политичких партија сељак је ишао против сељака иако су им интереси њихови били једни исти. Радник је ишао против радника, занатлија против занатлије, трговац против трговца. Наравно да овакав несложан, по партијама подељен и посвађан народ не претставља никакву снагу и није у стању да се одупре никаквој опасности и злу. Народ је постао немоћан и на тај начин су Јевреји, који су свађу народну још више потстрекивали, неограничено загосподарили и нашим народом створивши од њега себи слуге и робове и употребљавајући га као оруђе за постизање својих крајњих мрачних цељева.

А да би своје мрачне циљеве што пре постигли поред лажне демократије употребили су и остала своја оруђа: масонерију и комунизам, који су већ и онако оронули организам народни потпуно руинирали и народ наш довели на руб пропасти.

делови из књиге: Српски народ у канџама Јевреја

Подаци

This entry was posted on 31. августа 2012. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: