ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Недеља поноса или увреда за увредом!

Велики број увреда током тзв. „Недеље поноса“ показује да морамо да се замислимо над питањем где је наша колективна црвена линија?

Маратон активиста ЛГБТ популације под називом „Љубав, вера, нада“ требало је да почне на велики православни празник Светих великомученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије и да се заврши осмог дана геј парадом. Ове светитељке су пострадале у римској држави за време цара Аркадија јер нису хтеле да се поклоне грчкој идолској богињи Артемиди. Ова паганска богиња представља богињу смрти и лова.

Лов на породичне и традиционалне вредности је одавно почео као и ширење културе смрти кроз абортусе, дроге, секте, сексуалне настраности и друге модерне вредности. Сам назив геј манифестације „љубав, вера, нада“ је дрска провокација уперена ка великој већини нашег народа и његовог вишевековног гесла. А сам дан почетка тзв. „Недеље поноса“ је безумно ругање са празником ових великих Христових девственица, које пострадаше за веру.

Геј парада је отказана али „уметнички“ перформанси нису. У Кнез Михајловој је представљено венчање две лезбејке са провокативним именима Вера и Нада, а у Центру за културну деконтаминацију је одржана изложба у којој се једна шведска уметница на најизопаченији начин руга хришћанским празницима и нашем Господу Исусу Христу, толико накарадно да је срамота и помињати како.

Наш народ је дугогодишње понижен одузимањем територија, економском пропашћу, одвођењем наших људи у нелегални Хашки трибунал, националном обесвешћеношћу, културном контаминацијом, разарањем породице а од скора и верским прогонима.

Наиме поред ових дешавања везаних за геј параду који најгрубље вређају хришћанске вредности, актуелан је и случај манастира Грачанице посвећен светим Архангелима. Овај манастир се налази у близини Ваљева и потиче из Немањићког периода. Њему прети потапање до краја године због изградње бране Ровни, где је предвиђено акумулационо језеро за потребе водоснабдевања. Око изградње ове бране је много контроверзи а и о штетности саме бране говоре многобројне научне студије. Да ли ова светиња која је одолевала и Турцима и Немцима, неће одолети под налетом Срба?

Подсетићу на случај филма о Мухамеду који је изазвао праву револуцију и огроман бунт муслимана како у исламском свету тако и у земљама западне цивилизације. Муслимани који су јако близу Бога не дозвољавају да им се дирају светиње. О одржавању геј параде да и не говоримо. Питам се како би муслимани реаговали да им се „уметнички“ скрнави Алах? Да им се две жене „венчају“ на улици (а знамо како су муслимани строги што се тиче жена)? Да ли би мирно посматрали и ћутали док им се потапају џамије? А да ли би прихватили да им ЛГБТ популација дефилује улицама Техерана, Каира, Ријада или Сарајева?

„Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, тако мало!“ – Са болом у души грми свети Јустин Ћелијски. А ја се питам докле је наша колективна црвена линија? Црвена линија понижавања, вређања наших светиња, породица, систематског уништавања? Када ће се наша омладина извући из зомбираног информационог пространства и преузети одговорност будућности? Докле је граница нашег достојанства? Кад себе више не смемо назвати Човеком?

Стефан Стефановић

Извор:  Двери

Advertisements

Information

This entry was posted on 7. октобра 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: