ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Масони епископи у СПЦ?

Недавно је објављена фотографија начињена почетком септембра у Приштини, на којој су приказани Шибалић Т. (представља се као Епископ рашко-призренски) и Хашим Тачи како се рукују.

Ништа необично у томе, могло би се рећи, није он први Србин који се рукује за „Змијом“ (ратни надимак Хашима Тачија), а није ни последњи; то је већ одавно постало опште место.

Необичан није ни сервилни осмех који сија са лица млађаног Шибалића током руковања (сви који су га иоле упознали могли су спознати ту његову црту), као ни осмех одобравања и подршке његовог колеге муфтије на седишту поред.

Можда ће још понеког (необавештеног) зачудити зашто се Ш. Т. нашао на церемонији смене команданта Кфора, баш у дане када „Змија“ Тачи са својим специјалцима, управо уз подршку Кфора, спроводи акцију преузимања Севера Косова и чишћења Срба, и на тој церемонији се са Тачијем тако безазорно и радосно руковао. Али, не треба чак ни то никога да чуди, знао је он и за „боље“.

Оно што би (неупућене?) могло да зачуди јесте начин на који се горепоменута двојица рукују. По свему, то је „школски“ пример тзв. масонског руковања.

Неки слични примери могу се видети на следећим снимцима овде.

Они који су се чудили Шибалићу, можда се неће чудити Патријарху Иринеју, који практикује исти начин руковања.

Није далеко од њих (заправо, по свему судећи у истом су „друштву“) ни Зоран Јевтић (у Српској Цркви познат и као Атанасије), који се током своје посете Америци сликао поред гроба једнога масона, а да би остала јасно забележена и намера збога које је та фотографија начињена, уклоњена је ваза са цвећем да би се боље запазио масонски знак. На споменику покојника наравно да нема крста (зашто би се онда један Епископ сликао поред таквога знамења, могу се упитати они који га сматрају за Епископа), али је зато јасно видљива америчка застава.

Каква је све знамења примио папофилни Амфилохије Радовић од Папе Римског, вероватно ће широј јавности остати непознато. Довољно је сазнање да га краси прстен од Папе му лично дарован. Посреди су и друге драгоцености од племенитих метала. Можда начињене и од злата и сребра одузетих од Јасеновачких мученика? Отуда можда и тенденција за вртоглавим смањивањем броја ових мученика?

У мноштву недоумица које последњих дана израњају у јавности, налази се и питање како је могуће да се у депешама Викиликса које се односе на лица из Српске Цркве, два јавна и нескривена носиоца папског прстења у Српској Цркви (г-да Буловић и Радовић), представљају као заступници „тврде линије“, несарадње са Западом, као патриоте, насупрот оних „умерених“ (попут поменутог Шибалића, Дурић Григорија и др), када је позната ствар да то није тачно, и да све што су њихови следбеници, млађи Епископи (тзв. умерени), учинили, чинили су то под плаштом и патронатом тобожњих „тврдолинијаша“ Буловића, Радовића и наравно Јевтића.

Још када се види да Вучелићев Печат у свом недавном тексту (по ко зна који пут) промовише г-ду Буловића и Радовића као патриоте, и то управо на основу америчких депеша, и поред небројених јавних и осведочених зала која су поменути починили, и још увек чине, Српској Цркви и српском народу, онда се може са сигурношћу знати да се главни „вукови“ још увек штите, јер је још увек много „посла“ пред њима, које треба формацијски обавити.

.

Уредништво

Извор: Епархија Рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу

.

Подаци

This entry was posted on 11. октобра 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ, ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: