ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Шетња захвалности“ – сећање на поносну Србију 1912.

Позивамо све да у среду 24. октобра 2012, на саму стогодишњицу Кумановске победе, заједно походимо гроб Војводе Путника

Никад нам као данас – цео век после Кумановске битке, која је решила Први балкански рат – из славног примера наших предака није долазило толико тешких питања и, истовремено, никад нам се није нудило толико једноставних одговора.

Пошто је, ношена непоновљивим историјским полетом, мобилисала војску од преко 240 хиљада људи – више од 40 одсто активног мушког становништва – српска Врховна команда, на челу са тада генералом Радомиром Путником, ни недељу дана после објаве рата Турској, водила је 23. и 24. октобра 1912. (по новом календару) одсудну битку. После дводневног судара оружја у околини Куманова, непријатељ је натеран на повлачење а славна Српска војска ослободила Косово и Македонију, до тада више од пола миленијума под турском окупацијом.

Иако у западној политици није било одушевљења за српске ослободилачке акције, историјски тријумф омогућило је формирање Балканског савеза Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске, под победничком девизом – „Балкан балканским народима“. Био је то најсветлији пример шта уједињени могу мали народи, када сопствене интересе претпоставе интересима великих сила.

Век касније, нараштај наших отаца и наш показао се недостојним велике мисије наших предака из Балканских ратова. Разједињени и посвађани у споља и изнутра разореној земљи, уплашени претњама и заведени обећањима западних сила – водећи део овог нараштаја готово је поништио велика постигнућа славних предака и својим историјским илузијама жртвово и клицу сваког народог постојања – слободу.

Има ли данас места на свету пред којим ће се све српске омразе, сукоби и илузије показати толико малим и недостојним, има ли места које нас толико напаја заборављеном идејом слободе, као што је то гроб Војводе Путника, војног стратега великих српских победа који је знао и то колико солидарност може да нас уједини, па је у тим истим Балканским ратовима наредио да дневница потпоручника и војводе буде иста – три динара? Има ли, онда, места на свету пред које ћемо изаћи толико мали и недостојни, са толико разлога да тражимо опроштај за историјски удес за који смо одговорни?

Зато наше сећање на Војводу Путника и велики нараштај српске Војске који је предводио, данас није само израз пијетета према великану славног српског оружја већ и наш израз стида сопственим нараштајем, који недовољно разуме колико слобода мање кошта када се чува него када се поново осваја.

Уверени да тај миленијумски темељ слободе, на коме је чврсто стајао идентитет наших предака, није могао нетрагом нестати и да је негде дубоко запретен у свима нама, позивамо све који у то верују, без обзира на политичке ставове и разлике, да у среду 24. октобра 2012, на саму стогодишњицу Кумановске победе, заједно походимо гроб Војводе Путника, на који ћемо положити венац и запалити свеће.

Окупљање и „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србију 1912“, на коју су позвани сви и у којој ће бити места за сваког, почеће тачно у подне пред Владом Републике Србије, у Немањиној улици, одакле ћемо се запутити према Алеји великана на Новом гробљу.

Нека нас славни гроб уједини!

Нека нас поново освоји идејом слободе!

Нека нас надахне за прегнућа достојна славних предака!

Живела Слободна Србија!

Ана Радмиловић

Мило Ломпар

Бранко Павловић

Славољуб Качаревић

Слободан Антонић

Борис Малагурски

Жељко Цвијановић

Advertisements

Information

This entry was posted on 16. октобра 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: