ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Преварена жена у данашњем свету

1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
2. А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
3. Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
4. А змија рече жени: Нећете ви умрети;
5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.

(1. Мојсијева, глава 3)

Од ове преваре је почело. Ђаво у обличју змије је преварио жену искушавши је на два начина – њену веру у Бога тако што јој рече да је Бог лаже, и њено смирење рекавши јој да може бити као Бог. На тај начин је желео да унизи највеће дело Божије, човека и жену, и да га одвоји од Бога. Свети Оци Цркве кажу да је приступање ђавола баш жени био стога што је жена слабији сасуд, и зато што има снажан утицај на мушкарца. Знао је да ће ако њу превари она повући у грех и мушкарца, што се и десило.

Најгоре у овој превари је што је, као и у свакој превари, добијено мало за велико, али на први поглед примамљиво. Жена је добила познање добра и зла, које јој у рају није уопште требало због безгрешног живота који су Адам и Ева водили тада (види се да су били чисти као мала деца која иако гола немају стида јер немају греха и не знају да је то лоше), а изгубила је могућност да једе са дрвета Живота, тј. изгубила је Вечни Живот и постала је смртна, и избачена је од стране Бога из раја, и од тада је много даље од Њега. Катастрофалан избор.

И данас је на делу превара којом се жена тера да да велико и важно, за мало и неважно, али на први поглед блиставо и драгоцено. И опет се игра на карту њене гордости да би се та превара прикрила неким жениним добитком. Реч је, наиме, о томе да се жени нуди једнакост са мушкарцем, тзв. еманципација, а све у циљу њеног, тобоже, бољег положаја у свету. Пристанак на тај изазов доводи жену у врло неугодан положај – она товари на своја плећа много нових обавеза (само посао односи 10-12 часова дневно, а где су и остале „једнакости“), а она исконска, од прве жене Еве па до данас неизмењена, обавеза рађања и подизања деце у добре људе, као и брига о дому и породици, као нешто дубоко укорењено у женском бићу, не може да се одбаци. И стога она мора нешто да уради што ће јој омогућити да све обавезе које је самостално одабрала и заврши. И тада практично изабира најгоре могуће решење – да смањи време и квалитет односа са децом.

И ту је суштина преваре. Жена је кроз историју човечанства била носилац љубави и топлине, коју као мајка преноси на своју децу током њиховог одрастања. Управо зато Свети Оци Цркве кажу да се жена спасава кроз своју децу, тј. рађањем и, пре свега, подизањем те деце у духу љубави и топлине, љубави и топлине који они треба да понесу са собом у живот и пренесу новим генерацијама, својој деци. На тај начин жена спрема спасење своје деце, спрема нове Светитеље који треба да напуне Царство Божије, али и одлучујуће утиче на атмосферу у друштву, атмосферу која може бити заснована на топлини и љубави једних према другим, или на хладноћи и себичности. Изабравши већу ангажованост ван дома њено дете подижу странци (беби ситерке, обданишта, школа, телевизија, улица…) који су ка детету равнодушни, јер све што раде – раде због новца. Тако дете расте без топлине и љубави, који су круцијални баш у најмлађим годинама, што их из године у годину прави себичним и хладним.

Неко ће рећи да је већа ангажованост жене на послу довела до материјалног благостања породице, тј. да се боље живи. Кад се загребе испод површине тог аргумента види се да се додатни новац који се нашао у породици због жениног запослења користи пре свега на тзв. „куповање“ дечије љубави разним поклонима, као и на лично уживање-летовања, зимовања, више одеће и хране, све у свему ствари без којих се може. Поклони које су деца добијала у великим количинама као замену за љубав и пажњу прави их среброљубивим и они се навикавају да од својих родитеља добијају све на готово, и када дође тренутак да родитељи више не могу да поклањају, јер се од поклона од 1000 динара дошло до путовања, кола и станова, тада се показује и право лице односа деце према родитељима. Нема љубави јер је нису ни добили, па су нам тако све пунији домови за старе, јер деца која немају љубави и жеље да истрпе своје остареле родитеље, и да се мало скупе у својим становима да би оставили места и за њих, гледају како да их се реше за по њих најјефтинији начин.

А како се друштво одужује жени на њеној несебичној жртви да преузме нове обавезе на себе. Ако погледамо женин положај као супруге видимо да је неверност мужева све већа, а развода је све више, развода који жену у преко 99% случајева оставља са децом и мизерном алиментацијом, што је ставља на велике муке. Ако погледамо положај сестре видимо да се свакодневно догађају ствари до скора незамисливе, да брат „намешта“ своју сестру неком свом другару, да се овај „забавља“ са њом, што у преводу значи да је одведе у кревет, искористи и најчешће, убрзо одбаци. А најгоре је прошао положај мајке. Некада светиња због које се, као и због сестре и супруге, губила глава ако би се неко усудио да нешто лоше каже, а камоли уради, данас постаје „кева“ и псује се на сваком кораку без икакве консеквенце. Назив уличног сленга без топлине и љубави и најгоре могуће псовке које су постале део свакодневног речника, па чак и поштапалице у говору, су показатељ места мајке у срцима данашње деце. Катастрофа.

Жена данас је постала објекат који треба да служи за забаву, сексуалну пре свега, кућну испомоћ и продају производа. Њене најважније улоге су љубавница, забављачица, кућна помоћница и купац, баш како је то било и у паганским друштвима пре силаска Сина Божијег, нашег Господа Исуса Христа, међу људе. Његова Црква од тада мало по мало издиже жену на посебан пиједестал, у складу са положајем који је Богородица имала у Цркви, положај одмах испод Свете Тројице – Оца, Сина и Светога Духа. Жена као мајка и сестра постаје светиња у коју се не дира, а брак, као Света Тајна, толико другачија од данашњег световног брака у коме се потписује уговор који унапред расправља  о разводу, представља тајанствено сабирање два тела и два духа у једно тело и један дух. Мушкарац и жена постају једно, постају једнаки. И у Светој Тајни брака жена је била најједнакија мушкарцу икада, јер постају једно, док све светске приче о изједначавању жене са мушкарцем је лицемерна лаж пласирана од мушкараца да би жену преварили и искористили.

Најважнија ствар коју је жена добила постанком Цркве је да је ублажена њена оштра казна којом ју је Бог казнио због непослушности у рају. Њој је речено да ће њена воља бити заувек подчињена вољи човека, а како мушкарац може да буде и изузетно лош то је довело до њеног тешког положаја кроз историју до Христа. Од Христа Црква Божија и даље говори о послушности жене мужу, јер је то заповест Божија, али је ублажавају инсистирајући да муж мора да воли своју жену. Тако жена добија оно што јој је, а то сви знамо, најважније – да буде вољена. А кад воли и кад је вољена послушност није никаква казна, јер се обавља у Љубави.

Ето шта све одбацује жена данас зарад летовања, зимовања и осталих материјалних користи. Полако се привикава на положај од пре Христа, који је практично положај робиње коју сви треба да искористе и коју нико не воли. И не само да тако шкоди себи, и себе одваја од спасења, већ у том правцу вуче и сав свој дом, дом без љубав и топлине, али материјално украшен.

Давно је речено да је друштво онакво какве су жене тог друштва. Окретање добру или злу зависи од љубави коју у себи има жена и начина на који је преноси. Стога је од највеће важности да жена буде молитвена, што значи да буде у контакту са Богом који је Љубав. Само тако ће моћи да има довољно љубави и за своје и за спасење својих ближњих, од којих су најближи њена деца и муж. Само тако ће њено срце бити извор Љубави која води у Живот Вечни.

Само тако ће бити заувек вољена и срећна.

.

Александар Миљевић

Извор: Боготражитељ

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 28. октобра 2012. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: