ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Прислушкивање

У немању никаквих резултата у сто дана свог владања, у настављању погрешне и погубне политике задуживања државе, нова власт ради исто оно што је радила и прошла влада, режим лансирара свакога дана по неку нову аферу. Велика најава хапшења се отегла у недоглед, сукоб са тајкуном Мишковићем и његовом кланом добија лични печат, саобраћајни инцидент на колону председника државе и прислушкивање председника и потпредседника добија нушићевске димензије.

Данас ћу писати о прислушкивању. Мене прислушкуји од 1989. То ми је на ратишту 1999. признао један високи функционер тајне служне. Мене то уопште није занимало. Сматрао сам да тајна служба треба да раде свој посао. Зашто би, иначе, примали плате? Тај официр тајне службе ми је рекао да су извештаји о мени били кратки, моја наступања у јавности опаснија су више од мојих приватних разговора. Мене је тај извештај забавио. Никада нисам био оптерећен тајним службама, заверама и тајним организацијама. Прихватао сам да то све постоји и да нам нико ништа ново није открио. Најважније је да радите посао у који верујете, да све радите поштено и отворено и да немате никаквих тајних комбинација. То је једини начин да, ако сте сами и иза вас не стоји никаква политичка, пословна или криминална организација, опстанете дуго на тржишту и јавној сцени.

Државна безбедност пропале Југославије је све прислушкивала и земља се распала. Српска државна безбедност је, такође, све прислушкивала и пратила, али ниједан потез није предузела да не доживимо то што смо доживели. Разлог је врло једноставан, у тим службама су радили нушићеви сеоски шпијуни. Радили су потпуно неспособни људи да заштите државу и државне интересе.Њихов највећи успех је да паланка прича како су они припадници Тајне Службе. Нису само смели да деле визкарте на којима би писало да су срески шпијуни, али прича да раде за тајну службу је хранила њихову шпијунску сујету. Тако смо избули све битке у последњих две деценије и доживели потпуни национални слом.

Ради историјског поређења, наводим значај који је имала руски КГБ у спасу државе од пијане Јелцинове политике. Према ономе што сам чуо у разговорима са челним људима у Сан Петербургу, тај петербуршки огранак КГБ је одлучио да спаси државу од пропасти. Наиме, када је у једном дану 19.08.1998. рубља пропала четристо одсто и када је земља била у потпуном банкроту, неколико високих официра КГБ-а из Сан Петера су решили да преузму ствари у своје руке и отишли су код председника Јељцина на разговор. Човек који је био на том разговору нам је испричао да је Јелцин, када су ушли у његов кабинет, прво рекео : „ Немојте да ме убијете!“. И он је био свестан да је његова политика погубна за државу. Амерички политичари су се спрдали са Јелцином и тако омаловажавали Русију. Када су му официри рекли да мора да се сам повуче, он је рекао – „ Немојте да ми дирате породицу“. Када су му обећали да му неће да дирају породицуи, замолио је да му оставе мало средтава за живот. Они су му оставили све председничке принадлежности и затворили су очи на капитал који је његова кћерка опљачкала у сумњивим пословима. То је била безначајна цена коју је Русија морала да плати да би се спасила. Када су направили договор са Јелцином, петербуршки официри су се договорили да свог поузданог човека ставе на Јелциново место. Избор је пао на Путина, који је био анониман и који је представљао умерену струју међу официрима. Тако је Путин дошао на власт. Није било демократских избора, него је извршен тихи државни удар. После тога је све познато.

Овај случај са Русијом показује да државна безбедност може, уколико има памети, слоге и храбрости, да спаси државу пропасти. Нажалост, српска државна безбедност, морамо то признати, налази се на нивоу среског шпијуна Жунића. Озбиљна државна безбедност зна да предвиђа догађаје, да спречава напад на државне институције и да , ако је потребно, спасава државу од пропасти. Руски случај довођења Путина на власт је показао шта мора да уради историјски одговорна служба државне безбедности. Ми нисмо имали такве људе у државној безбедности и зато смо све битке изгубили у последњих две деценије.

Шта значи ово данашње прислушкивање? Како се оно одвија?

Уплашени тајкун својим људима у државној безбедности, он има свуда своје људе које плаћа, па и у државној безбедности, даје налог да се прислушкују телефони председника државе и потпредседника владе. Зашто? Он жели да има информације из прве руке шта смерају председник и потпредседник. Мора да зна колико су они заиста одлучни да иду до краја. Он им не верује, али хоће да буде сигуран. Напада на њега у јавности од стране потпредседника га је уплашио и он хоће да зна какве су стварне намере власти. Тајкун сматра да може да кроји судбину Србије и зато мора да има информације из прве руке. Он сматра да се ништа није променило у држави и да он има право да надгледа и даље политичаре и да кроји судбину Србије.

Жалосно је што је Србија доспела у такву историјску катастрофу да један примитивни тајкун верује да може да управља Србијом из сенке. Још страшније је што су државне институције корумпиране и што један човек сумњиве прошлости може да изда налог за прислушкивање председника државе и потпредседника владе. Све то говори да се налазимо у потпуном правном расулу и да садашња власт нема решење за излазак из овог стања.

Где је проблем?

Садашњу власт сачињавају они исти људи који су годинама сарађивали са тајкуном и који су од њега узимали новац за свој политички наступ или за изборну кампању. Значи, тајкуну су они који сада владају Србијом, а који су окренули ћурак и сада причају неке друге приче, јако добро познати и он сматра да има легитимно право, узимали су паре од њега, да их прислушкује и да заштити свој украдени капитал. Тајкун је и даље убеђен да је јачи од политичара и да држава треба да служи његовим интересима.

Претпоставимо да су на власт дошли стручни људи који истински желе да системски мењају Србију, који никада од ниједног тајкуна нису ништа узели и који своје ставове о тајкунима годинама износе. Та нова власт би одмах сменила све људе из тужилаштва, полиције и судства који су служили претходној власти и ојачали би страним стручњацима ове институције за борбу против организованог криминала. Истовремено, нова власт би донела неколико нових закона, међу првима Закон о пореклу калпитала политичара, тајкуна и јавних личности у периоду 1989-2012 и Закон о конфискацији имовине стечена на привилегијама,корупцијом и криминалом. Та два закона би била довољна да одмах отпочне обрачун са свима који су опљачкали државу и грађане Србије.

Шта би тајкуни урадили?

Који би био смисао прислушкивања, ако би се сви нашли иза решетака за неколико недеља? Зашто би некога прислушкивали када он води јасну и отворену државотворну политику. Прислушкивање постаје бесмислено. Односно, своди се на балканско чаршијско оговарање. А оговарање се не може спречити. Оговарање је хигијенско испирање уста. Зато наше прије – слатка моја да ти кажем – обришу прстима углове усана ,јер се наслађују толиким вербалним ужицима.

Оговарање је наш најбољи национални спорт. Прваци смо света у оговарању. Али, будимо искрени, и то је боље, људски је, него да се претворимо у програмиране роботе.

.

Бранко Драгаш

Извор: Dragas.biz

Advertisements

Information

This entry was posted on 5. новембра 2012. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: