ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Увод у глобални тоталитаризам

Како се већ годинама активно расправља о срљању светске политике према тоталитарном пројекту, желели смо да проверимо и истакнемо доказе најпопуларнијих теоретичара о ‘Новом светском поретку’, да бисмо увидели има ли конкретних темеља иза тако смелих тврдњи.

 

Прихватање или одбијање навода овде је препуштено субјективној процени. Тако у следећим редовима прочитајте којих је то десет непобитних и најбитнијих доказа да се нешто сумњиво дешава на глобалном геополитичком плану.

1. Беспилотне летелице свуда око нас

Недавно смо писали о новој иницијативи америчке власти. Снаге реда, међу којима је и полиција, шокирале су јавност са најавом да ће у Калифорнији до 2025. уместо возила увести беспилотне летелице, тзв. дронове, ради ‘надзора и ефикаснијег спровођења закона’, преноси РТ. Водећи полицијски службеници у тим савезним државама већ недељама лобирају и јавно коментаришу потребу за ‘надзорним дроновима’ који би ‘предухитрили злочине’. FAA (Federal Aviation Administration) би до 2025. по таквим плановима увела око 30.000 беспилотних летелица полицијских у ваздушни простор САД-а. Конкуренти за готов производ су БМВ (‘ePatrol’), Хонда и Субари (SHARC).

Такође, САД су већ 36 пута бомбардовале суверену територију Пакистана без објаве рата уз 261 погинулу особу, а сличну праксу презентују у Јемену. Поједини аналитичари тврде да ће управо овакве беспилотне летелице управљане ‘џојстиком’ из базе бити будућност ратовања док ће жртве све чешће бити цивили, под изговором ‘терористичке претње’.

2. Неиспитана технологија на тржишту (ГМО, трајни хлеб, адитиви …)

Када се прича о ГМО-у и сличним изузетно контроверзним питањима право питање није да ли је то штетан елемент него како је тако битна технологија уопште завршила на тржишту уколико данас и њени најјачи произвођачи, као и судови, признају да постоје мањкавости у научним студијама приликом изласка на тржиште – те мањкавости су сукоби интереса, субјективни научници приликом тестирања и ‘лобирање’ (корумпирање) политичког миљеа. Иако су овакве технологије на тржишту под изговором ‘људских права и борбе против глади у свету’, сваком је јасно да служе искључиво стицању финансијске добити.

Основни проблем са критичким научним студијама везаним уз ГМО настаје када WHO (Светска здравствена организација)не жели да призна та истраживања, а за сопствена допушта Монсанту унајмљивање стручњака и надзор над пројектом.

Контроверзе везане уз ГМО настају још код чувеног експеримента института Руске академије наука из 90-тих, где су у једној од ретких студија нефинанцираних од стране ГМО индустрије руски научници доказали како хрчци храњени ГМО храном након четврте репродукције потомака остају стерилни. Монсанто је на све реаговао изјавом да је то ‘можда истинита, но небитна нуспојава која је недоказана код људи’. Ignatio Chapela је 2001. спровео истраживање на животињама које се хране ГМО-ом те је устврдио како је забележен ‘трансгенетски дефект који је узроковао успорен раст, дегенерацију организма, морталитет потомства’. О ГМ комарцима и њиховом учинку на биоразноликост речи не треба ни трошити, а већ су ‘вани’.

Чули смо и за изум ‘трајног хлеба’. Microzap, америчка фирма из Тексаса, развила је микроталасну технологију помоћу које могу направити хлеб с двомесечним роком трајања – Проблем са хлебом је решен на начин да се спречава улазак плесниRhizopus stolonofiner у окружење, и то на пуна два месеца. Критичари сумњају у проблем да све постаје комерцијално далеко пре него што су технологија и њени продукти научно испитани, као и њихов утицај на конзументе. Ништа боља ситуација није виђена нити у прошлости, а најбољи примери су флурисање воде (које се првобитно користило у затворима, због ‘примиривања робијаша’), вештачки заслађивачи (попут бојног отрова аспартама и канцерогеног Acesulfam K) док о адитивима најбоље говори став прве корпорације која је почела са њиховом применом у исхрани – ‘Нису адитиви криви за нуспојаве које узрокују, него лоша природна одбрана човековог механизма против њих’.

3. Надзор становништва (камере, микрочипови, мобилни телефони …)

Концепт из Орвеллове 1984. зван ‘Велики Брат’ све нам је ближи. Од поступних примена надзора (попут рукавице на деци у вртићима и праћења жена у Саудијској Арабији) подобних традицији па све до софистицираног надгледања, тренутак у ком ће се знати где је свако на било којем кутку планете невероватно је близу. ФБИ је већ затражио од великих компанија попут Facebooka,GoogleaMicrosofta и Yahooa да се не противе предлогу закона који би им омогућио надзор над њиховим корисницима јер би супротно ‘повећало опасност за националну и јавну безбедност’, преноси Дневник.

INDECT је пак сложеница настала од реченице ‘Интелигентни систем информација за подршку посматрања, претраживања и проналажења везан уз сигурност грађана у урбаним подручјима’. ЕУ га је са 15-так милиона евра потпомогла још 2009. као примерни програм за овакав тип надзора, а пројекат су припремили и реализовали бројни универзитети широм Европе у сарадњи и под координаторске палицом Универзитета у Кракову. Занимљива је и чињеница да су политичари у Европском парламенту, да би ‘стали на крај теоријама завере’, желели потпуну објаву свих делова пројекта. ЕУ ипак није пристала из непознатих разлога те је оформила етичко заступништво које је, кријући поједине параграфе пројекта, закључило како ‘не постоје мањкавости у етици пројекта’. Изузев већ познатих надзорних елемената навели су и врло добро познат начин маскирања надзора и контроле грађана – ‘Повећавање сигурности’. Можемо све сажети у три темељна стуба – надзор грађана и околине ради ‘потраге за претњама’, надзор интернета због истог разлога и заштита прикупљених података. Правно је занимљива и формулација да INDECT развија платформу за спречавање ‘терористичких претњи, озбиљнијих злочина, насиља и абнормалног понашања’. Морамо појаснити чињеницу да је ЕУ правно позната по томе да све воли да дефинише и формулише, по могућности без слободних судијских одлука и процена. Но, како онда дефинисати реч ‘абнормално понашање’ у овом случају? Веровали или не, ЕУ је ту реч дефинисала као ‘трке, предуго седење на једном месту, састанци са више особа, викање, седење на поду у јавном превозу’.

ФДА је пак и службено одобрила чиповање људи, односно употребу чипованих лекова које користе људи, а који се у амерички здравствени систем уводе под изговором да ће омогућити боље праћење здравственог стања сваког појединца, но који могу служити и за даљинско праћење, контролисање и управљање сваким ко у себе унесе такав лек, објавили су само ретки медији, известили смо пре пар месеци. ‘Кад видим шта све фармацеутске индустрије раде, стидим се што сам био фармацеут и биохемичар. Они, наиме, уграђивањем чипова у таблете, па онда и у људе, спроводе подмукли геноцид о којем сам у више наврата говорио, а у исто време уводе општу контролу над сваким појединцем у свету. Као фармацеут и биохемичар који је годинама радио у Научно-истраживалачку институту Новартиса знам да се сваки серум испитује и производи десетак година, што значи да у нормалним условима није могуће одмах произвести вакцину за нову врсту грипа, већ се очито ради о томе да нови обликгрипа посеју тек након што приправе серум, како би на вакцини могли богато зарадити ‘, истиче мр. Драган Хазлер, председник Хрватске академије наука и уметности у дијаспори, угледни фармацеут и креатор бројних нових лекова. ‘Елита која управља може на даљински пребацити програм човека у сваком тренутку и у сваком смеру. Наука је данас толико узнапредовала да се зна који део мозга за што служи, који део и на који начин се може активирати, што значи да се помоћу чипова у нечијем телу може управљати људима, њиховим емоцијама, а могу се врло лако искључити, односно убити. На даљину се може изазвати срчани или мождани удар, што свакоме може изгледати као природна смрт’, напомиње др Јосип Јурчевић.

4. Бизарни закони (Codex Alimentarius, CIT, интернет закони …)

Codex Alimentarius је несумњиво закон који подсећа на диктатуру – забраном свих лековитих биљки, чајева и меда без ЕУ сертификата, за који је потребна вишегодишња студија те улагања која надмашују 100.000 €, подстакао се корпоративни сектор док су општепознате добробити природе добиле потребу за лиценцирањем. Критичари су поспрдно констатовали како ће кроз двадесетак година изворска вода требати маркицу потврде да је здрава за испијање. ‘Ово је ударац на природну медицину и уступак фармацеутским компанијама које улажу милионе у синтетичке лекове. То значи крај травара и медара.

CIT је пак пројекат који је покренуо ‘Програм превенције и борбе против криминала при Европској комисији’, а подршку ужива у Немачкој, Шпанији, Великој Британији, Холандији и Белгији, од почетка изазива сумње у скривени надзор интернета под опаском безбедности.

Главни циљ је ‘развој нелегислативног оквира који се састоји од основних тачки и најбољих практичних искустава’ ради боље повезаности јавног и приватног сектора. Као основни објекат рада спомиње се ‘решавање неидентификованих онлајн терориста и филтрирање претњи помоћу нових технологија’. Правници су одмах уочили бољку ‘немогућности дефинисања проблема и нејасност решавања истог’ што би на крају могло да резултира филтрирањем целог интернета.

Овакав облик сарадње јавног и приватног сектора ће омогућити разним корпорацијама и компанијама да ‘обављају надзор, блокаду и филтрирање’ као и проказивање одређених ‘неподобних елемената на интернету’. Пластичан и комичан пример је забрана објављивања слике Паје Патка јер ‘не носи гаће’ што је једној фирми дало зелено светло да кориснике са таквом профилном сликом окарактерише као ‘можебитне терористе’. Исто ће, истичу стручњаци, омогућити потпуни надзор интернет везе запослених, уклањање ‘осетљивих’ садржаја са веба без законске подршке, особе које деле ‘терористички’ садржај попут торрената прогласити ‘сарадницима’, забранити анонимне постове, Владама обезбедити слободан приступ корисничким подацима без налогаи још десетине сличних импликација. У сваком случају, ово поприлично подсећа на неке тоталитаристичке мере већ виђене у прошлости.

Сви смо читали о забрани производње сијалица чиме ЕУ жели ‘да смањи потрошњу електричне енергије за 1%’. Као замену препоручују светлосне диоде и штедне сијалице. Прве коштају преко 20 €, а друге су канцерогене, штеде струју једино вишесатном применом и изузетно су опасне уколико се разбију због концентрације живе. Остали додаци су пак лоши због слабе светлости која штети виду. Сличне бизарне забране ћемо видети и у блиској будућности када ће бити забрањени све нетефлонски тигањи. Иако је Универзитет у Келну кроз студије указао на канцерогено зрачење, исто не спречава ЕУ да би забранили ‘обичне’ електричне шпорете због ‘прекомерне потрошње електричне енергије’. Слична иницијатива је била преузета из Хрватске када је ЕУ разматрала гашење јавне расвете после 23:00 сата због уштеде. Срећом, тај план није прошао.

CETA (Comprehensive Economic and Trade Agreement between Canada and the European Union – Свеобухватни економски и трговински споразум између Канаде и ЕУ) објашњен је у кружном е-маилу који је послало Веће ЕУ секретаријатима држава чланица. У њему пише да је ово ‘моделиран ACTA с истим санкцијама’. Након пресретања маила хакери су одлучили да ‘украду’ цео споразум који је у последњих пар дана процурео и на интернет. Европски парламент је одбио ACTA због овлашћења која су добили приватни интернет провајдери (ISPs) уз потпуни надзор и контролу над корисницима, CETA примењује готово идентичне одредбе, но овај пута – без транспарентности и јавне расправе. Споразум је намењен ужој сарадњи између Канаде и ЕУ путем трговине и улагања. Проблем су ‘копи-пејс’ реченице преузете из ранијих верзија контроверзних интернет регулација.Критичари CETA истичу како је чак 92% ЕУ парламента гласало против ACTA што је демонстрирало вољу политичара и грађана.

5. Трансформација медија у пропагандно-индоктринацијски алат

Медији у било којем облику већину свог рада усмеравају ка промовисању небитних вредности, индоктринацији, пропаганди (све мање и реклами) и скривању чињеница. Свима је врло добро позната чињеница како свега пар магната држи све медије у САД, а сличну ситуацију видимо и у региону. Руперт Мардок је већ започео са наплатом интернет садржаја, а његов медиј својевремено је затворен због ‘шпијунаже и надзора’. Newsweek и The New York Times након великих проблема су парцијално или у потпуности делатност пребацили на интернет, а слична пракса води и остале медије ка очито једином подручју које људи препознају као полигон за ‘не-маинстрим вести’.

Очигледно је да у посебно кризним ситуацијама приликом корупцијских афера, неспособне власти и сл, медији почну дапромовишу телевизијски и ини програм чија дистракција позитивно утиче на перфидне намере интересних група. Улазак Хрватске у ЕУ такође је добар пример – једно дневно гласило први дан прозива ‘анти-ЕУ’ новинаре за пристрасност и ‘уништавање струке’ да би следећи дан на насловници освануло ‘ЕУ нема алтернативе’. То је наравно само један од фрапантних примера чисте манипулације становништва у својству пропаганде и индоктринације. Могли би као примере узети и афере Јосиповића и Тодорића, које су обрађивали само поједини медији док су се остали правили као да цела ситуација ни не постоји.

6. Службе народа постале алатке власти (полиција, закони, судови)

Прве полицијске снаге настале су у Кини и имале су лимитирана овлашћења и запослење, чисто да никада не би прешле преко идеје на којој су настале. У Грчкој су државни робови представљали редаре и полицију док су једино грађани имали право на истраживање злочина. Прва права појава данашње полиције, она која је у свему слушала власт, догодила се у Риму где је војска служила и као полиција, и то она која се жестоко обрачунавала с народом…

Закони су такође константно креирани да би погодовали законодавцима. Аргентински министар пољопривреде је тако својевремено легализовао ГМО да би затим иступио из политике и постао монополиста ГМО технологије у тој држави. Сличне су одлике поједини медији давали председнику Јосиповићу у афери Зампорион. Но, чак и у државама где је закон заиста доведен на неутралан и аполитичан ниво, судови имају могућност да својом одлуком искриве законске оквире. Судска неправда је често понајвећи темељ незадовољства, а медији и политичари су постали изузетно битан фактор при доношењу пресуда.Корумпирано правосуђе темељ је ‘ужег заједништва’ ЕУ држава, чиме би се наводно решио проблем по старом принципу проблем-реакција-решење.

7. Манипулација јавним мњењем (новоговор, ПР, рекламе)

Након надзора, контрола је сигурно други корак ка тоталитаризму када је народ у питању. Промовисање нових вредности попут политичке коректности (није ретардиран, него ‘физички онемогућен’ – није криминалац, него ‘особа која се огрешила о закон’), спина (војне акције чишћења замениле ‘убијање свих у окружењу’, а рат за мир дошао уместо ‘агресије на другу суверену државу’) и новоговора (‘Слобода је ропство’, ‘незнање је моћ’) битан је аспект деловања менаџера за манипулацију.

Извртање традиционалних вредности ради лажног ‘либерализма’ видели смо током изгласавања закона о легализацији геј бракова у Француској где ће француска држава са службених докумената избацити речи ‘отац’ и ‘мајка’ са заменом у реч ‘родитељи’. Предлог закона породицу описује као ‘брачну заједницу двоје људи, различитог или истог пола’ чиме ће се Влада борити против предрасуда. Сличне случајеве смо видели у Британији с причама за предшколску децу о животињама хомосексуалцима, гејпријатељима и породицама, као и у Словенији где је сликовница Алекандре Макеине ‘Дугине породице’ појаснила породицу особа истог пола за децу у вртићима што је пример преузет из Немачке. У Бразилу су пак отишли ​​и корак даље па су на џумбо плакатама презентовали два дечака који се љубе што је била реклама прилично агресивног пројекта представљања хомосексуалности у школству. На тај начин се ствара супротан ефекат – деца гај родитеља и она феминизованог изгледа одмах буду етикетирана и злостављана од стране раније индоктринисаних вршњака. Посреди је очито намерно лажно оглашавање.

С таквом врстом оглашавања врло су добро упознате корпорације које неретко користе неиспитане лажи приликом рекламирања сопствених производа, које нажалост често буду из научног правца. Није им проблем ни да плате научнике и фабрикују резултате истраживања који наравно њима иду у корист. Ако идемо још дубље у проблем, све већа је инфлација сублиминалних порука које на субјекат делују путем подсвести. Иако су законски забрањене, сасвим се нормално користе у савременом маркетингу. Чак 70% људи подложно је таквој манипулацији па није немогуће замислити како управо овакве технике дају плодно тло онима који сматрају како је ‘тоталитаризам бољи од демократије’.

8. Ратови за мир

Све је почело у давној прошлости, а данас је дошло до нивоа када напад САД на Ирак није ‘false flag‘ иако никада није потврђено ‘оружје за масовно уништење“, а постоје и врло јасни докази како је у питању лажан извештај. У Великој Британији су људи из Блеровог кабинета касније одговарали за спин, но у Америци је ментални склоп становника и данас подложан тврдњама да је рат оправдан. Слично дејство видели смо и у нападу на Авганистан, где су сви тражили бин Ладена иако су готово сви наведени отмичари авиона имали држављанство Саудијске Арабије где су се и скривали. Наравно, касније је откривено да је већи део ‘отмичара’ жив, па је извештај ФБИ-ја проглашен ‘мањкавим’ што није спречило прогон фантомских самоубојица. Упркос томе што је сам концепт ‘рата за мир’ невероватно контрадикторан и оксиморонски, сви га врло радо спомињу. Занимљиво, службена дефиниција војске је ‘стална оружана снага која служи за освајање туђих подручја и заштиту сопствене земље’ – но, што уколико постоји само једна светска држава? Вероватно ће та претња увек бити ‘унутрашња’, односно, сопствени народ, а без обзира на лобирања за једну светску војску, сам назив исте ће у потпуности изгубити значење које је имао при утемељивању.

9. Монетарно ропство

Зачарани круг новац-банка-држава-порези-људи-новац вековима беспрекорно функционише уз протекционизам политичких струја, а данас више него икада људи схватају принцип фамозне ‘владавине 1%’. Корпорације и банке преузимају интересну сферу, а људи преко сопствених леђа сносе бесконачну и све тежу кризу – управо како то и треба да буде у једној ‘Орвелијанској’ држави. Тзв. ‘tent city’ творевине окружиле су веће градове широм САД.

Проблем протока и регулације новца дошао је до тачке усијања, државе на уштрб грађана спашавају банке које су створиле кризу док је сасвим нормално да приватна банка штампа новац и затим га уз камате позајмљује САД и другим државама. Банкари заузимају политичке положаје технократским принципом и без демократских избора, а профити од ‘свега пар милијарди годишње’ постају ‘недовољни’. Појединци попут Lloyda Blankfeina, тајкуна, председника управе и CEO Goldman Sachsa, изјављују да би ‘људи треба да раде више и дуже, уз мање плате’, и све се нормално прихвата у медијима и менталном склопу људи. Сада је јасно колико нам је блиска изрека да су ‘најбољи робови они који мисле да су слободни’.

10. Тежња ка федерализацији континената

Некада су се скептици подсмевали ‘теоретичарима завере’ да би свет могао постати једна интересна сфера без граница са једном војском, владом и владаром. Један од аргумената био је ‘прелепа идеја која стоји иза глобализације’. Данас је поприлично јасно да уништавање ‘плућа Земље’ – Амазона, искоришћавање деце у ратовима и фабрикама, шовинизам према женама, расама и народима, као и корпоративно уништавање малих трговина и обрта, заправо не представљају тај лепи глобализам него нешто сасвим друго. Стварање унија по свим континентима утрло је пут тоталитаризму’ – нико не би пристао на првобитну федерацију, но данас је она пуно прихватљивија опција. Насмејани критичари су до пре годину дана тврдили да је ‘апсолутно немогуће да ЕУ постаје федерација’.

Јасно је да би оваквим уједињењем континенталних држава ускоро могли очекивати и потпуно брисање суверености због још непознатог разлога, а за којих 30-50 година дочекaћемо и једну напредну фашистичку мегадржаву, наравно – уколико се нешто радикално не промени.

Као закључак можемо навести слагање или неслагање с наведеним чињеницама и њиховом интерпретацијом, а уколикозаиста желимо нешто да променимо, у овом случају је потребно следити речи Махатме Гандија: ‘Буди промена коју желиш видети у свету’.

Ратко Мартиновић

извор: Dnevno

Advertisements

Information

This entry was posted on 10. децембра 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: