ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Тенкови су упали у сајбер простор

Џулијан Асанж, најпознавији азилант у свету, у ексклузивном интервјуу за свог издавача у Србији Albion Booksu упозорава да су се мрачне силе надвиле над интернетом и да државне агенције и велике компаније које су етаблирале онлајн бизнис располажу мноштвом информација о грађанима. Моћ је толика да то обиље пресретнутих информација доводи до апсурда: они који нас прате знају о нама више него ми сами.

Осим тога, могућност „прекрајања“ садржаја на глобалној мрежи, омогућава онима који то раде да мењају садашњост и прошлост, а самим тиме да утичу на будућност. Асанж каже да је једино оружје слободних људи њихово уједињавање у заједнички фронт за слободу интернета и примена озбиљних криптографских техника.

На почетку нове књиге „Сајферпанкс“ кажете да је интернет постао претња људској цивилизацији. Због чега?

– Како је људска цивилизација улазила у интернет, истовремено је и интернет је продирао у саму срж наше цивилизације. Наша међуљудска, пословна и државна комуникација испреплетана је интернетом на исти начин на који су у нашем телу испреплетане вене и артерије. Болест која је захватила интернет захвата и свако наше друштво појединачно, као и читаву цивилизацију. Та болест, која се све више шири, са једне стране апсолутни је надзор целокупног телекомуникационог саобраћаја који се дешава на интернету, то су наше финансијске трансакције, интелектуалне идеје, интерперсоналне везе, а са друге стране то су нови начини контроле ових токова информација, покушај надзирања самог крвотока глобалне цивилизације.

Кажете да обавештајне службе покушавају да „успоре процесе да би их боље контролисали“. Шта можемо да урадимо да би интернет опет постао средство еманципације, а не претња нашим правима и слободама?

– Првенствено морамо бити свесни надолазеће дистопије. А као резултат те свесности морамо мењати понашање људи, тако да бисмо удруженим снагама могли да дођемо до идеја о томе како да се боримо против тога. То је ствар политичке свесности и самоспознаје. Практично, постоје само два начина како се можемо борити против проблема које смо до данас открили. Први је да свој начин комуникације прилагодимо ризицима који де факто постоје – то значи да будемо много опрезнији у комуникацијама и везама које се дешавају у онлајн свету. Да будемо свесни да све те информације прикупљају велике државе попут САД и прослеђују их, не само својим државним агенцијама, већ и својим корпорацијским партнерима, који су покровитељи или техничку повезани са тим великим обавештајним агенцијама, као и другим државама са којима имају савезнички однос. Друга мера је примена криптографске технологије, која, када се правилно користи, пружа заштиту и од најмоћнијих држава. Необично је то, што ни најјачи политички и технолошки ум неке суперсиле није у стању да реши математички проблем који створи криптографија, ако се правилно користи.

Које су опасности по нашу приватност и грађанска права?

– Овакав развој ситуације води ка новој транснационалној дистопији у размерама које никада пре нису виђене. Она не утиче на само једну земљу у једном региону, већ на све земље у читавом свету. Утиче на све земље у исто време, јер су све земље на интернету. У питању је највећа крађа у људској историји. На пример, Национална агенција за безбедност, највећа државна обавештајна агенција, смештена у Сједињеним Државама, јавно је признала Конгресу да дневно изврше више од 1,6 милијарди пресретања. О таквој количини трансфера знања и моћи, којима располаже већина становника планете, а у руке мале, моћне и тајне групе и њених недодирљивих пријатеља, нисмо могли ни да сањамо.

Кажете да су наши приватни животи милитаризовани и да када на пример шаљемо СМС поруку неком блиском, то је као да између нас стоји тенк. Како можемо да уклонимо тај тенк?

– Милитаризација веза међу људима резултат је милитаризације сајбер простора. Дешава се масовно надзирање готово целокупне интернет комуникације која прелази међународне границе, као и државе, али и кружи унутар земље. То поставља војне и националне обавештајне службе у центар приватних односа између мужа и жене, оца и ћерке, мајке и сина, између пријатеља, између наших пословних сарадника, и наших политичких пријатеља и ставља у контекст војне и националне безбедности. То је као да имате војника који спава испод вашег кревета и слуша сваки знак пажње који упутите путем интернет чета, имејла, смс поруке или у телефонском разговору. И зато се не ради само о пацификовању тих односа, јер се за права увек бори, она се освајају. Морамо контролисати ову војну окупацију организованим политичким покретом и исправним наоружавањем тог покрета. А једино оружје које на интернету има вредност јесте криптографско оружје.

Још једна велика опасност је заштита наше приватности. Шта можемо да урадимо ако Google и Facebook знају више о нама него ми сами?

– То је право питање, шта можете да урадите ако Google и Facebook знају више о вама него ваша мајка? Google рецимо зна шта сте претраживали пре годину дана, пре два месеца, пре три дана, а ви то не знате, тако да има јако мало ствари које можете да урадите, а да моћне државе и њихови корпорацијски савезници неће већ унапред знати. Самим тим то није питање само за вас. То је питање за све оне људе са којима сте комуницирали или оне са којима сте се били ангажовани на некој активности. Зато, ако знају, не можете баш пуно да урадите у вези са тим, а ако не можете пуно да урадите, ваша слобода је ограничена, као и свих људи око вас и у нашим друштвима. Једини начин да будемо слободни јесте да спречимо те организације да знају ко смо или о чему комуницирамо. А да бисмо то постигли, неопходно је да користимо криптографију, да бисмо моћ вратили у руке нас појединаца и да бисмо овим организацијама и њиховим сарадницима одузели моћ коју им та сазнања дају.

Подсећате на Орвелово начело: „Ко контролише садашњост контролише прошлост, а онај ко контролише прошлост контролише будућност“, када говорите о томе да нашу прошлост не само мењају него и бришу. Шта то значи за нашу будућност?

– Измена историје у Великој совјетској енциклопедији чувени је пример. На пример, 1954. године када Берија, бивши шеф НКВД-а, претече КГБ-а, више није био у милости, текст о њему у енциклопедији је прерађен и та измена је прослеђена свим регистрованим власницима енциклопедије и библиотекама. Измена је садржала проширен унос о Беринговом пролазу који је требало сви да ставе преко старе странице. Такве измене биле су очигледне. У сајбер простору када неки текст обришете из новина или неке друге онлајн архиве, он нестане без трага. Не само да тај текст престане да постоји, већ као да никада ни није постојао. Они нестају, јер неки људи покушавају да контролишу будућност, тако што ће изменити садашњост, да би обрисали прошлост. Постоје решења за то. На првом месту, морамо бити свесни да таква пракса постоји с времена на време, чак и у новинама на Западу, попут Гардијана и Њујорк тајмса. Друго, криптографија је одговор. Могуће је направити алгоритам, који ће било који новински текст сабити у потпуно јединствен број, тако да ако тај чланак буде промењен, мења се и број и ниједан други чланак не може имати исти број. Ово је тек зачетак употребе овог својства криптографије у спречавању мењања дигиталних архива нама пред носом, у спречавању мењања историје нама пред носом. Ако то урадимо на прави начин, можемо саградити чврсту структуру наше историје, коју у будућности ни политички моћници не могу изменити.

Имајући у виду садашњу ситуацију, да ли бисте све опет урадили исто?

– Да, веома сам поносан на све што смо постигли. Наравно, свако ко није будала с временом учи како да побољша своју тактику. Сви имамо ограничен број дана живота и важно је да их проживимо у потпуности и у складу са својим принципима. Ако бисмо живели на било који други начин, било би то узалудно расипање.

Која би била порука вашим читаоцима у Србији?

– Последње две године сведоци смо изузетне политичке радикализације наших друштава, која је повезана са интернетом, због тога што и сам интернет доводи до невероватне едукативне трансформације људи који га користе. У неким друштвима ово је већ довело до револуције и значајне реформе. Ово је време пре свега незапамћене политичке едукације. Истовремено, реакција на то је увођење масовног надзора интернет комуникација. Те две силе обликоваће нашу будућност. Обликоваће наше место у будућности, сваки аспект те будућности. Заједно ћемо се борити за нашу слободу и наше место у том новом свету. Није извесно да ћемо победити, али нема другог начина за нас.

Балов са Асанжом у Амбасади Еквадора

Након великог успеха српског издања „Неауторизоване аутобиографије“ Џулијана Асанжа поводом којих је издавач  Albion Books организовао серију трибина „Феномен WikiLeaks“ широм Србије, оснивач издавачке куће Урош Балов имао је велику привилегију да, пре самог божићног обраћања оснивача WikiLeaks-а у Лондону заказаног за вечерас у 20 часова по средњоевропском времену, разговара са њим. Балов и Асанж су у кратком разговору у просторијама Амбасаде Еквадора разговарали о будућности интернета, заштити приватности и грађанских права на интернету, али и неким личним питањима. Разговарали су и о плановима за промоцију нове Асанжове књиге „Сајферпанкс“ којуће Албион Боокс ускоро објавити на српском.

.

Урош Балов

Извор: Danas

Advertisements

Information

This entry was posted on 22. децембра 2012. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: