ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Пљуни и запевај

Јеси ли ти, Лаки, некад пуцао из пиштоља? – Пааа, јесам. – А, где си пуцао? – Пааа, на свадбама. – А, у шта си пуцао? – Пааа, у ваздух. – А, јеси ли погодио ваздух?

Саша Мирковић

Саша Мирковић

Тако се Лаки Топаловић спремао за двобој за опаким Билијем Питоном, а естрадни менаџер Саша Мирковић се ових дана спрема да се ухвати у коштац са коридорима 10 и 11, рупама на путевима и са безбедношћу возача. Од квалификација има ауто, зна да разликује снег од ризле, пуну од испрекидане линије и свашта још.

Мрки је лакнуло, сад може да се баци на брзе пруге на којима ће обећања делити 160 на сат, друмски послови допали су у праве руке, ко не верује – нек пита Марију Шерифовић. Биће то, такорећи, права песма, подупрта дипломом правног факултета, тако сродној нискоградњи. Ако запне Мркином новом адуту, а путеви остану онакви какви су били у време док их је, у инат Турцима, орао Краљевић Марко, нова власт потегнуће другог кеца из рукава, грандиозну Драгану Милошевић.

Драгана Милошевић

Новоустоличеног стручњака за струју, десну руку директора српске електропривреде. За разлику од мало подбулог и естрадним менаџерисањем исцрпљеног Сашиног лика, Драгана као да је рођена за сликање. Кад министарка Зорана звизне вишу цену струје, ту је Драгана да избаци батак и да нас продрма високим напоном, да заборавимо на тих тричавих двадесет, тридесет посто поскупљења.

Ма, нек смо живи и здрави и нек нам Грандова плесачица Драгана буде овако лепа много година, ко те пита што те ЕПС шури ко вепра око свињокоља. Департизација, дакле, узела маха, отишла богме у крајност. Дошло дотле да не да није важно из које је кадар партије, него је скроз небитно има ли ишта у глави, важно је да има међу ногама. Као моделсица Невена, Вељина посланица, чије су слике бујног међуножја данима веселиле читаоце једног београдског таблоида.

Невена Аџемовић

Невена Аџемовић

Невена је уредништву, како и доликује часном звању народне представнице, одговорила сочним речником, отприлике у стилу „нагледајте се ОВЕ МОЈЕ, и цркните“. Тако да само зли језици могу да кажу да нова власт није донела ништа ново. Стигла су, што се из приложеног види, нека нова лица, менаџери, певаљке, водитељке, право освежење на политичкој сцени, да бар имамо чему да се смејемо сваког дана.

А, све то у прави час, сад кад је бити или не бити за опстанак државе, кад још не знамо хоћемо ли преживети или колективно поцркати. Таква освежења су нам баш требала, да нам растерају тмурне мисли и врате осмех на лице. Да пљунемо и запевамо. Јер, ми нисмо тамо нека неозбиљна држава, као на пример Еквадор, који је и законом забранио грађанима да кандидују магарца за локалног одборника. Тамо народ, очигледно, нема мере у иновацијама, за разлику од нашег, коме коњи, засад, стоје само испред Скупштине. Сумња се да се понеки прошверцовао и у унутра, али то је тешко доказиво, јер су посланици у оделу сви некако слични.

Маја Николић

Маја Николић

Наши директори нису веверице па да се, на пример, упецају на причу Маје Николић како је у Железнице дошла да одабере кадрове за будућег шефа свих наших пруга. Додуше, док нису дошли себи, беше велика фртутма због Маје Бабароге, јер је у Србији све могуће, па и да ситна, али динамитна певаљка постане државни комесар, одсек железница.

Наша је држава, све ми се чини, постала једна велика лудница. Шетају унезверени саветници директора, погубљени народни посланици, распевани путари, Наполеон до Наполеона. А, за разлику од оне, званичне луднице – врата откључана.

На крају ће нас све заразити, сви ћемо полудети и биће нам нормално што естрада крпи коридоре, плесачица дрма струјом, а председник државе нема појма шта је причао јуче, а шта прича данас. А можда смо већ и полудели, чим све то мирно гледамо.

Милан Јовановић

извор: VESTIonline

Подаци

This entry was posted on 8. јануара 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: