ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Православље – смртни непријатељ Језуита

А сада, да кажемо нешто о још једном смртном непријатељу Рима – Православној Цркви.

Невоље су настале око 330. године. У то време, хришћанска црква је била изложена великим прогонима од стране римских незнабожаца. Али, упркос прогонствима, број хришћана је растао. Цезар је покушао да зауставити тај покрет, али није могао, па је успостављена лажна хришћанска црква која ће контролисати вернике кроз страх и незнабожачку традицију.

Ево како је то изведено: Римско царство се распадало, па су римски цезари заменили своју одећу религијским костимима. Али, њихов незнабожачки систем је остао непромењен! Једноставно су својим старим боговима и идолима дали нова имена. Јупитер је постао апостол Петар, Венера је постала девица Марија, итд.

Године 313, цар Константин издаје уредбу о толеранцији. Кад се Константин прогласио првим папом, он је хтео да удружи заједно незнабошце и религиозне људе мешајући паганско обожавање Вала са учењем Библије. Из те збрке се изродио безбожни Римокатолички систем.

Библијски религиозни људи су знали да је створено религијско чудовиште које је називано “хришћанством”. Знали су да је то лажан религијски систем, потпуно супротан Библији. Да би сачували своје породице, бежали су у планине.

Кад се Константин повукао, дао је римском  бискупу титулу Сумо Маxимус Понтифиx, и тако га учинио папом. Константин се преселио у Византију 330. године, дајући граду нови изглед назвавши га Константинопољ. Остао је веран римокатоличком систему.

Како је време одмицало, десила се подела Римокатоличке институције између Рима на западу и Константинопоља на истоку. Константинопољ је постао глава православне цркве. Римокатолицизам и православље су постали горки непријатељи.

Године 1204, папа Иноћије III је подигао четврти крсташки поход нападајући Константинопољ. Његови крсташи су уништили град и људе у њему, пљачкајући све на што су могли ставити руку. Уместо да се православци врате под папину контролу, они који су преживели проклели су папу и отишли још даље од њега.

Како је време пролазило, источне цркве су пале под заштиту цара Русије. Римокатоличка институција је осетила да ако се цар православне цркве не покори Римској цркви, он мора бити уништен као и Јевреји.

До 1491. године, религиозне вође у виду папа владале су над краљевима и краљицама Европе током векова. То је било мрачно доба историје.

Међутим, ствари су постајале нестабилне за папство. Започели су немири и буне од стране људи који су протествовали против папске тираније (зато су прозвани “протестанти”).

У то време се родио мали дечак у дворцу Лојола у Шпанији. Он је био шпански Баскијац. Тај дечак је растао да промени свет. Прозвао се Игнацио Лојола. Он је био сотонски геније. Изградио је војску свештеника потпуно посвећених дисциплини и реду – језуите. Они су ускоро постали најстрашнија религијско-ударна сила у историји. Била је то специјална јединица Римске цркве.

Језуити су заробили сломљене народе. Започињали су ратове и убијали краљеве и председнике, укључујући Абрахама Линколна. Они су у стању да учине било шта да се униште животи или углед било кога ко би се усудио да им стане на пут. Били су избачени из скоро сваке земље осим Америке, где су били врло активни у контроли над политиком, усељавањем у Америку, итд.

Њихов посао је био да сваког човека, жену или дете баце на колена да признају папу за Исуса Христа на земљи и подреде га својој моћи. Језуитски генерал је одговарао Црном Папи. Он заправо управља Ватиканом иза позорнице, а сам Сотона га води.

Већина књига које приказују крваву историју језуита – или недостају или су уништене, или се више не штампају. Не само књиге, већ и бивши језуитски свештеници се или крију или су нестали или су мртви. Да ли језуити имају улогу и у 20. веку? Оно што ћете управо прочитати шокираће вас.

У нашој специјалној мисији у Ватикану научили смо праву причу о комунизму. Верни чланови комунистичке партије би били у шоку ако би икад открили ко су били њихови славни хероји. Маркс и Енгелс, који су писали Комунистички манифест 1800-их, били су вођени и упућивани од стране језуитских свештеника.

Кардинал Августин Беа (1881-1968)

Кардинал Августин Беа нам је рекао да је Комунистичка партија била формирана од стране језуита са само једним задатком – у одређено вријеме морали су уништити заштитника омражене Православне цркве – руског цара! То је била освета! Комунистичка партија је тајно праћена од стране римских агената (илумината) с циљем да створе још једну моћну силу верну Римској цркви.

Пре Првог светског рата, снажна сила богатих Јевреја је радила на томе да поврати контролу над  Јерусалимом. Римска црква је била бесна. Опет су Јевреји блокирали њихове тајне покушаје да се преселе у Свету Земљу.

Ти Јевреји који су се борили против “Римске Институције” ће платити за своју тврдоглавост. Тако су језуити конструисали план који ће не само истребити европске Јевреје, већ ће окренути цели свет против њих.

Били смо упућени да су језуити управљали одређеним Јеврејима, који су били верни папи, да напишу документ назван “Протоколи сионских мудраца”. Римска црква је тако створила још једно “ремек дело”. Тај документ ће утрти пут за надолазећу инквизицију, макар он коштао живота и милионе римокатолика.

Раних 1900-их, Француска је бацила Римској цркви песак у очи. Француска је начинила политички договор с царом Русије. Папа и језуити су били бесни. Француска је била на њиховој листи за уништење још од кад је збацила њиховог католичког краља и постала република. Али та погодба с руским царом је била последња кап у мору. У међувремену, сила Православне цркве је била све јача у Бугарској, Румунији, Грчкој, европском делу Турске, Србији и Југославији. Римска црква је морала бацити Француску на колена и згазити религијско такмичење на Балкану. Решење је било једноставно. Језуити су испланирали, изазвали, и из позадине водили Први светски рат.

Папа је подржавао Немачку и када је немачки владар Кајзер (добар римокатолик), молио Римску цркву да му дозволи да може да прошири немачке границе, папа Пије X и његови језуити су му дали благослов. Након што је рат започео, папа Пије X је умро 20. августа 1914, начинивши пут за новог газду. Папа Бенедикт XV га је наследио. Он је исто тако био пријатељ с Немачком и тако је рат, који ће довршити остале ратове, био на помолу. Немачки римокатолици су убијали француске римокатолике. Газда није марио колико је римокатолика умрло. Био је усмерен ка сили и освети. Немачка је ратовала с Француском, Енглеском и Русијом. Тада се уплела и Америка. Рат је трајао четири дуге године. Европа је била уништена. Римска црква је бацила милионе људи у пакао.

Док су људи вриштали у агонији умирући у блату и бодљикавој жици, комадани мецима и уништавани отровним гасовима, језуити су били запослени планирајући  Други светски рат. Непознати немачком народу, језуити су већ жртвовали католичку Немачку, Кајзера и његову владу с циљем да изведу нову инквизицију.

Губици Првог светског рата:

Погинуло: 10 милиона људи Рањено: 20 милиона људи

Материјални губици широм света: преко 332 милијарде долара

Протестантска Енглеска и протестантска Америка су их победиле. Језуити због тога још увек покушавају да униште Енглеску и Америку. Запамтимо речи Абрахама Линколна: “Језуити никад не опраштају, нити одустају”.

У Русији, цар Николај који је био заштитник Руске православне цркве и његова жена, краљица  Александра, имали су сина под именом Алексис, који је био наследник трона. Мали дечак је  боловао од хемофилије. Његова крв се није згрушавала када би се посекао. Када би пао у игри,  најмања повреда би могла узроковати унутрашње крварење. Мајчино срце се сламало.  Доктори нису могли помоћи. Мали дечак је веома трпео.

Распућин, зван “Луди редовник”, био је човек који је био опседнут демонима. Распућин је тврдио да је имао визију Бога и Девице Марије. Дошао је близу овог дечака и крварење се зауставило. Познато је да је Распућин био укључен у сотонско сексуално обожавање. Контролисао је руску царицу. Имао је много непријатеља на високим положајима. Многи су веровали да је Распућин био демоном опседнуто чудовиште које је владало Русијом иза позорнице. Чак се и цар плашио њега и његових чудних моћи.

Кардинал Августин Беа нам је рекао да је у тренутку слабости, царица рекла Распућину где цар скрива своје злато. Распућин је пренео ту информацију патријарху Руске православне цркве пре него што је (Распућин) био убијен. На редовним састанцима код кардинала Августина Бее, он нам је откривао историјске, садашње и будуће циљеве ватиканске земаљске силе. То је било доба када је уређење цркве било допуњено као резултат Другог Ватиканског концила. Кардинал Беа је казао:

“Након наше дуге и пажљиве припреме за Руску револуцију, језуити су радили блиско с Марксом, Троцким, Лењином и Стаљином. Ми смо тајно преселили наше злато у Русију кроз Не мачку користећи нашег кључног човека. Верујемо да ће ускоро наш непријатељ бити уништен… И никнуће комунизам као чврста  кћер Римске цркве!”

Лењин је био у Швајцарској кад је чуо вести о револуцији која ће започети у Русији. Да би помогла револуцији да уништи њиховог непријатеља, немачка највиша команда и остали су тајно припремали воз да превезе Лењина и његове револуционаре кроз Немачку. У априлу 1917. Лењин и неколико његових кључних људи извели су вожњу у познатом “Запечаћеном возу.”

Људи који су били најодговорнији за припрему тог путовања били су Диего Берген, посвећен немачки римокатолик, трениран у језуитским школама, касније постављен за немачког амбасадора у Ватикану током Хитлеровог режима. Ако би револуција успела, то би значило смрт за милионе људи укључујући цара и његову породицу.

У време Лењиновог доласка у Русију, у априлу 1917. године, Лењинови конкуренти су контролисали револуцију. Цар је био присиљен да напусти свој трон. Он и његова породица су били у кућном притвору. Његова влада је пропала и већина његове војске га је напустила.

Збуњеност је превладавала. Војска која је и даље остала верна цару је названа “Бели Руси”. А револуционари су били прозвани “Црвени”. Они су били смртни непријатељи, борећи се да преживе. Лењин је добио контролу над револуционарном владом и преселио је у Москву 10. марта 1918. У априлу, царска породица је била пресељена због сигурносних разлога у  Јекатеринбург у Урал.

Војска Чеха (Бела војска) се приближавала месту где је породица одсела. Постојала је шанса да се они ослободе. Међутим, 17. јула 1918. група звана “Урални Совјети” одржала је брзо суђење и прогласили царску породицу кривом.

Било нам је речено да су неки од њих били језуити претварајући се да су комунисти. На крају, тренутак који је папа чекао је коначно и дошао. Заштитник  Православне цркве је коначно стајао лицем у лице с римским језуитима који су без милости униш тили јадну, уплашену, малу породицу.

Касније те ноћи, тела су била укрцана у камион и одведена у напуштен рудник зван “Четворица браће”. Тамо су били расечени, спаљени, квашени киселином и бачени у напуштени рудник.

Руска царска породица

Језуити су се кретали тако брзо да Централна комунистичка партија није ни била свесна суђења и убиства цара и његове породице, док све није било завршено.

Била је то страховита победа Римске цркве. Било нам је речено да је лов на патријарха, свештенике, монахиње и монахе започео у великој силини. Римска црква је нестрпљиво чекала вести о уништењу њихових религијских супарника.

Овај случај са Руском православном црквом је био једна врста теста. Ако ће руска црква бити уништена, следећа мета би била енглеска црква која се још  тетурала од лажног обраћења великог језуите кардинала Њумана (Newman). Али кад је случај са руском црквом пропао, као што ћу ускоро објаснити, енглеска  црква је пала у руке Ватикана тек 60 година касније кроз екуменски покрет.

Дакле, након погубљења руске царске породице Совјети су нападали манастире и убијање је почело. Само је чудан преокрет вере спасио Руску цркву…  стари патријарх је имао кеца у рукаву. Било нам је речено да кад је Црвена Армија била близу убиства старог поглавара руске цркве, патријарх их је поздравио широм отворених руку, заплакао и изговорио следеће речи:

– “Другови, коначно сте стигли. Чекали смо вас. Чували смо царево злато за вас… моји драги другови!”

– “Злато?… За нас?”

Комунисти су били затечени овим његовим речима. Спустили су оружје и прихватили злато и пријатељство патријарха, и заповедили да убиства православних свештеника, монаха и монахиња одмах стану. Православна црква је била спашена. Комунисти нису добили само царево злато,  већ су такође задржали и папино злато. Папино злато, које је путовало у Русију кроз Немачку, било је предвиђено да вреди 666 милиона долара.

Кад је папа за то сазнао, скоро да није умро од срчаног удара. Издали су га његови властити комунисти. Римска црква је полудела од мржње. Били су преварени. Комунисти ће платити за ту превару без обзира колико то коштало. Свети уред ће ускоро наставити са радом као кроз Шпанску инквизицију, задајући патњу, смрт и освету  својим непријатељима.

Само, овај пут заједно са Јеврејима и протестантима, жртве су укључивале и православну цркву и руске комунисте. Језуити су знали да би то могли извести са Другим светским ратом.

Научили смо на тим предавањима код кардинала Августина Бее да би због огромног богатства Ватикан могао утицати на светску економију. Он може бацити народе на колена с плански изведеним кризама.

Неко ће запитати: Чак и у Америци? Наравно! Учинила је то и у историји, учиниће то поновно у будућности. Мислио сам да су илуминати одговорни за то. Али, илуминати су спојени са језуитском организацијом Опус Деи, и заједно са водећим масонима представљају финансијску руку Ватикана. Кроз њих Ватикан контролише скоро комплетно богатство у свету.

Рим је мудро разаслао у многим правцима оне који су тврдили да у свету постоји завера. То је била сјајна димна завеса да се скрене пажња даље од Ватикана. Објављене су многе књиге које оптужују комунисте, Трилатералну комисију, Рокфелерову породицу, ционисте, илуминате, Римски клуб итд. Трагична чињеница је та да је Римска црква створила већину тих организација, као и организације које су ратовале са њима. У питању је била, и још увек је, велика игра.

.

др Алберто Ромеро Ривера

Из књиге: „Ватиканске убице“ (исповест бившег језуите)

Препорука: Ватиканске убице (чланак)

Advertisements

Information

This entry was posted on 25. фебруара 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: