ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Паре

Како наћи паре да се покрене привреда? Питају ме пријатељи на сајту, који прате мој рад. То је стручно питање на које би сваке вечери требало да разговарaју професионалци на телевизијама да би објаснили народу шта нас чека. У општој агонији у којој смо намерно гурнути, режим шири лажи да морамо да се задужујемо да би сервисирали дугове и да морамо да субвенционишемо стране интвеститоре ако хоћемо да их одобровољимо да дођу у Србију. То је велика лаж, којом се прикрива потпуна неспособност данашњег режима.

Шта је истина?

На основу мог сталног рада на светским финансијским тржиштима, ушао сам последњих неколико месеци на сами врх, у узак круг финансијских великих играча који окрећу хиљаде милијарди долара и евра, нажалост ништа у Србији, па могу да објавим тржишну истину – пара има у изобиљу. Светске банке су пуне пара и не знају где да их пласирају, па их враћају у државне обвезнице банкроираних држава, само да би се заштитили од инфлације, па тако продужавају агонију пропалог неолибералног капитализма. Паре имају компаније и породице, које су опљачкале европске државе, паре имају Русија, Кинези, Арапи, Бразил, Малезија, Индонезија, Аустралија и моћне породице из Африке. И сви су забринути, јер не знају како да сачувају свој папирни капитал од даљег обезвређивања.

Невероватно звучи, али је истина, да финансијски сектор у САД има на располагању 21.000 милијарду долара,које не зна где да пласира. Девалвација јена и фунте, као и пад вредности долара, америчке инвеститоре доводи до финансијског лудила, па они , уплашени великог финансијског слома, врше снажан притисак на финансијском тржишту да би ,како тако, сачували свој папирнати капитал. Кина има званично преко 3.400 милијарди доалара вишка капитала, од тога преко 1.100 милијарди долара држе у америчким државним обвезницама и тако привремено спречавају да САД одмах не банкротирају, што Кинезима не би одговарало, јер би брзо изгубили велико тржиште и сви долари би изгорели у тој финансијској ломачи. Пре три недеље мој банкар из Швајцарске показао ми је папире власништво неколико породица у Кини, које су имале у свом портфељу капитала, готовине и свих финансијских деривата, у невероватном износу од 600.000 милијарди долара. То је десет пута више него БДП свих 192 државе на планети. Био сам шокиран. Моја процена, изнета пре неколико година, да се су слободним токовима налази преко 2.5 милиона милијарди финансијских деривата, нису тачна. Та цифра је десет пута већа. И стално расте. Док се финансијски мехур не надува и – пукне!

Шта ми да радимо?

Да ли ми можемо то финансијско лудило да спречимо? Не можемо. Ми смо превише безначајни за финансијски колапс који следи. Међутим, то је моје тумачење и моја стратегија, баш због тога што смо безначајни и што новца има у изобиљу у рукама 1% који управљају овим неправедним и подељеним светом, ми треба да, гледајући своје државне и националне интересе, направимо прорачуне да привучемо мрвице тог огромног финансијског капитала и да тај новац, те мрвице са светске финансијске трпезе, искористимо за наш убрзани привредни развој, са стопама раста од 20% годишње, јер је то једини начин да брзо изађемо из садашње кризе и из садашњег сиромаштва.

Да ли је то могуће?

Јесте.

Гарантујем.

Већ сам писао да ће ове године 200 милијарди евра да оде из швајцарских банака. Где ће да се уложи тај капитал? У Србију? Свашта. Нико се није осврнуо на моје предлоге да наша Влада организује пројекте и да привучемо део тог капитала. Нашу Владу то не занима. Наша Влада је доведена да призна Косово и да изда наше Србе на Косову. То је њена издајничка улога. Економија је уопште не занима. Оставили су економском убици Динкићу да до краја уништи економски Србију.

Моји партнери из света хоће свој бизнис да пребаце у Србију. Због Србије? Ма, не! Због мене. Убедио сам их да је Србија идеална и да ја у њој живим, да ћу водити или контролисати њихов бизнис, што је њима пресудно важно. Међутим, када кренемо у реализацију, ту је потпуна катастрофа. Једна моћна групација је пре две недеље послала на наше министарство да су спремни да откупе и развију једну пропалу компанију, ни после две недеље нико им ништа из министарства није одговорио. Ништа. Ни трага ни гласа. На њихов званичан допис на меморандуму нису добили никакав одговар. Макар одговор типа – хвала, примили смо ваш е-mail. Не. Ништа.

Други случај, једном јавном предузећу страни партнер је предложио посао који му може повећати годишње приходе за преко 25%, довео би моћне компаније из света које би користиле све ресурсе тог јавног предузећа. Резултати? Ништа. Нико им ништа није одговорио за две недеље. Нико. Нико се није удостојио да напише једну једину реченицу да су бар примили писмо о намерама.

То је, господо другови, наш основни проблем. Ми смо себи основни проблем. Пара у свету има у изобиљу код моћних. Њих можемо да привучемо у Србију. Због њиховог интереса. Не због љубави. У бизнису нема љубави. Србија је идеална за инвестирање. Али услови на тржишту су ужасни. Као да никога не интересује привреда.

Ево још једног примера. Хит у ЕУ је – електронска цигарета. Та електронска цигарета се пуни из пластичне бочице од 20 мил, која садржи дестиловану воду,арому и 0,045млгр никоина. Страни партнер све доноси у Србију само да се све то напуни и врати њему да продаје у ЕУ. Једноставно, зар не? Класичан ЛОН посао. Партнер је долетео из Рима у подне и увече се вратио. Хтео је да иде у Кину и да то тамо ради. Убедио сам га да то можемо без проблема у Србији. Он ми је поверовао и долетео. Ни после три недеље трагања нисам успео да пронађем решења. Као да произвођачи неће посао. Стално нека питања. Сви знају како не може. Мени требају конкретна и оперативна решења. Партнер не може више да чека. Ако не пронађемо решења ове недеље, одвешћу га у Гуонгдонг да тамо направи бочицу. Тржиште не може да чека да се наши произвођачи организују. Посао је милионске вредности.

И све тако.

Драги пријатељи, професионалац сам три деценије на тржишту, имам велико искуство, радим даноноћно и инвеститори ми верују, могао бих, заједно са својим стрчним тимом, да запослим све који хоће да раде у Србији. И не само у Србији, него и у региону. Све оне који хоће да раде и који данас немају посао. Тврдим то одговорно. Могу да запослим читаву Србију да ради и да се, радећи, богатимо. То знам да радим. И све изазивам на тржишту да се такмичимо. То је мој посао. Зато је сулудо да ме гурате да се бавим професионално политиком. Ја нисам политичар. Нисам паразит који завлачи руку у ваш џеп да би узео за себе.

Дакле, да завршим. Новца у свету има у изобиљу. Велики играчи хоће да дођу. Србија има све ресурсе: људе који знају да раде и који су незапослени, празне фабрике и штале и 4,8 милиона хектара обрадиве површине. Имамо све услове да будемо богати. Зашто нисмо? У чему је проблем? Нудим вам да се заједно богатимо и да изађемо из овог сиромаштва. Богатимо се радећи и дружећи се са странцима,који нису наши непријатељи, него наши пословни партнери.

Све услове имамо за бољи живот. Кога морамо да зарадимо.

Шта нам још треба да успемо?

Грађани који ово разумеју. Грађани који ће ово да подрже. У великом броју.

Не политичари. Политичари су олош. Требају нам грађани који више никада неће гласати за ниједног политичара. Требају нам грађани који ће ово што пишем разумети и који ће да се изборе да зараде бољи живот. Све остало је много лакше.

Бранко Драгаш

извор: Dragas.biz

Подаци

This entry was posted on 26. фебруара 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: