ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Контрола људи програмирањем подсвести

Наши политичари напросто су болесни од сужења перцепције. На њихову подсвест може се утицати различитим техникама чак и на даљину, што користе тајне службе и научници корпорација. Примери се виде свуда. Стално поручивање: „нема напретка без приватизације“, „треба нам ЕУ да бисмо се спасили“, довољно говори с ким имамо посла.

Тврдње изречене на недавној трибини о „Светској влади“ према којима се намера може спаковати у кутију и послати поштом, према којима припадници „елите“ који познају „технологију духа“ могу људе да убеди да раде и оно што не желе, касније су изазвале бурну полемику у јавности. О тој изузетно занимљивој, али у медијима ретко присутној теми, разговарали смо са Санелом Ахметовић, пранотерапеуткињом чији посао подразумева знање о механизмима људске подсвести, па и техникама манипулације људима.

На који начин се може управљати људима?

– Свуда се свим силама подстиче несигурност и страх, те се свако приклања тамо где се осећа најсигурније. Жалосно је, али истинито, да се данас најчешће безбедност тражи у сенци новца. Живот се све више своди на тешко стицање и управљање новцем, па се проналазе и пречице. Заборавља се да је важан пут због путовања самог, да су важни сви које сретнеш на том путу те да циљ не оправдава средства.

Може се, дакле, рећи да управљање људима олакшано слабљењем заједнице и духа појединца. Одузимањем и трошењем њихове виталне снаге прекомерним радом, стресним окружењем, усмеравањем пажње на неважне ствари путем индустрије забаве, музике, медија, те трчањем за испразним вредностима које особе чине константно фрустрираном и празном. Форсира се брза страст, брзо сагоревање, наглост, непромишљеност, немоћ над доживљајем сопственог смисла постојања.

Зато постаје нормално предати се, односно припасти неком или нечем што нуди „готов“ идентитет који не можеш сам изнутра изнедрити. Друштвени опис успеха данас је популарност, поседовање, надмоћ, статус ега. То је директно у супротности са унутрашњим поривом духовно и психолошки здравог појединца. Целовита, витална особа природно тежи живети сврсисходно, доприносити заједници и бити корисна друштву. Жели се поносити својим доприносом целом свету, а не високим статусом.

Можете ли бити мало одређенији?

– Детаљнији одговор на питање: Како се то ради, јесте: ради се нечијом намером. Питам се је ли овако лоше стање у економији и привреди случајно? Како ја то видим, све што имамо сада од привредне и економске ситуације била је нечија намера. Све што јесте, почиње намером. Заправо, било је потребно пуно енергије и планирања да би се створило актуелно стање несигурности и разочарења.

Како се намером може деловати на некога или нешто?

– Све је вибрација. Пример музичке виљушке је добар пример преноса вибрације. Ако приближимо вибрирајућој музичкој виљушци другу виљушку, вибрација тона од једне ка другој се преноси и самом близином. Тако се одређена уверења, мисли, зависност, намере, емоције, страхови, бес, беспомоћност и несигурност преносе из подсвести у подсвест појединцима путем одређених окидача у медијима, рекламама, новинама, као и путем поља колективног несвесног.

Прво се створи уверење у одређеној групи људи да нису довољно паметни, битни, вредни, нудећи им неефикасна решења за наметнуте проблеме, а потом се довољно дуго третирају као глупани, јадници док они сами не поверују у своју ничим заслужену улогу, па више уопште не реагују на омаловажавање. Наметнута улога остаје као комуникациони мост који се користи само по потреби – када та улога треба дати неки резултат. Уопштено, о снази креирања намером, не зна се много у јавности, али се одавно користи у тајним службама и у војне, научне и политичке сврхе.

Где све препознајете употребу те технике?

– Употребљава се на више нивоа. Музичка и филмска индустрија обликује свесност детета од његовог најранијег доба. Дете нема ставове, незаштићено је од утицаја и нажалост, формира се имитирајући околину. Оно што уочи као занимљиво, то ће касније и чинити, колико год му тврдили да је то штетно. Медији и Влада обликују понашање одраслих лажима, страхом и несигурношћу. Догађаји који узрокују колективну несигурност и беспомоћност, су масовна хипноза.

На пример, одлуке владе о ратовању – иако то народ не жели – имају сврху продубљивања унутрашњег конфликта у појединцу и умањења његове самосвести и интегритета. Свесност има своје мишиће. Уколико се редовно користи постаје буднијим и одговорнијом те способнијом преузимати задатке и проналазити решења за проблеме у заједници. Међутим, уколико се мишићи свесности не употребљавају, свесност се деградира, затвара у прошлост, саботирајући особу и умањујући њен доживљај сопствене вредности. На нивоу медија, реч је о врло суптилним манипулацијама подсвешћу. Одређене речи или представе користе се као подсвесна „сидра“ за утицање на понашање. Понекад су то само две речи, а чешће спајање одређених појмова односно манипулације представама.

Како се долази до тих и сличних сложеница? Ко креира те слогане?

– Постоје читави речници измишљени за политичке потребе програмирања подсвести масе. Те речи масу наводе на привид немоћи или је тера у игнорисање. Обоје је подједнако добро за елиту. Речник којим се користи избацује појединца из властитог интегритета и у уму му ствара представу притиска, односно неизбора, и сугерише само једно решење. Тада се наметне решење које је наручено по вољи елите. На које ионако више нико не реагује. Док се окренеш, већ је нових 100 закона изгласано. Ниједан није легитиман док га становништво не прихвати.

Ми, међутим, уопште не учествујемо у тим важним одлукама. Наши законоклепци су срећни због тога, иако нам се ругају због одустајања од комуникације с њима. Величамо их као што деца у шестој години величају своје ауторитете, јер су почела спознавати да не могу сама испунити своје потребе. Међутим деца у деветој години, руше све идеализоване ауторитете и од оних којима су се дивили и пљескали им за свако умеће, с презиром почињу захтевати истинитији однос према стварности. Они највиши падају најниже у њиховим очима. Наравно, у том процесу саморазвоја идентитета деца дубоко пате јер се осећају усамљено и разочарано. Њихово „Ја“ се ипак неповратно жели сместити у стварност каква год да јесте. Зашто ми одрасли не можемо прихватити болну стварност и оснажити се испуњавајући своје потребе? Зар деветогодишње дете има више мудрости од одраслог човека? На пример, зашто ми, који одржавамо систем и због којих држава, власт и закони постоје, не бисмо свакодневно одржавали референдум интернетом? Нека народ каже шта мисли о одређеном закону – о сваком закону, сваки дан. Или барем нека референдумом изабере владу којој ће веровати, састављену од способних грађана, који нису никоме подобни осим народу. Као што је то учинио Исланд.

Постоји ли драстичан пример контролисања масе или програмирања подсвести?

– До које мере је то усавршено, може се и овако предочити: постоји и врло стручан начин контролисања ума који су развиле немачке тајне службе и психолози, путем којег се стварају посебни агенти – људи програмирани да чине одређене задатке и то потпуно несвесно, након што им се након много година спомене одређени код у речима. Такве особе су програмиране дружењем с неком особом (програмером), а да ни не знају да су програмирани. Живе нормалан живот док не чују „код“ који изазове бујицу мисли, осећаја и намера из подсвести и у тачно одређеном периоду наведе је на неки чин, или понашање. Такви агенти користе се за терористичке и самоубилачке акције, покретање лажних револуција, намештање политичких и научних тајних пројеката елите. Нешто попут норвешког Брејвика.

И људе, дакле, дресирају?

– Тачно. Чини се да је изрећи своје мишљење данас постала бахатост и ароганција, док се бескичмењачко савијање пред било којим налетом критике назива одмереношћу и културом. Заправо, дресирају нас да престанемо да комуницирамо међусобно и производимо решења на било какав начин.

Јесу ли људи који користе технику програмирања увек свесни да то чине, или су и они програмирани?

– Често је несвесно користе. Иако примећују да недостаје нешто у томе, настављају с користољубљем за сваки случај. Обећавају, унапред лажући јер то ионако раде и њихови конкуренти. Срце им је „хаковано“ љубављу према статусу, моћи и новцу, те самољубљем и припадношћу онима горе, изнад народа.

Како програмирају обичне људе?

– Треба знати да је свако програмиран до неке мере, са свим што је доживљавао у прве три године, па до пубертета. За процес освешћивања потребно је доста анализе и вишак слободног времена, ког нема довољно, а то није случајно. На личној и колективном нивоу подсвести, појединцем се лако манипулише због потребе за заједништвом, припадањем, искреношћу, најчешће страхом. Страх и непријатност су темељно оруђе за програмирање. Контролисати се може и незнањем, извртањем и сакривањем чињеница.Последица тога је осећај разочарања самим собом и окружењем, немогућност критичног мишљења, тупост уопштено.

ТВ рекламе увелико програмирају колективно несвесно. Истраживања су показала да је потребно пола године да се након периода приказивања рекламе, из подсвести појави програм у стилу: овај производ морам купити. Свако би се изненадио да прекине ток програмираних мисли и одлучи да борави сам неко време у природи, слушајући само глас своје душе о том што је њему заиста важно и корисно. Готово да се не би имао по што вратити у град. Све што му је потребно, нашао би у себи. Што је различитија и богатија унутрашња креативна снага појединца, то је теже његову машту „потчинити и укалупити“, те слепити са подсвешћу различитих других особа у смеру нечије непознате намере. Тешко је некога ко може изнедрити своје сопствене мисли и осећања окупирати спољним неприродним излучевинама.[…] Потребно је бити храбар и поштовати себе. Улога жртве је вероватно програмирана путем догађаја из историје: сталних ратова на овим просторима. Када би се та улога освестила и отпустила, остале би великодушност, честитост и добронамерност према свакоме те способност зацељивања унутрашњег и спољног раздора. То се може догодити и у једном дану. Довољно је већ закорачити у знање. Није могуће манипулисати онога који препознаје манипулацију и делује конструктивно и целовито у свом интересу и интересу своје заједнице.

Који још битан догађај су велики медији намерно скрили? О чему не разговарамо, а требали би?

– Занима ме питају ли се наши политичари зашто је погинуло 72 члана пољске Владе у наводној авионској несрећи и због чега им нико од државника из околних земаља није дошао на погреб. Сви су се извињавали немогућношћу доласка због вулканског праха у атмосфери, иако су неки били удаљени само 400 километара и могли су доћи аутомобилом. Неком је ипак било важно одати последњу почаст. Бискуп Mieczyslaw Cieslar, поглавар варшавске бискупије Евангелијске цркве, погинуо је у недељу увече код Лођа док се враћао с погреба у Кракову. Један од ретких који је дошао на погреб, погинуо је, дакле, због отказивања кочница. Младић који је снимао видео на којем се види да су убијани преживели и да њихова тела падају након пуцњева тројице униформисаних мушкараца, избоден је двапут и искључен са уређаја у болници. Али, уместо о тим догађајима, медији су известили да се пољски члан Владе извињава руској јавности због малициозних теорија о саобраћајној несрећи пољских државника.

Шта би се могло крити иза тога?

– Пољска је једина држава у Европи која је имала раст у доба кризе. Хтела је да помогне суседним земљама да изађу из рецесије. Једина није насела светској превари с вакцином против свињског грипа – то је у глобалним размерама невероватна и голема ствар. Има, осим тога, властите ставове о деструкцији темеља друштва насилним наметањем хомосексуалности као врхунаравног идеала …

Новинарка Јане Бургермеистер истраживала је баш ову ситуацију, као и проналазак вируса птичјег грипа у Бечу, у 7 тона анти-вирусне вакцине против свињског грипа, за шта је и поднела тужбу америчком ФБИ-у против Светске здравствене организације, Уједињених нација и неколико високих владиних и фармацеутских званичника, као и Baxtera AG, Baxter Internationala и Avir Green Hill Biotechnologyja због развијања, производње, растурања и ослобађања биолошког оружја за масовно уништење у Аустрији између децембра 2008. и фебруара 2009., с намером изазивања глобалне пандемије вируса птичјег грипа, и намером профитирања од те пандемије. Сви њени видео исечци нестали су, међутим, с интернета, као и њене информације.[…]

Дамир Крамарић

извор: Dnevno

Advertisements

Information

This entry was posted on 1. маја 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: