ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Доказ о васкрсењу људских тела, узет из деловања умне молитве

У забаченом, мало познатом, мало значајном манастиру, смештеном између шума и мочвара, живео је неки монах. Са страхом, са неповерењем према себи, проучавајући дела светих отаца, удубљивао се он у молитву коју је творио умом у дубини и строгој тајности душевне клети.

Једном приликом монах је стајао у цркви удубљујући ум у срце – и срце је неочекивано кренуло молитвено према уму, а са собом је повукло целокупно тело у свето, духовно стање, неисказиво речима, веће од свих страсти, схватљиво једино опитом. Чим је монах опазио толико необично, ново стање свога тела, неко тајанствено познање обасјало је његов ум. Постале су му јасне до тада – тако му се чинило – загонетне и необичне речи светог Јована Лествичника: „Завапих свим срцем мојим, то јест, телом и душом и духом.

Ето доказа за васкрсење људских тела којег имам у себи самом! Ако је тело способно за духовна осећања, ако може да заједно са душом учествује у благодатној утехи; ако од сада може да постане причасник благодати, како онда неће васкрснути за живот вечни, по учењу Писма?

Благодаћу су била осољена тела светитеља Божијих и пропадљивост није могла да их дотакне! Победом над пропадљивошћу они су већ отпочели своје васкрсење; изливајући исцељења, они доказују да у њима присуствује благодат, да у њима живи вечни живот, коме нема друге него да се у своје време развије у преславном васкрсењу, а њега је људском роду предодредио и даровао Искупитељ наш, Господ Исус Христос. Амин.

.

Свети Игњатије Брјанчанинов

из књиге: „Аскетски огледи“

Подаци

This entry was posted on 5. маја 2013. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: