ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Кључ је пробуђени појединац

Сваки пробуђени појединац опасност је за Контролни систем, јер је као такав вижљав и неухватљив. И немојте мислити да Систем то не зна. То што најчешће игнорише, покушај је да не придодаје енергију буђењу других појединаца.

Последњих неколико година групе добронамерних људи који желе усмерити своју енергију да промене неки део света на боље, на темељу одређене количине разумевања шта то са светом не ваља (а ниједан исправан одговор на то питање не може искључивати намерну закулисну манипулацију догађајима и информацијама у смеру све веће контроле у рукама све мањег броја људи) повремено ме зову да им се прикључим. Некад је то нека неформална група, понекад нека странка у настајању или пак удружење. Имам неки проблем с удруживањем па никада не пристанем. Можда то има везе с тиме што сам још давно приметио да кад год неко почне причати „ми ћемо ово, ми ћемо оно“, а ако сам и ја случајно укључен у тај „ми“, углавном ме жели искористити у своју корист. Можда моје одбијање има везе са ситуацијама код којих није реч о искоришћавању, а каквих сам се наслушао, на пример, на састанцима кућног савета, када сви пуно причају, прича дивергира у свим смеровима, ваде се костури из ормара, а на крају се ништа не реши. У таквим сам ситуацијама чак прижељкивао диктатуру уместо демократије, јер она је бар ефикасна, а и знаш пред ким пасти на колена ако ти нешто треба.

Но, уз све наведене разлоге, чак и кад наиђем на групу заиста добронамерних људи који немају намеру никога искористити и који показују одређени степен разумевања света, ипак се не укључујем. Главни разлог није ништа од горе наведеног. Наиме, једноставно не верујем да било каква организована група може ишта променити. По мени, кључ промене само је један, а може се свести у две речи: „пробуђени појединац“.

Пробуђени појединац незамисливо је моћна снага и не треба му никакав група. Поготово када почне да се умножава. Светом пуним пробуђених појединаца немогуће је манипулисати, а један од разлога јесте управо то што они нису у групама. Групе људи је, наиме, врло лако устројити у неку врсту пирамидалне структуре (без које је свака манипулација немогућа). Како је и управљање сваком већом групом немогуће без неке врсте пирамидалне структуре (у већим групама сви се покушаји директне демократије увек претварају у какофонију мишљења и сукобе интересних група), из тога следи да је свака група врло лаган плен неког манипулатора. Она наравно то неће бити док није битна или утицајна, јер тада то није ни важно. Но, ако постаје утицајна, тада очекујте невидљиве упливе са стране, а неко од припадника пирамидалне структуре те групе ће пре или касније попустити.

Код пробуђених појединаца то је немогуће. Манипулатор може једино покушати манипулисати са сваком особом посебно, а то је немогуће јер се манипулатори баш и баве манипулисањем зато јер их има мање од оних којима би хтели манипулисати, у супротном им манипулација не би била ни потребна.

Направимо ментални експеримент и замислимо на тренутак свет који се састоји већином од пробуђених појединаца. (Морамо то замишљати јер, нажалост, још увек није тако, мада им број стално расте они још увек чине врло мали постотак популације човечанства). Кренимо од политике. Шта мислите, бисте ли могли емоцијама пробуђеног појединца даљински управљати кроз надражаје из вести, како се то данас ради с циљем да се код људи створи пристанак и чак ангажман за разне ствари које сами по себи не прихватили ни у лудилу? Пробуђени појединац кроз вести (у ретким тренуцима кад их уопште гледа), види испразност и баналост типова који се скривају иза одела типова у влади, не пада му на памет излазити на изборе и давати своју енергију Контролном систему нити му пада на памет обазирати се на гомиле бесмислених закона који се намећу са свих страна. Кад је пробуђени појединац усамљен, могао би због таквог става имати проблема, али у свету пуном пробуђених појединаца бесмислени закони и правила отпашће попут сувог лишћа у јесен. Јер ако је и полицајац пробуђени појединац, ако је и судија пробуђени појединац, ако је и војник пробуђени појединац, ако је и власник неке компаније пробуђени појединац, ко ће онда бити тај робот који ће ћутке радити на намицању омче око врата својим суграђанима, а коначно и себи самоме?

Замислимо пробуђеног појединца у контексту здравља. Мислите ли да би иједан пробуђени појединац покушавао лечити ‘болест’ тако што би нападао симптоме хемијским путем или пак радиоактивним зрачењем? Пробуђени појединац можда болест не би ни видео као ‘болест’, а поготово не као да постоје стотине разних врста ‘болести’. Можда би све то видео као многобројна имена дата једној истој ствари – избачености из равнотеже, ‘нездрављу’ или упозорењу да се нешто под хитно треба поправити.

Пробуђени појединац сигурно не би следио Пастера и убијао бациле, наводне узрочнике болести, већ би пре следио Пастеровог савременика Бекампа који је рекао да прво треба створити здраву околину, а онда ће бацили престати бити непријатељски расположени нападачи организма. Пробуђеном појединцу би, вероватно, барем мало била чудна замисао да се деца у болници вакцинишу хемијско-биолошким коктелом у тренутку кад су тек петнаестак минута дисале ваздух, док су још увек без већине властитих система – од грејања до имунитета и чврстине тела, док се још нису ни опоравила од шока изласка из материце. Пробуђеном појединцу би, вероватно, било чудно зашто се толико велики број људи упорно лечи опасним третманом званим хемотерапијом, кад се код већине то показало безуспешним, о чему сведоче гробља која су и иначе пуна жртава Светске здравстве организације.

Кад смо већ код те хит-болести модерног доба, пробуђени појединац можда не би гутао мит о напретку света и његовом побољшању од стране науке у тренутку док људи посвуда оболевају, а за већину људи у већини земаља на свету, углавном онима које се у набрајању светова зове трећим светом, прослављени напредак друштва није се одразио на квалитет живота, већ баш супротно, новостечене ‘вредности’ скупо су платили слободним временом, здрављем, па и властитом имовином или капацитетом да прехране себе и своју породицу.

Пробуђени појединац би још приликом отварања једног, макар и крмељавог ока, обратио пажњу на тако евидентне глобално захвате као што је шприцање атмосфере честицама незнане сврхе и порекла, а који су свакога дана толико јасно видљиви на небу изнад наших глава.

Пробуђени појединац, у кооперантским и пословним односима с другим пробуђеним појединцима, не би падао у замку моћи него би у свему што ради на уму имао сачувати хуманост и међусобну поштену размену. Желео би спречити претварање људског рода у рој, у неку врсту машинске интелигенције сачињене од робота каквих све више виђамо око себе, у исто време док срећемо и све више пробуђених појединаца.

Уз све то, мало је вероватно да би пробуђеном појединцу биле потребне интересне групе. Као прво, он би знао да било каквим учествовањем у политичкој сфери живота само ојачава Контролни систев који га жели поробити. Чак и ако се његово учествовање своди на побуну, и опет га јача, дајући повода за увођење још строже полицијске државе, са оправдањем очувања ‘безедности’. Замислите да сте власник Лиге шампиона. То значи да ваша организација стоји из оба клуба и побеђује без обзира ко на терену губи или побеђује. Уз то сте власник свих судија, рефлектора, белих линија на терену, хране и пића који се тамо продају, па и трибина. Можете слободно на тим трибинама протестовати колико вам је воља, али тиме само дижете значај тог догађаја, а уосталом и финансијски сте га помогли купујући карту. Не, не, не, ако свет упоредимо с наведеним примером Лиге шампиона, очигледно је да се пробуђени појединац никад неће супротстављати систему и тако играти његову игру манипулације оправданим бунтом и дељења људи на супротстављене навијачке групе да би се њима лакше владало. Пробуђени појединац једноставно ће отићи с терена и уместо да гледа дебело преплаћене спортско-манекенске звезде на терену, он ће на некој ливади с другим пробуђеним појединцима одиграти ‘хакл’ на два мала гола, што ће бити знатно забавније, здравије и јефтиније. После ће за ситну лову купити гајбу пива (и то с алкохолом, што је само по себи луксуз који је на стадионима Лиге шампиона нестао давно, наводно ради сигурности).

Велик број пробуђених појединаца не би имао никакву потребу за удруживањем у пирамидалне структуре моћи, али би увиђао потребу за успостављање канала према другим појединцима, оних истих канала поверења у које се корпоратисти непрекидно желе угурати, без обзира да ли је реч о односу лекара и пацијента, родитеља и деце, владе и грађана, догађаја и читаоца новина… Енергија може струјати и без посредника, новац може мењати руке и без каматара, а алтернативне валуте налик су оном алтернативном ‘хаклу’ на два мала гола уместо подраживања емоција на гладијаторским фудбалским играма.

Сваки пробуђени појединац опасност је за Контролни систем, јер је као такав вижљав и неухватљив. И немојте мислити да Систем то не зна. То што најчешће игнорише, покушај је да не придодаје енергију буђењу других појединаца. То што, пак, све чешће реагује, кроз разне врсте робота-људи, знак је да се процес креће упркос тактици игнорисања и да се мора играти отворених карата јер су ствари отишле предалеко да би се препустиле инерцији.

Јер, сваки пробуђени појединац налик је вирусу. Он се дружи с другим људима, прича им што мисли, и тако кроз друштвену интеракцију, хтео-не хтео, утиче на друге људе, како речима тако и делима. Ако испрва и не прихвате његове погледе, ипак ће их барем постати свесни. Кад их по други пут од неког чују можда ће чак и обратити пажњу на те чудновате нове погледе и мало размислити о њима. А кад почну размишљати о њима, започео је процес поништавања масовне хипнозе тј. ето још једног пробуђеног појединца. Мало по мало али неминовно, и они сами ће постати вирус који ће струјати Контролним системом. Као што је очигледно, реч је о геометријској прогресији.

И за крај, пробуђени појединац зна да свет представља тек кулису његова живота. Неће се ваљда борити против кулисе? Његово је да одигра своју улогу најбоље што може, а потом напусти позорницу и направи места за друге. The show must go on.

.

Крешимир Мишак

Извор: Radio Liberum

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 7. маја 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: