ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

„Отписаније богољубно” – Јелена Балшић

Писмо Никону Јерусалимљанину

Свечаном оцу, учитељу светог јеванђеља, а нама у Господу духовном наставнику смерна Јелена. Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом познати те, порадовах се весељем духовним. Но замало и кратко би нам виђење, да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо, или у неки сан танак да сам била снесена. И због брзине не получи моја бедност оно што сам желела. Но ипак оно што тада слушасмо од твојега преподобија речи духовне и оно што узмогосмо постигнути, и одсред моје душе љубазно и свесрдно, а шта више и најверније примисмо. И тим божанственим речима, које слушасмо у тадашње време, крмањење духовно имасмо и до данас. И слушах твоје душе богољубну нарав, и нетелесно анђеоско пребивање. И оно од нас коначно удаљење. И веома твоје видети зажелех преподобије. И твојих медоточних насладити се речи. Не малу од твојега виђења мени приплодити корист. Но због даљњег нам растојања, и море и гај, овог ради узрока немогуће нам је видети светињу ти. Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти, не остављају нас, који су на таласима у мору овог сујетног живота, узвикнути к светлости чистог и нетелесног пребивања. Јер се помрачише душевне очи муком и метежем који је у свету. И ово сада као од сна некојег дубоког пробудивши се, усхтех твоју светлост видети.

А посланије твојега рукописанија примисмо и велелепно и љубазно од све моје душе изљубисмо целивајући, као лако схватљиво. И често ово прочитавамо. И веома се утеших и насладих срце моје, а уједно и душу. И тако сматрамо као неко скровиште царско, веома пребогато, и у њему скупоцености, више од тисуће тисућа злата и сребра. И опет се молим твојему преподобију, олакшање неко утешно к нама послати, и печали прохладити жећ. Јер зна твоје преподобије колико буре и метежи и облаци обикнуше узбуркавати срца. А к овим помињем твојему трудољубију, како би у нас препирка о овом. Како неки хвале милостињу к потребитим, милост више од других добродетеља свих. А други истинити монашки живот и чин блаженим називају већма. И опет други говоре како, свети велики Василије похваљује општежиће и имати с многима пребивање. А ови повлачење у самоћу и ћутање сматрају богоугодним животом, и самоме о себи пазити. И молим просудите најбрижљивије и узбуну препирке од нас одгнати и ка светлости разума поучити. И још молимо твоје благонаравије и трудољубиво ти срце, и к богу и нама нелицемерну љубав, просвети се мишљу, и друго колико зна твоја светост, нашу леност пробудити и грубости променити. Е, часни оче, удвостручи таленте. И знамо да си обикао чинити смерним себе у свему. И изговором смерности да не затвориш језик, који много поучава и добро. А његови плодови мнози и много порода правде. И не лиши нас оног што желимо, а себе добре награде оштетити. Не подражавај Владику, Христа твојега, којега ученик јеси и подржатељ мучења његовог, и моли се њему, да и ми као учесници обретемо се у дан онај у који дође Христос са славом и силом многом, молитвама вашим, амин.

Е, тајниче Божји, послушај ме у свему више реченом. Не заповедам, но молим се трудољубно и приклањам лице до земље. И двоструко здравствуј у Господу. И не презри наше мољење.

Advertisements

Information

This entry was posted on 11. маја 2013. by in ПИСАНА БАШТИНA.

Кретање

%d bloggers like this: