ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Српском криминалистичком полицијом руководи црногорска тајна служба

Ође су они главни

Српску полицију воде црногорски кадрови. Боље рећи, систематски је уништавају већ годинама, намештајући једни другима титуле, положаје, звања, чинове, а богами и повелике плате, привилегије, провизије и везе у подземљу, да имају од кога да узму, са ким да се тале, кога да штите и некога ко ће њих да заштити „ако дође до нечега“. Српска полиција већ годинама представља отуђени „центар безбједности“, састављен од завичајних кланова који једним увом слушају шта им говори њихова „кршевита“ база у Црној Гори, а другим, коме у Србији да се приклоне. Избор им је повелики док је странака и тајкуна. Таблоид је истраживао како су и од чега каријере правили високи полицијски функционери попут Родољуба Миловића, Светислава Бата Ђуровића, Дарка Сенића, Саше Барјактаровића, Горана Драговића, Владимира Божовића и других…

На питање који је највећи европски град, Американци одговарају – Никшић! То кажу, а реч је о вицу, јер је сваки пети затвореник у овој земљи из Никшића.

У Србији момци из Никшића нису најбројнији у нашим казаматима, али су њихови суграђани најбројнији на функцијама у њеној полицији. У српској полицији примају плате, добијају станове, пљачкају најсуровије српску привреду, организују криминалне групе којима руководе, а све директиве им стижу од црногорске тајне полиције.

Недавно је Никшића организована криминална група која руководи српском криминалистичком службом добила и појачање, државног секретара у МУП-у Србије, Владимира Божовића. Окупација српске полиције кадровима из Црне Горе започела је за време док је на челу министарства унутрашњих послова био Драган Јочић, такође Црногорац, родом из Даниловграда.

Када је Милорад Вељовић у јуну 2005. изабран за првог директора српске полиције, Јочић му је наредио да за начелника Управе криминалистичке полиције постави Родољуба Миловића, никшићанина. Први човек криминалистичке полиције имао је метеорску каријеру. Почео је да ради у Београду, веровали или не, као портир у једном предузећу (А ђе јадо портир, што вељу, не оде у Академије, питали су га сународници).

Оздо стижу инструкције

Онда су, разумијеш, потегнуте све везе, и Миловића приме у полицију. Не за позорника, но за инспектора! И то у крвне деликте. А што ће му, јадо, школа, учиће, има времена!

И заврши ти, разумијеш, Миловић, ту Вишу колу унутрашњих послова у Земуну, а, јадо довољно школе, и за министра могу земљаци да га туре! И турише га. Прво за инспектора у крвне деликте, па онда, разумијеш, у Управу за борбу против организованог криминала. Ту ти се Миловић, о браћо драга, показа ка’ прави ишљедник!

Умало га не уапсише, кад је укрштао позиве Дејна Миленковића Багзија, након што он покуша да почетком марта 2003. године изазове судар испред хале Лимес на Новом Београду, пресецајући камионом колону возила у којима је био тадашњи премијер Зоран Ђинђић.

Укрштање Миловићу није ишло од руке, тако да су помислили да и он није био укључен у атентат. Али, ђе њега! Пустише га, јер је требало убити организаторе, како су тада рекли, Душана Спасојевића и Милета Луковића званог Кум. И Родољуб, од милоште звани Рођа је очима гледао како ликвидирају Спасојевића и Луковића. Он је касније добио свој тал, када су поделили Спасојевићеве паре, које је он понео са собом. А реч је о милионима евра!

И од те 2005. године Родољуб Миловић руководи криминалистичком полицијом. А он је, разумијеш, неповјерљив човјек. Београд ти је велики град. Има пуно посла. Дрога, оружје, шверцује се царским друмовима ка Европи, те Савом и Дунавом, па све до Немачке и Црнога мора. А Миловић ти онда за начелника Управе криминалистичке полиције Полицијске управе Београда, постави свог земљака Дарка Сенића!

Ух, што се сад може зајашити Србија. Тако ти Рођа тури Сашу Барјактаровића за шефа криминала у Полицијској управи Новога Сада, а онда Саша иде даље, суда по Војводини. Ође су сви наши, јавља он љубазно главном ишљеднику Миловићу. А Миловић, када се то све сабере, шаље доље, до Никшића. А из Никшића је Мило Ђукановић и брат му Ацо. Доље иду сви подаци, а оздо стижу инструкције.

Дарко, род најрођенији!

Горан Драговић ти је на чело ПТЈ-а (Противтерористичке јединице Жандармерије) ђенерал је он, као и Миловић. Е, то ти је специјална јединица. То је главна црногорска противтерористичка јединица. Мање је против, а више терористичка!

Комадант Драговић је више пута окрварио руке. Таблоид је описао смрт неколико припадника ове јединице, отворено оптужујући команданта да их је лично побио! Е, јадо, како то доказати, кад ти криминалистичком полицијом Београда руководи Дарко Сенић, а горе изнад њега је Миловић.

Љиљана Марковић из Врбаса је пре три месеца ухапшена испред зграде Владе Србије. Понела је пиштољ, претећи да ће се убити испред зграде Владе Србије, ако је не прими. Жалила се на Сашу Барјактаровића, који је за смрт њеног јединца, који је убијен у Врбасу, на суд извео невине људе, који су и осуђени и невино робијају, а она има доказ да је једног сина убила полиција. Вучић није добио дозволу од Миодрага Ракића да је прими на разговор, и Љиљана је принудно спроведена у лудницу, где је и данас држе у пуној изолацији.

Има и Миловић свога надређеног. Свакодневно се јавља Ратку Ботуровићу, званом Бата Кан кан, у Нови Сад, јер је он рођак од Мила и Аца. Зна се ко је на пленуму у вру’ софре.

До пре две недеље на челу Службе за борбу против организованог криминала био је Светислав Бата Ђуровић, од Бијело Поље. Комшија од Дарка Шарића, род рођени су!

Бата наговорио браћу да министарки Снежани Маловић и њеном момку Миљку Радисављевићу купе стан у Вашингтон, да се имају ђе склонити, разумијеш, ако загусти. Ако се Срби на ноге дигну, и не оћерају их до Мораче.

И Миловић реферише доље у Никшић, инспектору Црногорске тајне служе (АНБ) да је све под контролу. Путеви су слободни, ако товари крену за Европу, или до Крагујевца и Београда, све су њихови људи. Може трава, кока, хероин, море и товар духана, и људи и жена, све може. У Крагујевцу је начелник Иван Ђоровић, њихов човек и држављанин, доље му је и имовина. Он ће све да покрије.

Испомажу се…

Оћеш болан посао у САЈ-у. Дођи, нема проблема. Ома ћеш га добити. Пун је САЈ људи из Никшића. Што да чаме у затвору, могу у Београд бити први. Нема иоле важније функције у српској полицији, у већем граду у Србији, да на челу криминалистичке полиције, или полицијске управе, није ђетић из Никшића, или од Подгорицу. А далеко од родног града, они се држе као црева. Ако загусти, покупиће ташне и право за Никшић. Доље су оставили своје старе, другаре и имовину. У Београду само пљачкају. А Миловић се баш жртвује за своје сународнике. Тешко је болестан. Од коксаки вируса. Животари, али пијан је после десет сати. Пије се најбољи виски. Може се, има се чим!

Е, сада им се придружио и Владимир Божовић, Горњег поља код Никшића. Он је постао државни секретар у МУП-у Србије. Када га нема ту, а скоро никада није у кабинету, он замењује, разумијеш, Ивицу Дачића. Е, сад је он главни за издају. Све податке више не шаље Миловић, него их доље носи Владимир Божовић. (Таблоиду је уручено писмо радника МУП-а и БИА који описују „подвиге“ државног секретара Божовића на издаји Србије и њених интереса, али је главни уредник одбио да га објави).

Миловићевој организованој групи у српској полицији је над главом директор Милорад Вељовић, са својом новопазарском групом. Али, сарађују, испомажу се.

Директор Вељовић има на планини Голији пословно-стамени хотелски простор од хиљаду квадрата. По десет блиндираних џипова је у пратњи када директор иде да се одмара и уговара послове. На Голији заседају организоване криминалне групе у српској полицији. Тале се, деле територију, а обезбеђује их даноноћно, 24 сата, одељење Жандармерије које је ту и стационирано!

Пратећи рад српске полиције, немачка БНД-е, руска спољна обавештајна служба и енглеска МИ 6 описују српску полицију као преторијанску гарду српских политичара, и најкорумпиранијом полицијом у Европи!

Миодраг Ракић је, са позиције секретара Савета за националну безбедност, до прошле године, хушкао Вељовића и црногорску организовану групу у њој, да прате и уходе српске политичаре, новинаре, бизнисмене, и да све податке њему достављају. Али је све податке, без уложеног труда, добијала и црногорска тајна служба (АНБ), која их је прослеђивала колегама у Лондон. А можда и другима тајним полицијама.

Црногорци у српској полицији завађају криминалне групе, они их стварају, штите, а све са циљем да за њих и црногорски политички естаблишмент обављају прљаве послове. Данас Црногорци на раду у српском МУП-у завађају кланове, организују убиства виђенијих жешћих момака, ради стварања панике међу грађанима, и на тај начин прете и српским функционерима.

За време бивше Југославије, Државна безбедност Црне Горе бавила се ликвидацијама, како унутрашњег “непријатеља“, тако и емиграције по Европским земљама и Канади.

Србију, под својом шапом држе људи из Никшића, који ничим заслужни, руководе најзначајнијим службама унутар Министарства унутрашњих послова. Нажалост, такав случај је и са БИА, ВБА и ВОА.

 

мајор Горан Митровић

Извор: Tabloid

Advertisements

Information

This entry was posted on 11. маја 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: