ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Злоупотреба знања о људској мотивацији

Презасићеност информацијама (information overload)  је у савремено доба можда чак и већи проблем од скривања битних ствари. Свака информација из медија је стимулус, стресор за човека. Разне теме код разних људи изазивају снажније реакције од уобичајених, но постоје ствари које готово сви људи брзо и снажно препознају и на њих одреагују, сем уколико претходно нису увежбали себе да то не раде. То су:

1) Секс и голотиња
2) Сцене крви и насиља (агресија, страх)
3) Слике немоћних бића у тешкој ситуацији (деца)

1) и 2) су инстинкти, најпримитивнији и врло јаки. Не треба ту много филозофије – тешко је контролисати их, сви то знамо. Под 3) је родитељска брига.

Шта је проблем? То што се ово знање СВЕСНО користи у сврху манипулације људима.

1) Зна се да ће мушкарац врло вероватно да кликне на линкове са обнаженим и голим женама.

Тако је уређен систем да неко од тог кликтања добија паре по клику. И онда тај неко гледа да што више голотиње користи како би имао мало више сиће, док на крају од сајта не направи порнић, иако он треба да служи за информисање. Маса људи који посећују тај сајт више нема профилтрирану, праву информацију, већ се буквално „гуши у задовољству“ са свих страна избомбардована сликама секса. Слично важи и за ТВ.

Кад је ово постало раширен феномен (многи или већина медија се служи истим техникама) тек је онда кренуло да се говори о последицама по целокупно друштво – а последице свугде већ видљиве, наравно. Пресуда назови интелектуалаца из новинских рубрика је да смо се претворили у „конзументско друштво“. Другим речима: само трпај, ништа не ради, ништа не стварај (не дај Боже да постанеш човек). Примај, не делај. Потпуно пасиван мозак и још пасивније тело. Све супротно од онога што је човеково природно стање – да ради, ствара, буде играч у свом животу, а не навијач туђих живота.

2) Крв и насиље (посебно право насиље а не филмови) може да дела на човека вишеструко.

Да може да изазове агресију, то је јасно и то је најједноставнија (copy-paste) реакција појединца. Нешто компликованији сценарио се дешава када особа из више извора засићена таквим сценама или сликама почиње да осећа јак страх по своју безбедност. То уме да прерасте у озбиљне ствари: депресију, страх од излазака напоље чак.

Код других људи пак не мора да директно изазове ништа озбиљно, али буде узрок стреса, још један уз стотину других…

Слично проблему изнад, када са свих страна будеш бомбардован насиљем, то не може никако да буде добро. Шта више, ретардирани уредници српских медија су успели да од земље са релативно ниском стопом тешких кривичних дела (у поређењу са светом а и земљама ЕУ) направе буквално пакао на Земљи. Разлог за то је што се малтене свако убиство које се деси на нивоу целе државе преноси и то још уз добро познате сензационалистичке технике и сервирање у ударним рубрикама и терминима. Просечан грађанин неких других држава поштеђен је оволике црне хронике, не зато што му је држава много безбеднија, већ зато што су новинари тамо одговорнији. Код нас су новинари друштвено неписмени.

Ако имамо у виду да многи људи могу да пате, осећају се лоше, неки чак и полуде због константног испирања мозга црном хроником, сликама крви и насиља и ако такође знамо да су многи који то раде свесни шта нам раде, да ли треба да то схватимо као насиље са предумишљајем? – „Profit uber alles. А да ли је теби лоше, мене савршено не занима.“

3) Зна се да ће слике болесне или угрожене деце код скоро свих родитеља изазвати емотивни бол и стрес.

И ово не треба посебно објашњавати зашто је тако. Нико није имун на слику угроженог детета, али ће родитељ (мајке поготово) најчешће то много јаче осетити.

Хуманитарне акције данас су нажалост постале обичан бизнис за разне лажне НВО и фондове задриглих богаташа који су добрим делом управо одговорни за глад и сиромаштво у Африци.

„Па добро, тако је. И шта с тим?“ Па све с тим! Јаке емоције, а усуђујем се рећи да је родитељска вероватно најјача (јер у себи садржи низ различитих мотивација које делају заједно), ће много вероватније натерати човека да ДЕЛА. А у ком смеру да дела? Па да купи тај и тај прозвод, уради то и то како би индиректно помогао неке интересне групе. Запитајте се само да ли једна политичка партија или компанија кад себе промовише апелује на ваш разум или емоције и инстинкте? Па пре ће бити ово друго. Истина није довољно јак мотиватор (за многе), јер човек може свесно да донесе избор да нешто не уради кад му је све јасно. А емоција уме да понесе. И ту чињеницу разноразни шљам експлоатише.

У мрачним временима, људима се овако манипулише и у сврху ратовања. Не иде Србин у војнике зато што мрзи друге. Иде у војнике јер мисли да мора да оде због своје деце! А тако и Хрват, Албанац, Немац. Сви су ишли да ратују јер су мислили да ће им деца и породица страдати ако непријатељ упадне у земљу. Исто тако, најлакше је разјарити народ смишљеним нападом на децу – сетите се како су реаговали Македонци на етнички мотивисано убиство дечака прошле године. Слично Срби и Хрвати с краја 80-их и 90-их на међуетничко насиље међу младима.

Најзад – све ово поменуто изнад много ће лакше заокупити пажњу просечног човека од неке информације која мора да се обради логиком и разумом. Разлог није у томе што људи не знају да мисле (не постоји глупља фраза), већ што немају довољно слободног времена и одморности да учине већи и дужи ментални напор (што је неопходни предуслов).

Просечан грађанин сведен је на ниво животиње – да мора све своје време да употреби како би преживео и осигурао најнеопходније за себе и породицу. А често ни то не буде довољно. Овај зачарани круг у ком се многи данас налазе је узрок многих наших проблема. Од вас се не може тражити да мењате посао како би вам било боље ако немате такву могућност. Али, можете да научите како да изађете из медијског брлога и макар се мало боље осећате. За почетак, ако сте до овде све прочитали, ето постављајте себи питања о тврдњама и аргументима изнетим у овом тексту. Јер… како сте сигурни да ово све нису лажи и манипулације?

 Гај Фокс

Додатак: Стрип „Забављајући се до смрти“ (преузет из истоимене књиге Нила Постмана), аутор стрипа Стјуарт Макмилан.

Advertisements

Information

This entry was posted on 12. маја 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: