ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

О чему је разговарала Билдерберг група?

У бањском хотелу Гроув код Вотфорда, северно од Лондона, минулог викенда одржан је овогодишњи скуп Билдерберг групе, тајновите организације која окупља западну политичку, пословну и финансијску елиту и коју зато многи, а и она сама себе, сматрају „светском владом“.

Иако је скуп, као и сви до сада, био обавијен велом тајне и обезбеђења као да је реч о највишем државном састанку, инспирисана је велика медијска кампања која сугерише да је и самим члановима Билдерберг групе изузетно стало да се зна да се они састају.

О чему су разговарали, изгледа да је мање важно јер, ако се погледа састав учесника скупа, а листа учесника није тајна, онда је јасно да је реч о онима који губе утицај у свету. У том светлу Бидлерберг група је као организација пре свега остатак прошлости, светске реалности која више не постоји.

Овогодишњи Билдерберг је окупио 140 учесника из 21 земље. Изузев једног представника Турске и министра финансија Пољске Јацека Ростовског, који је у ствари на привременом раду у Пољској (рођен је и одрастао и стално настањен у Енглеској), сви учесници су из земаља Западне Европе, Америке и Канаде. Другим речима, Билдерберг представља онај део света који губи подлогу, који је у дубокој кризи и који изузев локалних ратова међу својим старим клијентима нема пресудан – мада не ни безначајан – утицај на дешавања у савременом свету.

Нити једна личност из Русије, Кине, Индије или Бразила, дакле земаља које предводе светску економију, које чине економску моћ и финансијски потенцијал, није био на скупу Билдерберга. Занимљиво је да нико није био ни из Источне Европе, а раније су били редовни гости. Годинама су, у време Југославије, најредовнији Билдерберговци били и директори словеначке Љубљанске банке. Па о чему је онда разговарано ако је тачно да се на редовним годишњим скуповима Билдерберга разговара о стању у свету, о мерама да се утиче на збивања и промоцији глобалне контроле.

Када се мало пажљивије разаберу кодиране поруке самог Билдерберга и проучи листа учесника овогодишњег скупа, утисак је да је пре свега оживљена идеја интеграције, спајања, у ствари, два велика нафтна гиганта – Бритиш Петрола и Шела. Тиме би се добио највећи светски нафтни гигант. Основна идеја није борба за нафту, у свету има довољно нафте и можда чак превише, него у борби за контролу промета нафте и њених деривата. За Америку је кључно питање контроле трговине нафтом која се на светској пијаци још увек обавља у доларима, то су такозвани петродолари. Без тих петродолара америчка валута губи на значају, губи тле, а амерички финансијски систем би доживео потпуни колапс. То је један од кључних елемената савремене америчке политике. Поред лидера нафтних компанија, на овогодишњем скупу су по броју учесника доминирали и банкари из Европе и Америке. Њихова неслужбена приватна сазнања о новчаним токовима су кључна у покушајима спасавања долара као светске валуте.

Посебно је било речи о перспективама цене злата. Цена злата је последњих година енормно скочила, али сада би могло доћи до пада. Многе задужене државе ће, наиме, бити принуђене да своје дугове плате златним резервама што ће повећати понуду злата на тржишту а самим тим и снизити цене. То је за чланове Билдерберга веома важно јер многи од њих имају сопствене златне резерве.

ПРОДУБЉИВАЊЕ КРИЗЕ

Лидери Билдерберг групе су веома искусни људи са увидом у светска кретања и, наравно, јасно им је у каквој кризи пре свега живи Запад и какве су тектонске промене у току. Али насупрот тога је њихова амбиција да и даље Запад задржи доминантну улогу у свету и сада се траже начини како то у новим околностима обезбедити. Отуда је приметно да је на овогодишњем скупу било доста представника најмасовнијих интернет компанија предвођених Гуглом. Интернетом у свету још увек доминира Запад, па се очигледно разматра да ли је контролу могуће задржати путем интернет технологије и предности које та технологија пружа. Занимљиво је да на скупу први пут било и руководство Амазона, највећег светског интернет трговца. Људи из Амазона у ствари најбоље знају шта савремене људе највише интересује, шта купују, па је то драгоцено за оне који имају намеру да владају људским животима. Уз интернет, трага се и за могућностима које пружа биомедицина, па је овог пута први пут међу гостима било и високих стручњака из биомедицине.

Идеја да се лековима, пестицидима и разним запрашивачима, уз подршку америчког климатског оружја, контролише живот на земљи и посебно број становника – што је стара опсесија доајена и стварног газде Билдерберга Дејвида Рокфелера. Утисак је да је овогодишњи скуп протекао управо у знаку Рокфелерове изјаве да се свет налази „на ивици глобалне трансформације. И зато све што је нама потребно је права велика криза“, и у страху од те кризе људи ће, према њему, прихватити нови светски поредак. Другим речима, Билдерберг група разматра како да Запад и после актуелне кризе, која темељно мења свет, и даље остане доминантан лидер у свету. То сугерише да Запад, уместо решавања узрока савремене кризе, намерава да кризу продубљује.

Ситуација у свету се, међутим, већ променила и још увек се мења, и то великом брзином. Билдерберг изгледа касни за догађајима и припада једној другој, све мање постојећој реалности. Група је основана 1954. године у хотелу Билдерберг, по коме је добила и име, код холандског града Арнема. Њен оснивач је, под заштитом холандске краљевске породице, пољски интелектуалац Јозеф Ретингер (Краков, 1888 – Лондон, 1960). Ретингер се у младости школовао за католичког свештеника, али је после средње школе (семеништа) напустио верско школовање и под патронатом пољског грофа Замајског одлази у Париз и уписује Сорбону.

Из Париза се 1911. године сели у Лондон, где остаје до краја живота. После Другог светског рата постао је познат као оснивач Европског покрета, који је идеолошка основа данашње Европске уније. Покрет је основан у Паризу 1947. Године, а, поред Ретингера, међу оснивачима је и његов први генерални секретар Душко Попов, Србин из Титела, познатији као британски обавештајац чији је живот инспирисао литерарни лик Џејмса Бонда. Ретингер је оснивач и Савета Европе.

Упркос таквој већ стеченој репутацији, Ретингер је наишао на много проблема у формирању Билдерберг групе. Под плаштом накарадних објашњења како је дошло до Другог светског рата и чињенице да је и Хитлер дошао на власт изборима, у тадашњој европској елити је доминирало гађење према демократски изабраним лидерима и свему што је део државног демократског апарата и веровање да се судбина Европе, па чак и света, не може препустити владама држава и на изборима изабраним политичарима, институцијама, него пре свега високим центрима моћи, људима из високих кругова, некој врсти елите изван институција, и то утолико ВИШР што је тадашњем Западу претила опасност од комунизма и Совјетског Савеза.

Под том мантром је Ратингер кренуо у стварање Билдерберг групе. И поред подршке холандске краљевске куће, тај посао није ишао лако. Према истраживању америчког аутора Тима Марса, Ратингер се онда одлучује на пут у Америку, где је затражио помоћ Централне обавештајне агенције (ЦИА). Помоћ је добио, и Билдерберг је формиран. Али тиме је био отворен пут да Билдерберг група постане доминантно америчка организација, промотер америчких интереса, што је остала до данас.

ДЕО ПРОБЛЕМА, НЕ РЕШЕЊА

Иако базу Билдерберг групе чине људи крупног капитала, њена ударна снага, њена „војска“, су били и остали политичари, бивши и активни, писци и интелектуалци. Посебно је то било у време хладног рата, када је главни непријатељ био Совјетски Савез и сама идеја комунизма, па је главна „војска“ Билдерберг групе регрутована из такозване европске левице, левичари су били кључни борци против Совјетског Савеза.

Некако, тако је и данас. Изван крупног капитала, главни учесници Билдерберг скупова су званично левичарски кадрови. Годинама је, на пример, генерални секретар Билдерберга био функционер британске Лабуристичке партије Денис Хили. Он је био лабуристички министар финансија и одбране, као лабуриста заговарао је левичарске идеје и на њима добијао изборе а истовремено је био генерални секретар Билдерберга, симбола неравноправности и непоштовања интереса народа. И данас је то мање-више тако. Тренутно је генерални секретар Билдерберга шведски министар спољних послова Карл Билт.

Тешко је рећи колики утицај сама Билдерберг група, као група, стварно има и колики је имала на збивања у свету. Сигурно је да су неки од њих, неки од чланова, веома утицајни независно од групе, али као сама организација утисак је да се њена улога и њен утицај углавном прецењују. Друштва ипак функционису на другачији начин. Има ту много пропаганде о њеној моћи, упркос званичној политици ћутања и тајне. Већ речени Денис Хили је у својим мемоарима записао да се на свим тим скуповима Билдерберга могло чути „највише глупости“ и ништа посебно важно јер државе ипак доносе одлуке на другачији начин и у много затворенијим круговима, Много је, међутим, важније шта се на Билдерберг групи прича јер то разоткрива шта боли Запад, каква су размишљања и шта би ко од тих моћника желео, али стварни утицај је тешко проценити.

Последњих година су медији под контролом самих чланова Билдерберг групе фаворизовали кадровску политику те организације, па се тврдило да нико не може бити шеф државе на Западу ако га та група не измисли и подржи. Као примери су пре свега навођени бивши амерички председник Бил Клинтон и такође бивши британски премијер Тони Блер. Много је, међутим, вероватније да је и Клинтона и Блера избацило време, далеко шира група људи него што је Билдерберг, а вештина Билдерберговаца је да препознају и себи приграбе лидерство.

Увек је нејасна улога тајних друштава. Билдерберг није тајно друштво, али је тајновито. Значај таквих друштава зависи од времена и кризе, њихова сезона су кризе, када су државе слабе, па онда та друштва испливавају као важна. Они и њихови чланови су профитери криза. У свакој кризи утицај неформалних и тајновитих друштава расте, добија на значају, а у стабилним временима такав облик организације губи на значају. Али утисак је да је у овом времену и сам Билдерберг у кризи. И то не само због старости својих лидера, мада је и то важно.

Лидер групе Дејвид Рокфелер има 97 година, други човек Хенри Кисинџер 90 а европски доајен лорд Карингтон 94. Далеко је већи проблем то што Билдерберг, као западна тајновита организација, припада једној другој реалности, времену кога више нема, она је део проблема, а не решења. И то је тако ма колико, пре свега медијски, може да изгледа да су они господари света. Тај њихов свет већ увелико нестаје.

.

Синиша Љепојевић

Извор: Novi Standard

.

Advertisements

Information

This entry was posted on 11. јуна 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: