ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Достојно јест

Икона Богородица Достојно јест (грч: Άξιον Εστί; рус: Достойно есть) главна je икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице. Налази се у Кареји. На њој је приказана Пресвета Богородица која држи Богомладенца Исуса Христа, у стилу који се зове Елеуса (Ελεούσα), тј. Милосрдна.

Копија иконе Достојно јест свечано ће, на Духовски понедељак, са Свете Горе стићи у Руску цркву на Ташмајдану. Подворје московске патријаршије у Београду добило је драгоцену икону у трајно власништво у знак братске љубави и свеправославне саборности са светогорским монасима.

У част иконе целе следеће недеље биће служене литургије и акатисти. Драгоценој реликвији верници ће моћи да се поклоне од 29. јуна до 6. јула у Храму рођења пресвете Богородице у Земуну, после чега ће бити изложена у манастиру Ваведење.

Икона Достојно јест празнује се због чуда које се десило пред њом у време патријарха Николе Хрисоверга (983-996). То чудо састоји се у овоме. Близу светогорске престонице, Кареје (Καρυές) у области која припада светом манастиру Пантократору (Παντοκράτορος) налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, званој Успење Пресвете Богородице, живљаше један врлински јеромонах старац са послушником својим. Пошто се у оближњем Скиту Протата, на Кареји, сваке недеље служило бденије, то једне суботе предвече старац, полазећи на бденије, рече своме ученику: „Чедо, ја идем на бденије, а ти како можеш читај своје правило.“

Тако старац оде. А кад ноћ поодмаче, неко закуца на врата од келије. Брат похита и отвори врата, и угледа једног непознатог монаха, који уђе и остаде у келији ону ноћ. А кад настаде време за јутрење, они обојица стадоше појати јутрење. Када дођоше на Честњејшују, монах послушник отпева до краја „Честњејшују херувим…“, стари славопој Богородици од светог Козме Песника. А онај монах странац даде други почетак славопоју, и отпева овако: „Достојно јест јако воистину блажити Тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују, и Матер Бога нашего“; затим присаједини: „Честњејшују херувим…“ све до краја.

Чувши то, монах послушник се удиви и рече монаху странцу: „Ми певамо само „Честњејшују…“, а „Достојно јест“ нисмо никада чули ни ми нити они пре нас. Него, молим те, учини ми љубав, па напиши за мене ту славопојку, да је и ја певам Богородици“. Монах странац му на то рече: „Донеси ми мастило и хартију, да ти је напишем“. „Немам ни мастило ни хартију, одговори послушник“. „Онда ми донеси једну плочу“, рече странац.

Монах отрча, нађе плочу и донесе је. Странац је узе и прстом исписа на њој песму: „Достојно јест“. И гле чуда! слова се тако дубоко урезаше у тврду плочу као да су исписана по најмекшем воску. Затим странац рече брату: „Од сада па убудуће тако ћете певати и ви и сви православни“. Рекавши то, странац монах постаде невидљив. А то беше свети Архангео Гаврил, послан од Бога да објави ову Анђелску песму, најдоличнију Пресветој Мајци Божијој. То се види из тога што ондашњи оци, празнујући спомен овога чуда, сваке године вршаху богослужења и свету Литургију у споменутој келији, у исто време чествујући и славећи светог Архангела Гаврила, који је, од почетка до краја, остао богонадахнути славопојац Пресвете Богородице, и Њен радосни служитељ и благовесник. Па је и овом приликом послужио као објавитељ ове небеске славопојке истинитој Богоматери.

Када се старац врати са бденија у келију, послушник му отпева „Достојно јест“, као што му Анђео беше наредио, и показа старцу плочу, исписану анђелском руком. Чувши и видевши то, старац беше запрепашћен таквим чудом. Затим узе плочу, оде у Протат и показа је проту Свете Горе и осталим старцима, и исприча им све што се догодило. Они једногласно прославише Бога и заблагодарише Пресветој Богородици за ово чудо.

Затим послаше плочу у Цариград патријарху и цару, са пропратним писмима, у којима подробно описаше чудесни догађај. Од тада се ова Анђелска песма разнесе по целоме свету, да је сви православни хришћани певају Пресветој Богомајци. А света икона Пречисте Богородице, која се налазила у цркви оне келије и пред којом се десило ово чудо, би од отаца Свете Горе пренета у велелепну цркву Протата, где се и данас налази. А келија она доби и сама назив „Достојно јест“.

Достојно је уистину да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек Блажену и Свебеспрекорну и Матер Бога нашега, часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима,, Тебе што Бога Реч непорочно роди уистину Богородицу величамо.

Поистине достойно прославлять Тебя, Богородицу, всегда блаженную и непорочную и Матерь Бога нашего. Ты достойна большей почести, чем Херувимы, и по славе Своей несравненно выше Серафимов, Ты без нарушения чистоты родила Бога-Слово, и как истинную Богородицу мы Тебя величаем.

Ἄξιόν ἐστιν ὡς ἀληθῶς μακαρίζειν σε τὴν Θεοτόκον, τὴν ἀειμακάριστον καὶ παναμώμητον καὶ μητέρα τοῦ Θεοῦ ἡμῶν. Τὴν τιμιωτέραν τῶν Χερουβεὶμ καὶ ἐνδοξοτέραν ἀσυγκρίτως τῶν Σεραφείμ, τὴν ἀδιαφθόρως Θεὸν Λόγον τεκοῦσαν, τὴν ὄντως Θεοτόκον, σὲ μεγαλύνομεν.

Advertisements

Information

This entry was posted on 22. јуна 2013. by in ДУХОВНА РИЗНИЦА.

Кретање

%d bloggers like this: