ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Призма, јави се, овде Велики Брат

Ко највише шпијунира на светском нивоу? Па, наравно, Сједињене Америчке Државе, мада су и Британци упорни, а главни разлог за тако нешто је – може им се! Најновије податке о свеопштој електронској контроли на светском нивоу изнео је бивши службеник ЦИА и НСА (Националне службе безбедности), извесни младић по имену Едвард Сноуден који је након тога отишао за Хонг Конг и сместио се у један хотел, како је то он тврдио.

Едвард Сноуден, стар 29 година, напустио је добро плаћени посао у једној приватној фирми која је под уговором радила за НСА, напустио је лепу вереницу и било какву могућност да икада висе живи слободно на територије своје земље, Америке. Још опасније, нико не зна где ће Сноуден моћи да живи а да га одатле не испоруче Сједињеним Државама одакле су, мада тада још незванично, стизале гласине да се млади Едвард сматра издајником.

Сасвим је друга прича да се по америчкој терминологији издајником проглашава само онај који у рату помаже непријатељу, а како Америка није званично у рату – Сноуден не може бити проглашен издајником. Може само да буде оптужен да је прекршио уговор са послодавцем и процурио поверљиве податке, зашта је и подигнута оптужница крајем јуна.

То би му донело неких 10 година робије уколико му буде суђено и уколико изгуби процес. Хонг Конг је непосредно пре него што је стекао независност 1997. године потписао протокол са Сједињеним Држава о испоручивању криминалаца. Међутим, како спољну политику Хонг Конга води Кина, Пекинг може у сваком тренутку да поништи одлуку бивше британске колоније. У сваком случају, са Сноуденом у затвору, ништа не би променило чињеницу да Вашингтон контролише интернет и телефонске системе и да сада то и званично зна читав свет.

Своје знање о надгледању интернета и телефонских разговора Сноуден је, из Хонг Конга, открио британском дневнику Гвардијану, који је одмах објавио о интернет шпијунажи да би следећег дана у Вашингтон посту изашао чланак о праћењу свих мобилних телефона.

Вашингтон се нашао у небраном грожђу, али не због светског протеста већ искључиво због својих грађана који су једини заштићени америчким Уставом. Бела Кућа је инсистирала да се не снимају, и не слушају, телефонски разговори већ да се само установљује ко је кога звао и одакле. Другим речима – не знамо шта сте разговарали али знамо где сте све били и са ким се дружите. За утеху би могли да закључимо да још можемо да имамо по неку тајну али да ми нисмо та тајна. Невидљиви човек више не постоји па макар он користио и нерегистровани телефон. Унакрсним поређењем података свачија локација може да буде установљена. Власти такође подвлаче да се списак позива ионако налази и на рачуну корисника, али тај је рачун приватни споразум између телефонске компаније и корисника. Ако неки корисник крије те податке од своје жене (или мужа) одакле је свеједно то што сада тиме располажу државни органи, који то могу да искористе у било које време и, скоро, било којим поводом.

Званични разлог зашто америчка шпијунска агенција НСА прати свакога на глобалном нивоу је борба против тероризма. Ауторитети тврде да је захваљујући НСА подацима спречено неких 50 терористичких акција широм света у последњих неколико година. Не улазећи у детаље ове тврдње, постоје озбиљни докази да НСА претерује и да су многи терористички напади спречени не захваљујући информацијама НСА већ класичним обавештајним методама. Зашто би тој америчкој агенцији било потребно да прикупи највише што може са интернет комуникација, а то је, само један пример, 97 милијарди обавештајних података у марту ове године? Постоје „психолошка“ објашњења за такво деловање, а те анализе подељене су у пет „порива“…

1. Порив да се буде глобалан

Америка је себи увртела у главу да су земља којој је потребна глобална сигурност. С таквим начином размишљања Вашингтон је месечно прикупљао милијарди информација из других земаља: из Ирана, 14 милијарди; из Пакистана, 13,5 милијарди; Јордана, 12,7; из Египта, 7,6 милијарди и Индије, 6,3 милијарди могућих „значајних“ информација. Како су Сједињене Државе у овом тренутку једина глобална војна сила, која је поделила свет у шест зона, порив да се размишља глобално није могуће избећи. Овако нешто се догађа по први пут у историји.

Совјетски Савез је у прошлом веку контролисао све своје грађане, а и грађане земаља Варшавског пакта, и то углавном преко њихових националних служби. У Источној Немачкој, на пример, полиција је чувала комаде одеће са мирисом тела уколико би некога морали да приведу уз помоћ полицијских паса. То је било „гадно“ само по себи, али данашња глобална сила ради сличне ствари на, наравно, глобалном нивоу.

2. Порив да вас направе провидним

Хоће да све знају о нама, да нас поседују…Амерички Врховни суд је недавно одобрио полицији да узима и сачува ДНК податке о свим ухапшеним, било да су они оптужени, осуђени или ослобођени. Званични разлог је да се то ради у циљу идентификације, али нема сумње да постоје многобројне примене злоупотребе ДНК података. Сједињене Државе још нису дошле до таквог степена да вам узимају отисак прстију када вам издају личну карту (односно, возачку дозволу). То у Америци ауторитети још нису постигли, где вам узимају отиске прстију само ако и када сте ухапшени, мада је то у Србији стандардна процедура.

3. Порив да себе направе затамњеним

Од 2001. године ФБИ (Федерална полиција) има права да Американцима испоручи Национално сигурносно писмо које појединце приморава да Федералцима испоручите информације које ауторитети захтевају уз додатну ставку – не смеју никада да обелоданите да им је такво Писмо икада приказано. Чак ни амерички Конгресмени и Сенатори не могу да својим гласачима објаве много тога што знају јер су такве ствари, наводно, тајне. Идеја је да сви Американци постану транспарентни, осим агената разноразних служби, којих, руку на срце, има подоста, а многи би рекли и – превише.

4. Порив проширења

У Америци има најмање пола милиона људи који раде за приватне фирме које прикупљају неку врсту шпијунских података за владине органе. Око 70 одсто националног буџета за шпијунске операције иде и приватне фирме које врше тај посао. Скоро пет милиона Американаца имају приступ поверљивим подацима, а од тога 1,4 милиона на високом нивоу, више од трећине њих раде за приватне контракторе. Разлог за то је, како се наводи, тероризам.

Шпијунирање је велики бизнис у Америци, а функционише у стилу моћних корпорација. Као и свака велика, и глобална, корпорација и шпијунска тежи да расте, да се шири.

5. Порив цурења информација

Данијел Елсберг је процурио Пентагонске папире и довео тадашњу америчку администрацију Линдона Џонсона у веома незгодан положај због константних лажи по питању рата у Вијетнаму. Потом је амерички маринац Брадли Манинг, који чека суђење у притвору, дотурио велику количину класификованих информација Џулијану Асанжу да би их овај објавио на Викилксу. Сада је у центру пажње Едвард Сноуден због провале шта НСА ради на глобалном нивоу. Ово можда јесу примери из прошлости, али будућност још више обећава. У психолошкој природи човека је да открива тајне. Да оговара, да прича приче…

Како се шпијунирање људи преселило у глобалну сферу, тако ће и цурење информација о тим шпијунирањима бити на глобалном нивоу. Већ јесте: Сноуден је процурио информацију једном америчком колумнисти који живи у Бразилу и пише за британске новине.

Шта год да се догоди са Едвардом Сноуденом неће поколебати неког другог да у будућности процури информације за које сматра да су штетне по обичне грађане. Јер, шпијунске агенције имају своје тајне, али оне саме по себи нису тајна. Свет то зна, а знају и оне.

На челу те америчке шпијунске параде стоји Велики мештар, амерички председник Барак Обама. Шта он каже о свему овом? Скоро ништа, или ништа што није очекивано.

„Нико не слуша ваше телефонске разговоре“, рекао је Обама, „само бројеви и потрошено време“. Неколико дана раније изјавио је да: „Важно је схватити да не можемо имати сто одсто сигурности и такође имати сто одсто приватности…Мислим да амерички народ разуме да ту постоји извесни компромис…“.

То што нико не слуша телефонске разговоре у Сједињеним Државама негирао је ФБИ. Испоставило се да ФБИ има снимљен комплетни разговор који се водио између Тамерлана Чарнајева, једног од бомбаша Бостонског маратона, и његове жене. Бивши агент ФБИ, Тим Клемент, обелоданио је овај податак на америчкој телевизији, да би на крају додао и следеће: „Добродошли у Америку. Све се ствари снимају док разговарамо без обзира да ли ми то знамо, и волимо или не волимо“. Узевши да ФБИ отворено каже да се сви разговори снимају, и будући да најпре за та снимања је задужен НСА, онда је веома чудно негирање Беле Куће, односно председника Обаме и остатка администрације.

Истина је да након напада од 11. септембра 2001. године америчка јавност подржава напоре националне сигурности – понекад сматра да је то важније од било које бриге за приватност и осталих питања личних слобода. То постаје очигледна нарочито кад неко не верује да се прати баш његов компјутер и телефон. Једно испитивање јавног мњења открило је да само 29 одсто одобрава да америчка влада прати личне телефонске позиве у намери да сузбије тероризам. Тачно, али других 47 одсто кажу да мисле да америчка влада не чини довољно на сузбијању тероризма, док само 32 одсто мисли да влада претерује. Кад се све сабере и одузме – више Американаца брину о безбедности од оних који се противе рестрикцији цивилних права. А што се најновијег шпијунског скандала тиче – Барак Обама и остатак америчке администрације само требају да убеде Американце да је све ОК. Остатак света их и не интересује исувише.

Одбрани права да се шпијунира све на планети придружује се и Дик Чејни, бивши потпредседник САД и човек који се залаже да се информације о тероризму изнуде мучењем затвореника, тврдећи да су такве НСА информације кључне у борби против тероризма и да оне спашавају многе животе. Чејни је такође подвукао да је његове мишљење да је Едвард Сноуден издајица, да је криминалац и да је могуће да је кинески шпијун. Такође је подсетио, пре свега своје истомишљенике, да ће раније или касније догодити нови терористички напад који ће можда бити или биолошки или нуклеарни.

Обама је немачку канцеларку Ангелу Меркел подсетио да су захваљујући америчким подацима Немци избегли неколико терористичких напада на свом тлу. Након тога, Меркелова није много инсистирала на „појашњенима“. Што се Британаца тиче случај је нешто другачији – Британци безобразније шпијунирају од Американаца. Британци су потегли неколико питања у свом Парламенту, али свима је јасно да се на ПРИСМ шпијунажи неће инсистирати. Информације које је открио Сноуден показују да је Велика Британије за време састанка групе Г20 између осталих шпијунирала турску и јужноафричку делегацију. Ову је информацију дан пре најновијег састанка групе Г8 у Северној Ирској објавио лондонски Гвардијан. Премијер Британије Дејвид Камерун је за Скај њуз поводом писања Гуардиана рекао да: „Никад не коментаришемо о питањима сигурности и информација“. У складу са таквом политиком Велике Британије, неће бити одговора да ли су прислушкивали разговор Медведева који је из Лондона водио са Москвом.

Кина је инсистирала да Вашингтон објасни свој мониторски програм међународних комуникација. Ипак, да не би угрозили недавне договоре Вашингтона и Пекинга, Кинези су своје захтеве изнели веома пристојним тоном. Сноуден је изјавио за Саут Чајна морнинг пост (највећи дневник на енглеском у Хонг Конгу) да су Американци интензивно „гађали мете“ у Кини и Хонг Конгу. Кина је такође одбацила оптужбе да је Едвард Сноуден кинески шпијун. Истовремено је на својој интернет страници популарни таблоид који издаје Комунистичка партија Кине објавио једно испитивање јавности по коме 98 одсто Кинеза сматра да би Кина морала да одбије да Сноудена изручи Америци. „За разлику од обичног криминалца Сноуден никога није повредио. Његов криминални чин је био што је ‘дува у пиштаљку’ указујући на америчко кршење цивилних права“, те су новине рекле у уредничком чланку. „Његово ‘дување у пиштаљку’ било је у јавном глобалном интересу. Према томе, испоручивање Схоудена Сједињеним Државама не би била само издаја Схоуденовог поверења, већ и разочарање због изневерених очекивања у свету. Углед Хонг Конга био би заувек укаљан.“ Кина је, дакле, чврсто стала на позицију одбране људских права у свету. Времена се мењају.

Интензитет америчке контроле над информацијом која тече интернетом приказан је и на једној мапи света. Државе су обојене различитим бојама, од зелене до црвене, а у зависности од интензитета шпијунирања. Мора и океани обојени су црном бојом. Само једна држава је обојена у црно – Србија. Један од разлога за то могло би и да буде да је творац мапе побркао Србију са неким непостојећим морем. Будући да је то мало вероватно, мора бити да постоји неки други разлог. Можда, али само можда, НСА не шпијунира Србију јер за то нема потребе. Нема потребе јер им наше службе раде тај посао и достављају информације. Наравно, у овом тренутку нико ко је у могућности да ту теорију потврди није се добровољно јавио. Највероватније Едвард Сноуден би могао да нам реши ову загонетку како већ, чини се, овде никога није брига да објасни.

Милан Балинда

извор: Таблоид

Advertisements

Information

This entry was posted on 6. јула 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: