ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Осиње гнездо препуно пара

На списку агенција, канцеларија, фондова и разних владиних управа има преко 115 имена, а ова булумента потпуно непотребних чиновника српски буџет кошта 6,19 одсто укупних трошкова. При томе, тај новац одлази искључиво за функционисање поменутих дангуба, без урачунатих средстава које се преко њих само прослеђују коначном кориснику, неретко „невладиној организацији“ иза које стоји рођак неког владиног чиновника.

Србија је далеко од тога да буде сиромашна земља, бар се такав закључак намеће када се погледа богати списак агенција, управа, фондова и канцеларија које се издржавају из буџета. Влада Републике Србије издржава преко 90 таквих органа директним преносима из буџета, док се њих још двадесетак издржава преко буџета матичног министарства. Укупно их има 115, мада се сматра да списак није коначан, јер у многим министарствима постоје додатне агенције, управе и канцеларије које се крију иза збирног буџета.

Канцеларија за одрживи развој регулативне реформе окружења и праћење новчаних токова пројектних активности

За функционисање свих ових 115 субјеката држава из свог буџета издваја 65.911.386.000 динара, односно око 600.000.000 евра годишње, сходно последњем ребалансу буџета за 2013. годину, односно 6,19 одсто укупних планираних расхода буџета. Поређења ради, Министарство одбране, без без издатака за Инспекторат одбране, Војнобезбедоносну агенцију и Војнообавештајну агенцију, треба да добије око 475 милиона евра. При томе, у збир не улазе и средства која поменуте канцеларије, агенције, управе и фондови само прослеђују коначним корисницима.

Када би било бар неке користи од свих тих буџетских пијавица, нико се не би бунио. Међутим, за већину од њих ни они који су их осмислили, као ни они који у њима раде немају појма која им је сврха. „Не знам чему ово служи, а уз то још ни не ради“, како је рекао Патак Дача у једном цртаном филму.

Тако постоји и „Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа“, на чијем челу је Мира Прокопијевић, а која као свој циљ, између осталог, наводи: „давање претходног мишљења на захтев предлагача прописа о потреби спровођења анализе ефеката“?! Годишње нас ова канцеларија за „истраживање руда и губљење времена“ кошта 25.678.000 динара.

Већ је легендарна и у медијима опевана „Управа за Дигиталну агенду“ која послујући у оквиру Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација ове године треба да нас кошта 30.075.000 динара да би, између осталих, државне чиновнике учила употреби интернета?! Директор ове Управе је Душан Стојановић, на челу „Сектора за одрживи развој Дигиталне агенде“ (?) налази се Сава Савић, „Одељењем за развој Дигиталне агенде“ руководи Марија Кујачић, а „Групу за праћење пројектних активности и промовисање информационо-комуникационих технологија“ предводи Наташа Радовић. Иначе, ово је једна од ретких владиних агенција, управа, канцеларија или фондова која јавно објављује имена својих руководилаца. Већина других то крије као змија ноге.

„Управа за слободне зоне“, основана по закону из 2006. године, кошта нас ове године 21.717.000 динара. На њеном челу је Милан Ристић који има десетак сарадника, а делокруг њиховог посла свео се на објављивање у електронској форми нечега што су назвали „Обавештавање инвеститора о повољностима за улагање у зоне“ коме из безбедносних разлога није паметно приступити преко интернета.

Чиме је „Фонд краљевски двор“ заслужио да се нађе на буџету, није могуће сазнати, јер он делује у строгој илегали, без икакве презентације на интернету. Не зна се ни колико тачно пара из буџета добија овај Фонд, јер предвиђених 325 милиона динара он треба да дели са „Задужбином светог манастира Хиландара“, при чему се не наводи ко колико пара добија. На челу Фонда је, вероватно, Душан Бабац.

„Канцеларија за брзи одговор“ треба да обавља послове који су заједнички министарствима и посебним организацијама, а односе се на унапређивање услова за привлачење страних инвестиција, подизање ефикасности у реализацији пројеката од значаја за Републику Србију и ефикасности рада свих органа државне управе, посебних организација и установа које учествују у поступцима остваривања права на градњу. Основана је крајем маја 2013. године владином уредбом, а буџет оптерећује са 30.505.000 само за другу половину ове године. „Канцеларија за брзи одговор“ се споро налази, јер још нема своју интернет презентацију, нема је ни на списку канцеларија на званичном сајту владе, а не зна се још ни који од партијских кадрова је у њој нашао ухлебљење.

„Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом“ нас ове године кошта 42.161.000 динара, од чега 15.700.000 одлази на плате, има своју директорку Ивану Ћирковић која има Референта за канцеларијске и административне послове Тијану Пухаловић, као и Самосталну саветницу за планирање комуникације и промотивних активности Гордану Бекчић-Пјешчић. Ту су још и: „Одсек за планирање и стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва“ (шефица Милена Бановић), „Група за међународну сарадњу и Европске интеграције“ (руководитељка Јелена Пајовић ван Реенен), као и „Група за правне и финансијске послове“ којој на челу стоји Ана Ајдуковић. За поменуте паре наведени тим са својим многобројним сарадницима ову државу је усрећио следећим активностима (преузето са званичне презентације Канцеларије): „Од свог успостављања, Канцеларија је учествовала у бројним иницијативама, конференцијама, семинарима и скуповима, а све у циљу повећања видљивости значаја и улоге цивилног друштва у јавном животу Републике Србије и свести о неопходности сарадње цивилног друштва са институцијама државе у остварењу заједничке визије Републике Србије као демократског, инклузивног и солидарног друштва.“ Када се намире сви запослени, цивилна друштва би могла да добију максимално 11.950.000 динара, док ће додатних 6,5 милиона динара отићи као дотација међународним друштвима.

Агенција за контролу ефикасности рада и систематизацију радних места цивилног друштва

У ребалансу буџета предвиђен је и трошак у висини од 86.505.000 динара за владину „Службу за управљање кадровима“ (СУК), од чега се за 45.250.000 издваја за плате запослених уз 200.000 накнада у натури (?). Ова служба, која броји преко 30 запослених руководилаца (званично није наведен директор, али јесте његов помоћник, Петар Шпадијер), циљеве свог пословања овако описује: „Улога Службе за управљање кадровима је да пружи континуирану подршку реформи државне управе у складу са принципима професионализације, деполитизације, рационализације и модернизације утврђеном Стратегијом реформе државне управе, као и да обезбеди примену и даљи развој утврђених стандарда и процедура у процесима који чине управљање људским потенцијалима.“

Пошто од деполитизације и професионализације државне управе нема ништа, то се СУК више посвећује оспособљавању постојећих кадрова, па је тако крајем јула расписао конкурс за пријављивање кандидата заинтересованих за усавршавање енглеског језика. Посебно је интересантно да је предност дата „државним службеницима запосленим на неодређено време, који су ангажовани у подгрупама стручне групе за припрему и преговоре о приступању Републике Србије Европској унији“. Из овога се види да „професионализација“ кадрова подразумева и запошљавање за стално особа са основним знањем енглеског језика и то управо у органима који преговарају о приступу Србије Европској унији. Ваљда се очекивало да преговарачи ЕУ знају српски?!

Оспособљавањем кадрова бави се, међутим, поред СУК-а и Генерални секретаријат владе који ће ове године да потроши 537.919.000 динара наших пара. Дакле, на усавршавање недовољно способних државних службеника Србија ће ове године да потроши око пет милиона евра.

Постоји више примера неразумног дуплирања и преклапања ингеренција. Тако је за потребе „Савета за борбу против корупције“ (потпредседник Мирослав Милићевић) издвојено 19.733.000 динара, док „Агенција за борбу против корупције“(директор Татјана Бабић, заменик Владан Јоксимовић) добија десет пута више, тачније 195.962.000 динара.

Осим „Групе за међународну сарадњу“ која послује у оквиру „Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом“ најмање још једна државна институција финансирана из буџета ради то исто. „Канцеларија за европске интеграције“ (директор Милан Пајевић, са чак шест помоћника и два заменика: Срђаном Мајсторовићем и Огњеном Мирићем) кошта нас 259.012.000 динара само за ову годину, док се за плате издваја 115 милиона и још 300.000 за накнаде у натури (?). Имамо на грбачи и „Канцеларију за ревизију система управљања средствима ЕУ“ непознатог седишта и структуре, али познатих трошкова у висини од 39.772.000 динара.

Имамо „Републичку дирекцију за воде“ (в.д. директора Миодраг Пјешчић) која буџет оптерећује са 15.860.000 динара годишње, као и „Буџетски фонд за воде Републике“ (непознатог седишта и структуре) са трошком од 239.524.000 динара, па „Управу за шуме“ (директор Перица Грбић , годишњи трошак 204.316.000 динара) и приде још „Буџетски фонд за шуме Републике“ (дејствује такође у оквиру Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде) са ценом коштања од 510.000.000 динара.

Постоји „Буџетски фонд за националне мањине“ који нас ове године кошта скромних 1,8 милиона динара, али и „Савет за унапређење положаја Рома“ (председник Срђан Шајин) са позамашним буџетом од 38.450.000 динара!? Приде постоји и „Канцеларија за људска и мањинска права“ (директорка Сузана Пауновић), која нас ове године кошта 406.819.000, од чега на плате иде 45.857.000 динара, а за доприносе запослених још 8.800.000 динара, док ће трошкови путовања износити 10.287.000 динара, да би на крају невладине организације добиле 240.000.000 динара. Уз све то долази и „Управа за родну равноправност“ (директорка др. Наталија Мићунивић) са приходом од 4.207.000 динара, за које паре се бори за равноправност жена, али и „Повереник за заштиту равноправности“ др Невена Петрушић који нас ове године кошта 77.862.000 динара. За ових скоро четврт милијарде динара колико нас коштају сви званични борци за људска, родна, сексуална и мањинска права, питање је шта је добио народ Србије? Одговор: трошкове!

Не треба заборавити ни „Завод за унапређење образовања и васпитања“ са годишњом ценом од 193.387.000 динара, који стоји раме уз раме са нешто скромнијим „Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања“ вредним 127.952.000 динара годишње. Сваки од ових завода има свог директора (др. Шћепан Ушћумлић, односно мр. Драган Банићевић), а сваки директор има заменика (Гордана Мијатовић, односно мр. Гордана Чапрић) и булументу стручних сарадника и помоћног особља.

Игор Милановић

„Таблоид“ бр. 291, 15. август 2013.

Подаци

This entry was posted on 15. августа 2013. by in СЛОБОДНА СРБИЈА.

Кретање

%d bloggers like this: