ВИЗИОНАРСКИ

А КАД ОКУПИ СЕ ЧОПОР МОЈ, БОЈТЕ СЕ ПСИ!

Људски ум хоће да претворе у машину

„Дечки, одј**ите у скоковима“  последње је литерарно дело Крешимира Мишака, познатог хрватског новинара и водитеља емисије „На рубу знаности“, музичара и писца научне фантастике.

Однедавно је у продаји наставак књиге „Све пише у новинама – а понешто и не“  и представља наставак шетње кроз вести које су испред наших очију, а опет скривене програмирањем и завођењем ума и пажње, и саме учествују у градњи орвеловске тоталитаристичке државе.

О тој и другим повезаним темама Мишак говори у интервјуу за „Независне“  и открива на који начин функционише данашње друштво.

– Данас су честе тзв. теорије завере са главним питањем ко заправо влада светом. Постоји ли уопште неки поуздан одговор?

– Врх пирамиде је умотан у маглу. Као Олимп, знаш оно – богови су горе у облацима. Али, како по мом мишљењу сада функционишу те ствари. Један човек је 1971. године написао пионирску књигу коју је назвао „None Dare Call It Conspiracy“ – тј. „Немојте то ни случајно назвати завером“. Оно што је споменуо у књизи је да ће се често догађати да ће се на одређени део система пребацивати сва кривица. Па тако данас људи мисле да финансијски сектор стоји иза догађаја, други мисле да је то група Билдерберг, трећи мисле да су „нафташи“ и слично. Међутим, истина је та да мрежа функционише на неколико нивоа. Имамо, рецимо, један ниво друштава која нису тајна – УН, ММФ, Светска банка, она имају своју агенду коју спроводе и то се све јасно види. Онда имамо друштва за која знамо да постоје, имају своје веб странице и слично. Изнад њих су групе за које знаш да постоје, али не можеш доћи да чујеш шта то они причају на својим састанцима, а то су Трилатерална комисија, Билдерберг група, и тако даље. А изнад њих постоје друштва која немају ни странице, ни јавне састанке, као што су Фабијанско друштво или Округли сто. Ту се могу приметити неки људи који држе велику концентрацију моћи, и чије породице већ дуго времена контролишу те ствари. Међутим, усудио бих се рећи да су то само оперативци. Шта и ко је на врху, не бих казао да је могуће рећи. Мислим да би требало изаћи изван оквира консензуалне стварности како бисмо разговарали на ту тему.

– Али, највећем броју људи је само спомињање оваквих ствари шокантно и неприхватљиво…

– Наравно да су те ствари шокантне и скоро неприхватљиве некоме ко има исто оно условљено знање које смо сви ми покупили у школи. Кад бисмо сада новим очима погледали те уџбенике, видели бисмо колико тога је полуречено, недоречено и криво речено. Због тога мислим да су ови људи које сам помињао – мрежа, оперативни скуп, али има ту и пуно других. Тако да причамо о мрежи организација које плету мрежу и свака је задужена за нешто друго. Римски клуб је био задужен да измисли глобално загревање, прогласи човека за непријатеља самог себе, тиме што удише СО2; Трилатерална комисија повезује Америку, Јапан и Европу…

– Ваша последња књига „Дечки, одј**ите у скоковима“, као и једна од претходних, говори да медији говоре о томе, али да ствари треба читати између редова?

– Недавно сам чекајући пријатеља листао своју књигу „Све пише у новинама – а понешто и не“, јер често заборавиш шта си записао, и видим стари текст који говори о састанку Билдерберг групе, где су се договарали шта ће се догодити са Грчком и Шпанијом. Ти данас отвориш новине и схватиш да се то догађа. Ако се може рећи да се нека теорија мора доказати својим предвиђањима, а из те перспективе се теорија завере, по мени, доказала, ти постајеш пророк. Помоћу једноставних трикова ти их почнеш препознавати.

– Чему онда воде та дешавања на глобалном плану?

– Глобални циљ је створити једну државу. Да би се то направило, већ се доста дуго ради на томе. Прво су се уредила племена у регије, регије у државе и сада државе у наднационалне структуре. Данас имамо неколико тих структура, које су обухватиле готово све, а то су Панафричка унија, Азијско-пацифичка унија, НАФТА, Европска унија, а и руски председник Владимир Путин је обзнанио да ће направити своју ЕЕУ. Ту није крај приче, то је само један корак. Све те државе ће се све време „њихати“ саме, напред-назад, да би се створила једна држава са једном валутом. Зашто је то људима иначе тако тешко прихватити? Ту долази једна занимљива ствар на логичкој разини, која можда објашњава једну од оних фантастичних теза. Наиме, свим људима које познајемо је у једном тренутку доста новца. На пример, хоћеш кућу, ауто, викендицу на мору, ма хоћеш 200 милиона долара. У реду. У једном моменту ти буде доста. Овде се заправо ради о једној ствари које никада није доста и поставља се питање зашто.

– О којој ствари онда говоримо, ако није у питању профит?

– Људи често збивања своде на профит. Профит је давно зарађен. Овде се ради о стварању потпуне контроле. Ко би то од нас уопште хтео? Људи уопште не живе тако да имају потпуну контролу над догађајима. Баш зато јер немаш потпуну контролу нове ствари ти и долазе у живот. Ствари се мењају баш зато, јер ти не знаш што ће се догађати. И, уопштено, људи и не теже томе, већ теже да живе у неком складу, по могућности мало радити, зезати се, студирати, ту су породица и пријатељи – то је то. То је оно што испуњава човеков живот, док корпоратизам подучава нешто друго. И сад се намеће питање како један тако крајње нељудски концепт влада светом? Када посматрамо корпорацију, она делује на онај сличан начин, као што људским умом диригује један мали комплекс у мозгу, који зовемо ЕР комплекс – хијерархија, територијалност, страх за преживљавањем, „удари и бежи“. Као кад се возиш аутом, неко ти уђе у простор, па ти вичеш на њега. У суштини, тако човек не размишља. Да упалиш неокортекс, рекао би: „Можда му се жури, видимо се на следећем семафору.“ Када погледамо корпорације и како је данас све структуирано, видећемо строгу хијерархију, ритуалност, константну тежњу према контроли, изазивања страха за преживљавањем и слично.

– Чини се да је прилично компликовано то разумети ако се проблему не приступа из више углова?

– То можемо гледати на више нивоу, нпр. ко је на врху пирамиде. Или као концепт у којем постоји техносфера, која покушава доминирати биосфером и претворити је у саму себе, што можемо видети кроз улогу рачунара у нашем свету. Па, ГМО који покушава изједначити све облике биљака, кроз силну количину пропратне технологизације, којом се људски ум покушава направити машином. Људском роду се покушава наметнути менталитет роја. То ничему није својствено. Најбољи пропонент таквих прича у новије време је Дејвид Ајк, чија предавања трају девет сати. Зашто? Зато јер се жури, толико има тих тема. Некоме ко први пут чује овакве теме неће му бити јасне везе између ствари. Ти ипак треба да потрошиш више од двадесетак минута да објасниш у каквој су вези технократија, паметне мреже, глобално загревање и електронска валута. А оне су у тесној вези и имају заједнички циљ, који је потпуно логичан, наравно, кад га расточиш на елементе, постаје јасан.

– Дејвид Ајк је често гостовао у емисији „На рубу знаности“, да ли Вам је он један од омиљених гостију и аутора?

– Он је гостовао код мене више пута, јер су га неки момци позивали да држи предавања у Загребу, па сам ја користио прилику. Тај спектар његових тема су покривали многи, а ја кући имам поприличан број књига које се баве тиме. Нису све књиге о теоријама завере, неке се тичу подручја као што је ГМО или књига о тајној историји Европске уније. Многи од људи који су писали овакве књиге дали су значајне информације, које Ајк није могао обрадити у својој књизи, јер се свако подручје мора изучавати само за себе. Али оно што је он урадио, по мом мишљењу, дало је најсувислији приказ и повезницу свега тога скупа. Он је објединио све те ствари и нашао логичну везу међу њима, за коју сам се одувек питао да ли постоји. Радио сам емисије о мистеријима, и увек сам се питао одакле толико мистерија на свету. И онда сам схватио да су то као прозори у неку другу стварност, али нисам имао довољно маште да то склопим у једну причу. Другим речима, када дођеш до неке црте, колико ти твоја перцепција стварности допушта, ти ћеш на њој остати и највероватније самим тиме ћеш и даље оснаживати тај систем. Мени је Ајк од свих аутора апсолутно најбољи. Одједном ти се промени гледање на ствари. Имаш неку информацију, погледаш новински чланак и у њему видиш нешто што ниси видио пре. Одједном прогледаш кроз те све игре; они све пишу у новинама, само смо ми програмирани да то видимо другачије.

Саво Дракулић

извор: „Независне новине“

Advertisements

Подаци

This entry was posted on 16. августа 2013. by in ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ.

Кретање

%d bloggers like this: